Rat s Rusijom ideja ludaka

“Kao što Tramp preispituje NATO, NATO mora da preosmisli Rusiju”, kaže iznebuha nemački Dojče vele. Posmatrača, sledbenika vesti sa Zapada, doslovno iznenađuje takav naslov poznatog glasila, motivisanog – odjednom - da osim pristalica najzad afirmiše i stanovišta merodavnih sagovornika protivnika konfrontacije NATO i Rusije.

Obično su u prvom planu, sve vreme i u svim zapadnim medijima, oni drugi koji bez prekida ukazuju na opasnost tobožnje ruske agresije i tobožnju goruću potrebu NATO da bude što bliže ruskim granicama. I da bude spreman da “odvrati” i “zastraši” Moskvu.

Potreba za svežim kursom prema Rusiji

Kako je to, u isto vreme i službena politika NATO, nije neobično što postoji osnovano strahovanje da mir u Evropi opasno visi o koncu. Pitanje je u kom trenutku bi se Rusija mogla naći u okolnostima koje bi je navele da, na rastuću opasnost od NATO pakta, odgovori vojnim sredstvima.

Međutim, posle tvit-poruke predsednika SAD Donalda Trampa da je NATO “zastareo”, u Evropi neki novi povetarac ćarlija. Izražava ga, čini se, i ovo širenje kruga gostiju DW.

“Uz visoku napetost unutar NATO, čini se da pakt ima goruću potrebu za svežim kursom prema Rusiji i novim dogovorom o bezbednosti”, afirmiše sada Dojče vele, na osnovu razgovora s Džekom Metlokom, jednim od poslednjih ambasadora SAD u Sovjetskom Savezu i sa Joakimom Biterlikom, godina devedesetih izaslanikom Nemačke pri NATO paktu. Evo tih interesantnih novih gledišta u eteru medija.

Džek Metlok

Tako je bilo 1914.

“Da li je NATO zastareo? Apsolutno”, citiran je Metlok. “Obrazovan je da spreči da komunistički Sovjetski Savez ugrozi Zapadnu Evropu. Rusija nema moći da se konfrontira i da dominira ostatkom Evrope”, ocenjuje Metlok.

Metlok smatra da bi dalje američko povećavanje izdataka za odbranu bilo “korak u pogrešnom pravcu”.

“Misliti da će naši sporovi biti rešeni vojnim poziranjem je opasna iluzija”, citiran je bivši ambasador SAD u Moskvi (1987 - 1991.), koji je “ključno pomogao smanjivanju zategnutosti između SSSR i Zapada u vreme predsednika Ronalda Regana”.

“Ova vrsta vojnog nadmetanja u kakvo su danas zapali Rusija i NATO podseća me na geopolitičke igre velikih sila 1914. Zar naši lideri nisu u stanju da išta nauče iz istorije?”, pita se bivši diplomata.

Rusija neće napasti NATO

DW potseća da “previranje između Sjedinjenih Država, EU i Rusije” sledi “u neobičnom trenutku i okolnostima”, kada su trupe SAD blizu granica Rusije a obe zemlje uvećavaju svoj nuklearni arsenal.

Moskva je optužena zbog Krima. Prošlog meseca, Sjedinjene Države su rasporedile “stotine tenkova i hiljade vojnika unutar baltičkih država, Poljske, Mađarske i Rumunije, da posluže kao zastrašivanje u odnosu na mogućnu rusku agresiju”.

Ipak, i Biterlik i Metlok “odbacuju strah da Rusija može biti agresivna prema NATO paktu”.

“Rusija neće napasti sićušnog NATO suseda, i SAD ni u kakvim okolnostima ne treba da uđu u rat s Rusijom”, izjavio je Metlok. “To je ludačka ideja”, rekao je.

Borbe u Ukrajini su protiv stvarnih ruskih interesa. Međutim, “da nije bilo zapadnog mešanja ili mešanja SAD tokom pobune na Majdanu, verovatno ne bi bilo ni ruske aneksije Krima ili podrške pobuni u Donbasu”, izjavio je bivši američki diplomata.

Metlok kaže, upostavljanje baza NATO pakta na istočnom krilu “narušava duh” Osnivačkog akta NATO-Rusija, koji deklariše da SAD neće držati trupe u istočnoj Evropi.

Američki i poljski vojnici kraj njihovih tenkova po završenoj vežbi u Zaganu u Poljskoj 30. januara 2017.

Prema Rusiji, greška za greškom

Metlokov nemački kolega Biterlik kaže, “za Putina, Baltik je već otišao”. “On za to zaista i ne mari, i isto važi i za Poljsku.”

