Rusko-japanski (ne) mir

Japan i Rusija, neprijatelji u Drugom svetskom ratu, jedine su dve sile bez međusobnog ugovora o miru čak i sedam i po decenija kasnije, pošto je taj rat završen. Razlog tome su četiri ostrva Kurilskog arhipelaga koje je Japan izgubio ratujući protiv Sovjetskog Saveza, a Rusija ni posle toliko vremena ne pristaje da ih vrati. Reč je o ostrvima Kunašir, Iturup, Šikotan i Habomai – čija ruska, ili što je malo teže zamislivo, sutra eventualno ponovo japanska pripadnost, predodređuje međunarodni status Ohotskog mora.

Iza paravana ostrva, tvrd orah pregovora Moskve i Tokija je zapravo kontrola nad Ohotskim morem.

Ohotsko more koje ograničava "kurilska greda"

Pitanje bezbednosti Rusije

Međaš koji Ohotsko more čini ruskim, su ostrva Kunašir i Iturup, sastavni deo tzv. kurilske grede. U uslovima kakvi su današnji, kada su Iturup i Kunašir kod Rusa, rusko je i Ohotsko more, zatvoreno je sa svih strana ruskim kopnom.

Nedostupnost mora prolazu ili boravku u tim vodama tuđih brodova, pre svega ratnih, važna je geostrateška činjenica. U suprotnom slučaju, eventualno promenjeni status voda iz ruskih u međunarodne, kako bi bilo kada bi posednik ostrva postao ponovo Japan, isti geostrateški činilac dejstvovao bi kontra – sada protiv bezbednosti Rusije.

Ne bi se pogrešilo ako se pretpostavi da bi prvi gost, korisnik a onda i gospodar sada ruskog Ohotskog mora postale SAD, njihova regionalna pacifička flota. SAD i Japan su, posle tragičnog stradanja Hirošime i Nagasakija od američkih atomskih bombi, u međusobnom vojnom savezu.

Kurilska ostrva (srbijadanas.com)

Moskva i Tokio o boljim odnosima

Apsurdnost nepostojanja rusko-japanskog ugovora o miru uviđaju i Moskva i Tokio podjednako, međutim ne uspeva im “da preskoče kurilsku gredu”. Esencija eventualnog sporazuma je prethodni dogovor o ostrvima.

I Tokio i Moskva ne prestaju, ipak, da ističu potrebu da se odnosi Rusije i Japana učine što boljim, i da se spreči da se “prošlost ponovi”.

Usledili su i politički koraci ka tome. Sa ruske strane, krenuo je tim pravcem još Boris Jeljcin a produžio je njime i Vladimir Putin. A u ime Japana, do sada najveći entuzijasta u rešavanju “preostalih sporova” (misli se na ostrva) je predsednik vlade Sindzo Abe.

Premijer Abe je nekoliko puta bio gost Kremlja i, u četvrtak 27. aprila, ponovo će na poziv Putina doći u Rusiju. Uzvraća državnu posetu koju je decembra 2016. Japanu učinio šef Rusije.

Vladimir Putin je dva dana ostao u Japanu. Abe je mnogo želeo da kaže time što je predsednika Rusije dočekao u Nagatu, u mestu u kome se rodio. To je bio šesnaesti susret dvojice političkih vođa, računajući i Abeov prethodni mandat. Njihov razgovor nasamo, ne računajući prisutne prevodioce, trajao je 95 minuta.

Na Kurilskim ostrvima postoje geotermalni izvori i vulkani

Podela ostrva

Mnogo nade je podstakao taj susret Putina i Abea. Sagovornici su uspostavili zavidan nivo međusobnog poverenja i pronikli su u “političku dušu” jedan drugome. To je pomoglo da se u razmišljanju okrenu budućnosti, uklanjajući iz prvog plana spor, a baveći se umesto toga perspektivom ekonomske saradnje – generalno, pa i u obnovi i unapređenju uslova na spornim ostrvima.

