Ponovo trka u naoružavanju?

Donald Tramp bi voleo da u svetu nema nuklearnog oružja, ali kada to već nije tako, predsednik SAD će raditi na tome da Amerika raspolaže kartom “koja je najjača u špilu”, proizišlo je iz izjave šefa Bele kuće Rojtersu prošlog četvrtka.

To je bilo prvi put da Tramp, koji malo-malo pa tvituje zagonetke, zastane da poneku od njih i odgonetne. Sada je, na primer, “odgonetnuo” da nije protiv nego “sasvim za” Evropsku uniju. Ranije, o njoj je bio tvitovao nešto što je upućivalo na suprotno. Dalje, tvitovao je osporavajući politiku sudržavnosti Izraela i Palestine. Sada, u intervjuu Rojtersu, kaže, on jeste za taj politički pristup.Tramp ovog puta nije ponovio tvit o “zastarelosti” NATO ali zvuči sasvim zabrinuto kada kaže:

“Oni duguju mnogo para!”

I tome slično. Međutim, kada je reč o najnovijoj izjavi predsednika, ima nešto što se čini uznemirujućim. Nedovoljno je jasan Trampov odnos prema nuklearnom oružju. Na šta tačno državni šef Amerike misli kada kaže da, u sferi raspolaganja nuklearnim oružjem, SAD moraju imaju kartu koja tuče svaku drugu u špilu?

Američki predsednik tokom intervjua za Rojters u Ovalnom kabinetu

Trka bez pobednika

SAD i Sovjetski Savez, dve jedine nuklearne super-sile potrošile su u prošlom veku nekoliko decenija nastojeći da, ne bez opasnosti po opstanak života na planeti, svaka za sebe osiguraju tu “najjaču kartu” – a onda se i tu i tamo zaključilo da je to nemogućno. Te se tako i došlo za sto da se sile s monopolom sredstava opšteg uništenja, sporazumeju o granicama razvoja i raspolaganja.

Motiv Trampove rešenosti izvire iz predsednikove procene da Sjedinjene Države “zaostaju u kapacitetu nuklearnog oružja”, citirao je Rojters.

“Prvi bih voleo da vidim... da niko nema nuklearno oružje, ali mi nikada nećemo zaostati za bilo kojom zemljom, čak ako je to i prijateljska zemlja, nećemo nikada zaostati u nuklearnoj moći”, rekao je Tramp Rojtersu. “Bilo bi divno, san bi to bio da ni jedna zemlja nema nuklearno oružje, ali ako će zemlje imati nuklearno oružje, onda ćemo biti vrh pakovanja”, rekao je.

Prigovor Rusiji

Da li Tramp želi da izmeni sporazum sa Rusijom, ili želi da rasporedi još nuklearnih glava, upitali su se stručnjaci za oružje. Podstrekavajuće je to što je šef SAD za Novi START (trenutno važeći sporazum) rekao da je “jednostrani dil”, s prednošću za Rusiju. “Vrlo sam ljut. Krenućeno da pravimo dobre sporazume”, rekao je.

Tramp je prigovorio što su Rusi rasporedili nadzemne krstareće rakete, govoreći da je to “kršenje sporazuma iz 1987.” o zabrani površinski baziranih raketa srednjeg dometa.

Trenutak u kom se sve događa karakterističan je. SAD su usred programa modernizacije raketno naoružanih podmornica, bombardera i raketa stacioniranih na tlu, uz investiciju od – hiljadu milijardi dolara tokom trideset godina!   

Džordž Buš stariji i Mihail Gorbačov potpisali su 1991. godine u Moskvi sporazum START

Fejsbuk reakcija Moskve

Prvi su povodom Trampove izjave Rojtersu reagovali Rusi. Kremlj, posredstvom funkcionera Saveta Federacije (gornjeg doma ruskog parlamenta) Konstantina Kosačeva.

“Počinju nova vremena?”, upitao je Kosačev na svom fejsbuku. “S mog stanovišta, odgovor na to pitanje potreban je što pre. Najbolji odgovor bio bi sporazum na najvišem nivou o početku rusko-američkih konsultacija o daljoj sudbini SNV-3”, dopunio je ruski funkcioner.

Reč je o važećem sporazumu dve sile o ograničenju nuklearnog oružja, čija važnost ističe 2021, potpisanog bez klauzule o automatskom produžetku važenja. Ako se Trampov obećani povratak Amerike njenoj nekadašnjoj veličini “sadrži u nadjačavanju u nuklearnoj sferi, svet će se vratiti najlošijim vremenima trke u naoružavanju iz pedesetih i šezdesetih godina” prošlog veka, ispovedio je svojoj fejsbuk-stranici Konstantin Kosačev. 

Od Regana do Medvedeva i Obame

Sporazumi SAD i Rusije (Sovjetskog Saveza) o smanjivanju i ograničavanju količine strateškog nuklearnog oružja postoje otprilike četvrt veka – kada je 31.jula 1991. potpisan prvi i osnovni START (Strategic Arms Reduction Treaty). Potpisali su ga predsednici SAD i Sovjetskog Saveza Džordz Buš (stariji) i Mihail Gorbačov, posle dramatično vođenih pregovora započetih još između Ronalda Regana i Gorbačova, naspram besmisleno nagomilanih stokova namenjenih ljudskom uništenju na obe strane.

