Vlast narodu, a ne bankama (2)

Kada se uplašene evropske birokrate, finansijski špekulanti i investitori danas pitaju kako je moguće da niko više ne može da isključi pobedu kandidata krajnje levice Žan Lik Melanšona na predsedničkim izborima u Francuskoj, treba da se setiti  "Marša nepokorene Francuske" polovinom marta u Parizu.

Reka od oko 60 hiljada ljudi slivala se na Trg Republike kroz Bulevar Bomarše iz pravca trga Bastilja. Mesec dana uoči predsedničkih izbora Francuzi iz svih krajeva zemlje okupili su se tada u glavnom gradu da bi podržali Melanšonov program prekida sa postojećim poretkom Evropske Unije i neoliberalne ekonomije. 

Transparent "za 6. republiku" na Maršu nepokorene Francuske (foto N. Jokić)

Najava revolucije

Na simboličnom putu od Bastilje, gde su revolucionari 1789. osvojili zlogalsni zatvor, pa do Trga Republike, talasala se masa sa trobojkama i raznobojnim transparentima: "Vlast narodu, a ne bankama", "Pravo na revoluciju". Delovi kolone su zastajali da bi uz pratnju uličnih orkestara otpevali Internacionalu ili "Ćao bela, ćao". Na samom prilazu Trgu svirali su čuvenu folklornu pesmu "Nini po d šien" koja je od revolucije na repertoaru svih narodnih balova. Jedan dobro rasploženi građanin popeo se na krov stanice gradskog autobusa i preuzeo ulogu dirigenta.

Sve je ličilo na narodno veselje, da bi se preobrazilo u najavu revolucije kada se na bini na Trgu Republike pojavio Žan Lik Melanšon. Masa ga je pozdravljala, mnogi sa crvenim "frigijskim" kapama. Neki su se popeli na semafore i drveće. "Protiv privatizacije javnog servisa, za slobodu, bratstvo, jednakost, protiv etničke države", grmeo je Melanšon - sjajan govornik, mešavina revolucionarnog i antičkog tribuna.

U njegovom programu naslovljenom "Zajedno za Budućnost", Melanašon traži uspostavljanje Šeste republike građana umesto "sadašnje predsedničke monarhije" koja služi banakama i krupnoj industriji. Poslanike bi građani mogli da opozovu u toku mandata ukoliko "zaborave" da služe narodu. Traži zaštitu prava radnika, jednako pravo svih na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, suverenitet Francuske umesto sadašnje podređenosti direktivama EU, izlazak iz NATO-a, razvijanje ekološki čiste industrije i poljoprivrede...

Parola "Vlast narodu a ne bankama" na skupu pristalica Melanšona (foto N. Jokić)

Protiv neoliberalnog sistema

Uoči početka Marša nepokorene Francuske u bistrou "De vož" u blizini Trga Bastilja razgovaram sa sekretarom Partije levice i savetnikom Melanšona za spoljnu politiku i odbranu. Njegovo ime i prezime mnoge će iznenaditi - Dorđe Kuzmanović! Četrdesetogodišnjak, rođeni Beograđanin, po ocu je Srbin, a po majci Francuz. Porodica se, kaže, preselila u Francusku kada je imao deset godina. Školovao se i odrastao u Francuskoj, ali se za vreme bombardovanja 1999. vratio u rodni grad i bio na Brankovom mostu.

Pitam ga da li  "bauk revolucije" ponovo kreće iz Francuske.

"Mi se suprotstavljamo neoliberalnom sistemu koji proističe iz Lisabonskog ugovora", kaže on i naglašava da je Partija levice institucionalna stranka koja ne želi nasilnu revoluciju.

Kuzmanovic ocenjuje da politika koju diktira EU daje iste efekte kao u Grčkoj. "To je politika stezanja kajiša i neoliberalnih mera smanjenja javnih troškova. Međutim na kraju dug koji bi trebalo navodno da bude smanjen, zahvaljujući tim evropskim merama, ne samo da se ne smanjuje – nego raste", kaže on.

"Ljudi su sve siromašniji", zaključuje Kuzmanović i ređa rečite statistike: u Francuskoj, zemlji od skoro 70 miliona stanovnika, ima oko 9 miliona siromašnih, više od 5 miliona nezaposlenih i četiri miliona ljudi koji stanuju u lošim uslovima.

Sutra: Francusku ne mogu da zgaze kao Grčku