U dokumentu, Abe i Putin su izrazili “iskrenu odlučnost da reše pitanje mirovnog ugovora”, uviđajući da je njegovo nepostojanje nenormalno, komentarisao je Šinđi Hjodo, direktor regionalnih studija na Nacionalnom institutu za bezbednosna izučavanja (The diplomat.com).

U Japanu, šef Rusije je izrazio “nameru da se pregovori zasnivaju na Japansko-sovjetskoj zajedničkoj deklaraciji iz 1956, koja jasno kaže da će se grupa ostrvaca Habomaji i ostrvo Šikotan, manje od četiri sporna ostrva, prepustiti Japanu kada bude zaključen mirovni ugovor”, kaže Šinđi Hjodo.

Proizilazi, rešenje se traži kroz eventualnu podelu suverenosti nad četiri ostrva, s tim što bi Rusija zadržala ona dva geostrateški najvažnija.

Rusko vojno postrojenje na Kurilskim ostravima 

Rešeni na sporazum

Japanski posmatrač navodi da Putin i Abe podjednako nastoje da se rusko-japanski mirovni sporazum potpiše za njihovog mandata. U slučaju predsednika vlade Japana to je zaključno sa 2021. godinom. Putinu, predsednički izbori predstoje marta 2018, s velikim izgledima da ostane na vlasti u Rusiji čak i posle 2021.

Konstruktivni duh ove dvojice otvorio je put saradnje Rusije i Japana generalno, a i na samim ostrvima.

Japan je pozvan da uloži trud i sredstva i da pomogne da se unapredi život stanovništva na ostrvima. Jedan od simbola novog stanja je i mogućnost za Japance poreklom sa tih teritorija da dođu nazad. Ali i 68 različitih sporazuma dve države je aktivirano. Govori se o polaganju elektro-kabla dnom mora i o izvozu ruske struje Japanu, iz namenski građenih elektrana na Sahalinu. I mnogo što šta drugo je još ugovoreno a uz pomoć “formule 2 + 2”( ministri spoljnih poslova i ministri odbrane) utrt je put redovnim kontaktima šefova diplomatija i resora vojnih.

Pre manje od mesec dana su Sergej Lavrov i Sergej Šojgu posetili u tom svojstvu svoje resorne domaćine u Tokiju.

Ruska granica na Kurilskim ostrvima pomerena bliže Japanu od 1945. godine

Ipak, i prst na obaraču

Saglasno Aleksandru Hramčihinu, iz ruskog Instituta za političku i vojnu analizu, makar da pregovori i traju i da je atmosfera povoljna, Rusija ne zaboravlja da na Kurilima ipak drži i prst na obaraču.

U tekstu za vojni prilog Nezavisime gazete, Hramčihin navodi da su ruske vojne jedinice na Kunaširu i Ituripu (onim, kritično važnim od četiri ostrva) “preoružane”. Dostavljeni su im tenkovi T72B, raketni sistemi “smerč”, najnoviji “bukM1” i “tor-M2U”. Obrazovana je, takođe, nova 72-ga obalna raketna brigada i raspoređena kod Vladivostoka.

Autor navodi brojne druge pojedinosti o odbrambenim merama Rusije na teritoriji koja gravitira kritičnim tačkama oko kojih su Moskva i Tokio u sporu, ali i u pregovorima. Motiv je jednostavan. Tokiju se želi dati na znanje da su pregovori o rešenju jedini put, a da o nekakvim drugačijim opcijama povratka tzv. severnih teritorija u posed Japana, ne bi trebalo razmišljati jer su visoko rizične.

Rusko-japanski dijalog o miru, i u međuvremenu, već zasnovana i proširena postojeća i nagoveštena ekonomska saradnja privlače pomnu pažnju SAD i Kine. Razlozi i u jednom i u drugom slučaju su razumljivi. Americi nije ugodno što saveznik Japan narušava američki bojkot Rusije. A Kini, opet, nije milo da se njen partner Rusija zbližava sa, po zlu u Kini upamćenim Japanom. Bez obzira što ovaj današnji nije onaj fašistički.