Ugovor je stupio na snagu čak tri godine posle potpisivanja (5. decembra 1994.) – zabranjujući silama potpisnicama da rasporede više od 6.000 nuklearnih glava... povrh 1.600 interkontinentalnih raketa i bombardera kod jedne i kod druge!

Kada je konačno primenjen, sporazum koji se pamti kao najobimniji i najkomplikovaniji sporazum o oružju u istoriji, upamćen je i kao dokument kojim je omogućeno da se sa pozicija pripravnosti za ispaljivanje ukloni čak 80 odsto strateškog nuklearnog oružja.

Pri početku razgovora o “sporazumu dva”, ovaj temeljni START obeležen je (na predlog američke strane) “rimskim I”, u očekivanju da će duh međusobnog razumevanja o oružju najtežeg razaranja preživeti i da će se pojaviti i START II i START III. To se nije obistinilo. START II je potpisan ali američki parlament nije ratifikovao ugovor. Nije bolje prošao ni zamišljeni START III. Povedeni su pregovori, ali bili su neuspešni.

Važnost početnog sporazuma istekla je 2009. Sledio je dokument privremenog karaktera, zaključen kao Moskovski sporazum. A onda su 8. aprila 2010. predsednici SAD i Rusije Barak Obama i Dmitri Medvedev potpisali Novi START – “sporazum o merama za dalje smanjivanje i ograničenje strateškog ofanzivnog oružja”. Sporazum je potpisan u Pragu, u Češkoj – s početkom primene od 5. februara 2011. i u očekivanju da važi do 2021, deset godina. To je sporazum kojim nije zadovoljan Donald Tramp.

Hiljade bombi na lageru

Broj lansirnih rampi strateških nuklearnih raketa SAD i Rusije reduciran je ovim sporazumom na polovinu. Takođe, utvrđen je i usaglašen novi režim inspekcije i verifikacije, kojim je zamenjen prethodni mehanizam SORT.

Broj raspoređenih strateških nuklearnih glava sveden je na po 1.550 – skoro dve trećine manje u odnosu na limit utvrđen početnim sporazumom START i deset odsto manje u odnosu na ograničenje nuklearnih glava u aktivnom rasporedu po Moskovskom sporazumu 2002. – 2012.

Novi START ne ograničava broj operaciono neaktivnih i nagomilanih nuklearnih glava, preostalih u hiljadama primeraka, kako u ruskom tako i američkom inventaru. Sporazum ograničava broj raspoređenih i neraspoređenih interkontinentalnih uređaja za lansiranje, lansera na podmornicama i nuklearno naoružanih bombardera na 800. I broj raspoređenih interkontinentalnih raketa i nuklearnih bombardera na 700.

Sporazum svakoj strani dopušta satelitsko osmatranje i monitoring sa distance i utvrđuje 18 inspekcija godišnje u interesu verifikacije na licu mesta.Itd.

Ako padne jedan pašće i drugi

Sporazum je na deset godina uz mogućnost da se, uz saglasnost obe strane, produžava na po pet godina. Saglasno Rojtersu, tokom razgovora Vladimira Putina i Donalda Trampa telefonom 9. februara, neposredno posle Trampovog stupanja na dužnost, Putin se interesovao za produženje Novog START-a. Međutim, Tramp je taj sporazum osudio, govoreći da ugovor favorizuje Rusiju i da je “jedan od nekoliko rđavih nagodbi o kojima je pregovarala Obamina administracija”.

Aleksej Arbatov, ugledno ime Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose u Moskvi, izrazio je (citiran od ruskog Sputnjika) mišljenje da će sudbina sporazuma Novi START značajno zavisiti od međusobnog rusko-američkog razumevanja u pitanjima iskrslim povodom Sporazuma o zabrani nuklearnih raketa srednjeg dometa.

“Ako padne INF (Intermediate-Range Nuclear Forces Treaty), propašće i Novi START takođe”, izjavio je Arbatov Gazeti.ru. “Zatim će onda slediti i čitav sistem ne-proliferacije nuklearnog oružja”, rekao je Arbatov.

INF (1987.) zabranjuje razvoj, isprobavanje ili raspoređivanje krstarećih raketa lansiranih sa zemlje, dometa između 300 i 3.400 milja. Ugovor je u primeni od 1991. Njujork tajms je nedavno objavio navode u kontekstu sugestije da Rusija krši ugovor (“Evropa iznova nuklearni talac SAD”, Balkanmagazin. net).

Moskva traži fakta

Ako se valjano razume poruka izjave Arbatova – svet se u slučaju nesporazuma SAD i Rusije suočava ne samo sa opasnostima iz njihovog nuklearnog nadmetanja već i apokaliptičnom anarhijom u pribavljanju i gospodarenju nuklearnim oružjem.

Mihajil Uljanov, direktor Otseka za neproliferaciju i kontrolu oružja pri Ministarstvu inostranih dela Rusije, prema Sputnjiku,  izjavio je da su američke optužbe na račun Moskve bez dokaza, neosnovane su. Uljanov je rekao da je Rusija još tokom Obamine administracije insistirala na faktima, zahtevajući da se iznesu ukoliko Amerika nečim raspolaže, međutim, bez ikada dobijenog odgovora na to insistiranje iz Vašingtona.