“Otac”američkih ratova i “majka svih bombi”

“Do 36 ubijenih” islamskih boraca, je sav saldo koji je u petak ujutro navelo avganistansko Ministarstvo odbrane, govoreći o uništavajućem efektu GBU-43/B – najrazornijoj ikada načinjenoj, i u četvrtak u Avganistanu neočekivano upotrebljenoj bombi SAD, ne računajući nuklearno oružje.

Posle nedavnog raketiranja Sirije, Pentagon je sada odlučio da svetu demonstrira i razornu snagu GBU-43/B, “majke svih bombi”, kako razornoj napravi “laskaju” u Americi. Međutim, motiv tog pokazivanja potencijala za razaranje je nejasan. Sam broj poginulih, za koje se šta više ne tvrdi nego “se pretpostavlja” da su borci Islamske države, ne čini se da objašnjava razlog upotrebe, inače vrlo skupe GBU-43/B. Ipak, taj broj, jedina je od pojedinosti koje su SAD dale u javnost. Sve drugo ostavljeno je pretpostavkama spolja, baš kao i u slučaju raketiranja Sirije – iz čega se, mimo pretnji Bašaru Asadu, sada naknadno pokušavaju odgonetnuti i dalekosežnije poruke Vašingtona, drugim lokalnim ili regionalnim akterima. Rivalima, potencijalnim saveznicima ili možda neprijateljima.

Jalalabad, 14.04.2017 - područje kod Džalalabada u Avganistanu, gde su američke snage u četvrtak 13. aprila bacile najveću nenuklearnu bombu ikad upotrebljenu u borbama. U toj akciji ubijeno je 36 pobunjenika ISIS u kompleksu tunela u udaljenoj oblasti na istoku Avganistana (Fonet-AP)

Monstrum među bombama

U čemu su odlike ovog američkog monstruma pod šifrom? Prva od uočljivih osobina su razmere samog oružja. Krajnje uprošćeno, GBU-43/B je devet tona eksploziva (“smese heksogena, trotila i aluminijum praha”, navela je ruska Nezavisimaja gazeta) spakovanog u približno devet metara dugačak cilindar, što je teško zamisliti, smešteno unutar nekog običnog  aviona bombardera.

Prvi upotrebljeni primerak “majke bombi” dopremljen je nad cilj avionom američkih snaga za specijalne operacije “lokid martin MC130”, navodi Dejv Medzumdar, stručnjak za oružje i urednik u američkoj reviji Nešenel interest.

Projektil je slobodno-padajući i posle ispuštanja iz letelice usmeravan je prema cilju satelitski, uz pomoć GPS, naveo je Medzumdar. Radijus dejstva bombe je krug prečnika 140 metara, s “delimičnim razaranjem i do kilometar i po od epicentra”, dopunila je spisak odlika mega-bombe ruska NG.

Afghanistan, 14.04.2017 - snimak američkog ministarstva odbrane - trenutak napada američkih snaga na pozicije ISIS u istočnom Avganistanu, tokom kojeg je bačena najveća nenuklearna bomba koju je američka vojska ikada upotrebila u borbama

Probojac za bunkere i tunele

Saglasno Medzumdaru, Pentagon nije obelodanio nikakve specifične pojedinosti o napadu, ali na udaru se našla mreža tunela i pećina u provinciji Kandarhar, koja je teroristima služila za sklonište.

Bomba je do sada najrazornije oružje napunjeno klasičnim eksplozivom, slabije jedino u odnosu na nuklearna punjenja.

“Našenel interest” kaže – GBU-43/B je najjača do sada upotrebljena, ali ne i najjača postojeća klasična bomba, pošto vazduhoplovne snage SAD i Pentagon na raspolaganju imaju i “oca svih bombi”, GBU-57A/B. “Otac bombi” je još jači probijač bunkera, i podešen je za izbacivanje iz “stelt” bombardera “nortrop gruman B2”.

Dejv Medzumdar pominje da slično oružje ima i Rusija – ATBIP, mada manje gabaritom a jačeg eksplozivnog učinka. Ne kaže da je rusko oružje ikada upotrebljeno.

GBU-43/B, ogromna raketa snimljena na nepoznatoj lokaciji (izvor www.theatlantic.com)

Zašto baš ta bomba

Mimo jasnih i u svakom slučaju upečatljivih tehničkih pojedinosti, nedovoljno je za sada objašnjen motiv američke upotrebe bombe u već razorenom Avganistanu – zašto baš tom bombom po islamistima kod Akina u Kandarharu?

Prema autoru u Nešenel interestu, primerci GBU-43/B nisu jeftini, i u američkom “magacinu” ih ima svega desetak proizvedenih.

Upitan da li je to on odobrio prvu ratnu upotrebu bombe, šef SAD Donald Tramp je izjavio da Amerika ima “najbolju vojsku na svetu” a “vojska radi svoj posao”.

