Tramp okončava aferu Asanž?

Šef SAD Donald Tramp rešen je da stavi tačku na slučaj “Vikiliks i Asanž”, podržavajući faktore domaćeg pravosuđa i bezbednosti u nastojanju da se vinovnici najveće afere sa razotkrivanjem “prljavih aktivnosti” američkih tajnih službi, pohvataju i privedu američkom pravosuđu. “Nastojaćemo da te ljude strpamo u zatvor”, izjavio je pre tri dana tužilac Džef Sešens, govoreći o Vikiliksu. Hapšenje Džulijana Asanža je prioritet, preneo je izjavu tužioca SAD britanski Gardian.

Trampove namere, izjave šefova CIA i tužioca, i svih koji u SAD podržavaju ideju da se usta koja javnosti kazuju i ono što “za njene uši nije” začepe gvozdenom šakom, bile su esencija američkih vesti minulih dana. I evropskih, u formi odjeka koji taj poziv u obračun s “pravom javnosti da zna”, proizvodi na drugoj obali Atlantika.

Korak američkih vlasti sledi “mesec (dana) pošto je grupa obelodanila tajne koje se tiču sajber špijunskog alata CIA”, objasnio je, govoreći o aktivnosti Vikiliksa, nemački Dojče vele. Glasilo se pozvalo na vesti CNN i Vašington posta o aferi, da je optužni materijal “pripravan” i da je sve spremno za “zahtev Asanžovog hapšenja”.

Špijunska misija telefona i televizora

Tramp je “izuzetno zabrinut” onim što je Vikiliks objavio o aktivnostima CIA, preneo je pre mesec dana Dojče vele. Kako je javljeno, Bela kuća i Centralna obaveštajna agencija razjarene su tada upravo proisteklim objavljivanjem “hrpe poverljivog obaveštajnog materijala s pojedinostima o haking-operacijama CIA”.

Reč je o čak “9000 poverljivih dokumenata”, s pojedinostima o tome kako CIA, uz pomoć sofisticiranog softvera, “probija” u operativne sisteme ajfon-uređaja i neovlašćeno “otima” tekst i glasovne poruke subjekata koje kontroliše. I kako i najbanalnije uređaje - TV, smartfon i dr - koristi za nezakonito prisluškivanje.

Istrazi Centralne obaveštajne agencije pridružio se i FBI. Potera američkih agentura usredsredila se na otkrivanje lica koja su mogla omogućiti da Vikiliks dođe do njihovih “strogo pov. fajlova”. Nastoji se utvrditi da li provala potiče od ljudi spolja ili možda iz krugova pripadnika samih ovih službi. Istraga posebnim kolosekom najavljena je marta meseca i u američkom Senatu i Kongresu, unutar odgovarajućih radnih tela.

Uz poziv na Rojters, koji se opet poziva na dva anonimna izvora, DW je preneo da je Vikiliks kritične “fajlove” eventualno dobio iz ruku saradnika CIA po ugovoru. Reč je o agencijama-saradnicama  koje imaju sopstvene mreže špijuna. Pojedini u tom ljudstvu imaju pristup arhivama i u toku je potera agencija-saradnika za eventualnim provalnicima zaveta na strogu tajnu.

Gardian potseća da su Asanž i Vikiliks pod istragom najmanje od 2010, kada je, u saradnji uz ostalo i sa Gardianom i još nekim tribinama, objavljeno četvrt miliona poverljivih telegrama raznih ambasada SAD, pribavljenih uz pomoć Čelzi (Bredli) Mening (promenio je pol)  – “uzbunjivača”, uhapšenog i osuđenog na 35 godina robije.  

Optuženi da su opasni za SAD

Zatečena “s ušima uz žicu”, CIA je, ne želeći, privukla na sebe pažnju i u Nemačkoj gde je hakerska aktivnost njene nemačke centrale pobudila bezbednosno interesovanje nemačkih domaćina.

Nije obelodanjeno čime se u SAD raspolaže, što bi se pravno valjano moglo Asanžu i Vikiliksu natovariti na leđa. Mogli bi se eventualno teretiti “za zaveru”, “krađu vladine imovine” i “kršenje zakona o špijunaži”, koji zabranjuje uplitanje u američke vojne operacije i “pomaganje neprijatelja SAD”, preneo je iz Amerike Dojče vele.

“Mi smo već počeli da jačamo napore i gde god se može oformiti slučaj, nastojaćemo da neke ljude strpamo u zatvor”, citiran je tužilac Sešens.

Direktor CIA Majk Pompeo ponovio je da je Vikiliks “nedržavna neprijateljska obaveštajna služba”, i u tom smislu opasnost za američku bezbednost. 

Advokat Džulijana Asanža Bari Polak, izjavio je da resor pravde SAD ne bi trebalo da “objavljivanje istinite informacije smatra razlogom za krivičnu istragu”.

“Demokratija je uvek zavisila od mogućnosti novinara da javnost informišu o radu njene vlade”, izjavio je Polak.

“Jedini interes Vikiliksa je da iznese ustavom zaštićenu istinu, što je, ostajem uveren, temeljac izuzetne slobode , uspeha i veličine Sjedinjenih Država”, napisao je sam Asanž u tekstu za Vašington post.

U utočištu Ekvadora

Kompjuterski programer, izdavač, novinar i glavni urednik Vikiliksa čiji je pokretač, Australijanac Džulijan Asanž (46), već pet godina je begunac pred poterom Vašingtona, zaštićen jedino imunitetom diplomatskog prostora ambasade Ekvadora u Londonu. To je osnivaču Vikiliksa, kako stvari stoje, prilično krhko, ali po svemu jedino utočište. A uz pojedinost da će, s dolaskom u rezidenciju u Vašingtonu Donalda Trampa, SAD od sada još energičnije nastojati da ga se dokopaju, pred Britancima je takođe i zahtev za Asanžovo izručenje koje je u Londonu deponovala Švedska. U Stokholmu, provalnik u tajne američkih službi optužen je za silovanje. Faktografija te optužbe mnogima je neubedljiva. Međutim, Asanž koji ne strahuje od švedskog procesuiranja slučaja, odbija da napusti londonsko utočište – uveren, reklo bi se s punim pravom, da će ga Švedska smesta izručiti Sjedinjenim Državama.

Vikiliks je osnovan 2006, ali agencija Džulijana Asanža stekla je svetsku popularnost 2010, objavljivanjem dokumenata pribavljenih posredstvom Čelzi Mening. Vikiliks je objavio nekoliko opusa tog materijala – Kolateralno ubistvo (video snimak američkih vojnika koji iz helikoptera pucaju u iračke civile), Fascikla rata u Avganistanu, Dosije rata u Iraku, Kablgejt, sve tokom 2010.

U Americi, otsutni Asanž i Vikiliks podvrgnuti su krivičnoj istrazi. Tokom 2016, u javnost su ipak pušteni materijali u vezi s Hilari Klinton, povodom čega su u aferu Asanž upleteni i Rusi. Mogla se čuti optužba da je Vikiliks, odlučujući se da obelodani komunikaciju Hilari Klinton, postupio u dosluhu s Moskvom, što i Rusija i Vikiliks opovrgavaju.

Godine 2015, Asanž se obratio predsedniku Francuske Fransoa Olandu, predlažući da mu Pariz daruje utočište kao političkom beguncu. Jelisejska palata nije prihvatila rizik da se na taj način zameri Vašingtonu. Pariz pogotovo to ne bi sada učinio, slušajući preteće glasove Asanžovih progonitelja.