Panika u Briselu zbog francuskih izbora (1)

Bauk francuske revolucije ponovo kruži Evropom. U Francuskoj se dogodilo se ono što je do juče malo ko mogao da poveruje: liderka krajnje desnice Marina Lepen i lider krajnje levice Žan Lik Melanšon mogli bi da se nađu u drugom krugu predsedničkih izbora. Ovakav ishod prvog kruga, i finalni duel Lepenova-Melanšon, pravi je košmar za kancelarije EU u Briselu i više niko ne može da ga isključi.

Da bi izbor Marine Lepen bio katastrofa za Evropu - tema je koju već mesecima razrađuju svi francuski i evropski mediji. Na Melanšona, međutim, niko nije računao. Njegov vrtoglavi uspon, koji je počeo petnaestak dana pred izbore, i spektakularni mitinzi sa desetinama hiljada učesnika - iznenadili su političke analitičare.

Kandidati bez milosti prema EU

Melanšon i Lepenova su ideološki suprotstavljeni, ali u slučaju da bilo ko od njih postane predsednik Francuske - gotovo je i sa EU i sa evrozonom. Oboje najavljuju revolucionarne promene među kojima su napuštanje Evropske unije i evrozone, vraćanje suvereniteta francuskoj državi kako nad ekonomijom, pravosuđem i finansijama tako i nad državnim granicama. Uz to Melanšon zagovara i izlazak iz NATO pakta.

Panika i strah uselili su se u hodnike evropskih institucija. Ishod izbora u Parizu po sistemu domina preneće se na Rim, Atinu, Madrid, pa i Berlin. Na poslednjem zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu, tema o kojoj se najviše govorilo u "kuloarima" nije bio "bregzit" već "fregzit" - izlazak Francuske iz EU.

"Ako Francuska isklizne, biće to kataklizma za Evropu", rekao je novinarima Frank Prust, predsednik francuske delegacije desnog centra u Evropskom parlamentu. "Italijanski i španski poslanici stalno nas pitaju šta će se dogoditi u Francuskoj, ali strahom se opasnost ne otklanja", dodao je on zabrinuto.

Pariz pred predsedničke izbore koji će biti održani u nedelju 23. aprila

U korist građana i radnika 

Melanšonov program je u duhu tradicije francuske revolucije i jednakosti svih građana "bez obzira na rasu, pol i veroispovest". Što se tiče Marine Lepen, ona je poslednjih godina nacionalističku, ultra desnu partiju Nacionalnog fronta, kostimirala u ruho stranke za radnička prava Francuza. U izbornim "lovištima" koja su decenijama držali socijalisti, Lepenova je pridobila birače razočarane zbog neoliberalne politike slobodnog tržišta propisane u Briselu.

Iako se međusobno optužuju za prepisivanje ideja i Lepenova i Melanšon u svojim programima najavljuju strogu politiku prema korporacijama koje godišnje od francuskih poreskih vlasti utaje oko 80 milijardi evra. Umesto u francuske poreske kase, taj novac ide na račune u Luksemburgu gde se "pere" uz pomoć pravničkih podešavanja. Pošto neko mora da puni poresku kasu Brisel šalje direktive o državnoj štednji što znači manje novca za škole, bolnice, puteve, kulturu i sve ostalo što je opšti interes građana.

Zbog evropskih direktiva francuski građani i dalje gube radna mesta jer poslodavci radije zapošljavaju "jeftine" radnike iz Poljske, Rumunije ili Bugarske. Evropska "direktiva Bolkenštajn" uz to propisuje da za strane radnike poslodavci plaćaju višestruko niže doprinose, važeće zemlji porekla, iako oni rade u Francuskoj. Država ne može da zaštiti svoje sopstvene građane od ove nelojalne konkurencije jer je evropska direktiva iznad nje.

Predsedničke izbore, koji se održavaju u nedelju i parlamentarne izbore u junu, Francuska dočekuje sa 8 miliona siromašnih i do sada neviđenim brojem milionera i sa doslovno opustošenom industrijom. Došlo je vreme za svođenje računa.

Sutra: "Vlast narodu, a ne bankama!"