“Svaki zna šta se tačno dogodilo. Ono što ja činim to je, ja ovlašćujem svoju vojsku. Mi imamo najbolju vojsku na svetu i oni su obavili posao kao i obično. Mi smo im dali totalno ovlašćenje i to je šta oni rade. Iskreno u tome su potom bili uspešni”, citiran je tipično trampovski zvučeći Tramp u britanskom Gardianu.

Da li je to poruka Severnoj Koreji?, upitan je šef SAD.

“Ne znam ja da li je to poruka”, odgovorio je Tramp na pitanje. “Nema nikakve razlike ako jeste ili ako nije. Severna Koreja je problem, o problemu će se povesti računa”, citiran je Tramp u Gardianu.

Saglasno tom listu, objašnjenje komandujućeg snagama SAD u Avganistanu generla Džona Nikolsona nije bilo od veće pomoći. General je rekao – bomba je bila “prava municija” protiv tunela i bunkera.

U Avganistanu ima 8.400 američkih vojnika. U martu, američki avioni izveli su više od 200 borbenih letova.

Dodatni učinak bombe je njen psihološki efekat. Eksplozija izbačenog projektila usledila je oko 07.30 ujutru. Efekat je bio zastrašujući. Citirani očevici navode da je tutnju prethodio gigantski plamen, a da je potres tla bio kao tokom snažnog zemljotresa. Osetio se čak i u susednim oblastima.

Mapa cilja u Avganistanu gde je bačena najveća nenuklearna bomba američke vojske (izvor www.fox6now.com)

Poruka Severnoj Koreji i Rusiji

Posle prvog šoka i reakcija štampe u kojima je “glavni junak” bila mega-bomba, dan posle “bombe”, u pojedinim medijima se počelo odgonetati i u šta je Vašington eventualno posredno ciljao rešavajući da upotrebi ovo oružje? I nimalo ravnodušno. Jer, u rubrici “mišljenja”, autor nemačkog Dojče vele Florian Vigand ima na primer u petak naslov sa upitnikom: “Sračunati korak prema apokalipsi?”

Cilj je, kaže ovaj autor, bila grupa Islamske države u Avganistanu, “ali ( američka ) poruka je bila usmerena prema Rusiji i Severnoj Koreji”. Međutim, “igra blizu nuklearne opasna je”, piše Vigand.

Američka vojska je saopštila da je bacila najrazorniju nenuklearnu bombu na položaje terorista u Avganistanu: skladište ogromnih raketa MOAB vojske SAD

Ko bi pomislio da će SAD posegnuti za ovim oružjem i upotrebiti ga baš pred Uskrs, u Veliki četvrtak, ali cilj i dan “izabrani su brižljivo”, piše autor. Pripadnici Islamske države, jer ko će kazati da su teškim oružjem napadnuti pogrešni ljudi? Međutim, signal brutalne snage i rešenosti odaslat je Severnoj Koreji i Rusiji. Dan kasnije, na Veliki petak, u Moskvi je održan skup faktora posvećenih traženju rešenja za Avganistan. Ni SAD ni NATO države ne prisustvuju skupu, a “bomba” je poruka Moskvi da rešenje za Avganistan nije stvar o kojoj je nadležna da brine Rusija, piše autor Dojče vele.

Međutim, ako je reč o sredstvu “opomene”, opasno je. “Ko stvarno može 100 odsto garantovati da niko neće granicu (ubojnosti) pomeriti još dalje, i odgovoriti na napad još i većim bombama, ako ima sredstva i volju da to učini? Onda opasnost apokaliptičnih razmera sledi po difoltu”, komentariše Florian Vigand.

Jedan drugi šire uvaženi autor, Gardianov Sajmon Tisdal, nudi čitaocima utisak da se Donald Tramp ponaša kao ljubitelj pucanja koji se “dokopao ključeva porodičnog ormara za oružje”. Međutim, olaka upotreba “majke svih bombi”, samo je dramatizovala tekući neuspeh SAD da u Avganistanu “pobede oca svih ratova” – u sukobu koji je Džordž Buš mlađi započeo 2001. Avganistan je postao popriše najduže vođenog rata u američkoj istoriji, sa 11.500 odraslih i dece ne-boraca, poginulih tokom 2016. Trampov “sirovi pokušaj” da zastraši Pjongjang i nagna ga da se potčini deluje kao odjek njegove kampanje. Takav pristup je radio kod pojedinih od njegovih birača, “ali nema izgleda da će impresionirati” Kim Džong-una, Vladimira Putina, Bašara al-Asada i iranske ajatolahe, “mogućno je njegov sledeći cilj” na nišanu, piše britanski novinar.

Pucanj glasan ali nije šenluk iz veselja, rekao bi narod.