Umesto toga, predsednik Rusije vidi kao svoju “crvenu liniju” Kavkaz i Ukrajinu, što uopšte nije shvaćeno od strane SAD i američkih evropskih saveznika, smatra Nemac.

“Ja verujem da su i Amerikanci i Evropljani od početka veka jednostavno učinili previše grešaka prema Rusiji, da su Rusiju potcenili i naterali je u ugao, ne čujući upozorenja, upozorenja na ekspanziju NATO na Gruziju i na Ukrajinu”, ocenio je Joakim Biterlik.

“Takođe, Amerikanci su napravili mnogo psiholoških grešaka, uključujući Obamu, koji je Rusiju opisao kao ‘regionalnu silu’.

Evropljani takođe, doveli su Rusiju i Ukrajinu u situaciju koja je bila na neki način nemogućna”, rekao je.

Joakim Biterlik

Neće Amerika spasti Evropu

Došao je trenutak da NATO izgradi mnogo razumnije odnose sa Rusijom, izjavio je nekadašnji nemački diplomata pri NATO paktu.

“To se ne može dogoditi preko noći. Za te stvari je potrebno vremena i obe strane treba da spasu obraz, ali ako ima volje, to je put. Amerikanci će s Trampom pokušati da pronađu taj pravac, i bila bi dobra ideja da isto učine i Evropljani i pridodaju tom američkom naporu”, rekao je Nemac.

Džek Metlok smatra da bezbednost Evrope “ne zavisi od Sjedinjenih Država”. Ako Evropljani, uključujući Ruse, “izaberu da ponove tragične događaje svoje prošlosti, tukući se između sebe, tada ih neće spasiti Sjedinjene Države”, izjavio je bivši ambasador. “Ali ja ne verujem da će se to dogoditi”, dodao je.

“To govoreći, dodao bih da Evropa nikada neće biti potpuna, slobodna, i u miru, isključujući Rusiju ili čineći sebe neprijateljem Rusije”, izjavio je u razgovoru za Dojče vele Džek Metlok.

Nemačka, vodeća u EU – ne bi da predvodi u bezbednosti

Metlok je podsetio na izjavu prvog generalnog sekretara NATO da je cilj zapadnog vojnog saveza da se “Rusi zadrže van, Amerikanci u Evropi, a Nemci potčinjenim”.

Sada, pošto Sovjetskog Saveza odavno više nema i Amerikanci preispituju svoju ulogu, Nemačka se uzdigla do neosporno vodećeg u EU u ekonomiji i do mesta ključnog globalnog igrača kada se radi o diplomatiji, prepričane su reči bivšeg ambasadora SAD.

“Nemačka je, međutim, sasvim zadovoljna prepustivši drugima da predvode u bezbednosti”, upliće Dojče vele odgovor svog nemačkog sagovornika Joakima Biterlika, svojevremeno  uključenog u rad NATO pakta.

Biterlik uživa reputaciju jednog od najbližih saradnika kancelara Helmuta Kola u to vreme.

Bezbednost Evrope Evropljanima

Danas, u vreme kada SAD preispituju ulogu Amerike u NATO, Joakim Biterlik misli da će evropske sile morati da u većoj meri ponesu teret odbrane unutar te organizacije.

“Tramp je rekao NATO je zastareo, mi možemo raspravljati šta te reči znače, ali ja bih rekao ‘u potrebi je za reformama´”, citiran je Biterlik.

Ovaj sagovornik misli da će Vašington, verovatno, pritiskati evropske saveznike da povećaju sopstveni vojni napor, možda čak i “intervencijama u blizini EU”.

U srednjoročnom periodu, ta tendencija bi mogla voditi ka jačanju “evropskog stuba” unutar NATO i tešnjoj saradnji EU i alijanse. Nemačkoj bi, “s njenom problematičnom prošlošću” bilo najugodnije da u vojnim stvarima u Evropi Francuska bude u vodećoj ulozi, navedeno je stanovište nemačkog sagovornika.

Evropljani bi u svakom slučaju trebalo da se pripreme za Trampovu službenu posetu Evropi meseca maja, kada će predsednik SAD možda prisustvovati samitu NATO u Briselu.

U tom pogledu, tekući razgovori o “evropskoj armiji” nisu sasvim bez smisla.

“Mi ćemo uvek raditi sa SAD, uvek sa njima sarađivati, ali potrebno nam je da preuzmemo više odgovornosti, što znači da na kraju moramo da postanemo snažniji i mnogo efikasniji”, citiran je Joakim Biterlik.