Tramp, leđima Evropi, licem Americi

Od petka u podne u Beloj kući u Vašingtonu je Donald Džon Tramp (70) – 45. izabrani predsednik SAD. Na ceremoniji pred palatom, Tramp je položio ruku na Bibliju koja je nekada pripadala ocu američkog unionizma, predsedniku Abrahamu Linkolnu i zakleo se na vernost ustavu. Formalno, nedavni američki izborni pobednik uveden je tim činom i u dužnost šefa države. U petak posle podne Tramp je potpisao već i prve predsedničke ukaze.

Zakletva nad Linkolnovim primerkom svete knjige simbolična je. Linkoln se u Americi naziva “ocem unionizma” i veliča se kao predsednik koji je ukinuo ropstvo. On je time pribavio i simpatije sveta “američkom slobodarstvu”.

Donald Tramp polaže zakletvu kao 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, dok ga posmatra Melanija Tramp tokom 58. predsedničke svečanosti na Kapitolu (petak, 20.01.2017.)

Trampova ruka na Linkolnovoj Bibliji trebalo bi “da kaže” – Amerika ostaje privržena “slobodarskim idejama” i Amerike i sveta.

U praksi nije bilo uvek tako. Predsednici Bil Klinton, Džordž Buš mlađi, Barak Obama.., svi su u Belu kuću stupali uz ovaj isti ritual, s rukom na Bibliji. A u svetu, iza njih je ostao ipak krvavi trag. Klinton – divljački je razarao bombama Srbiju. Buš, još teže je bez razloga uništio Irak, a Obama, s “Nobelom” dobijenim na veresiju, postavio je rekord predsednika za čije vlade su SAD lansirale najveći broj smrtonosnih naprava – u proseku, po tri bombe na svaki sat trajanja mandata, negde po nekome, tokom 24 sata (“Drone Warfare: Killing by Remote Control”, Medea Benjamin ).

Jedan od konaca u spletenim razlozima Trampovog izbornog uspeha mogao bi voditi i u tom pravcu. Ima Amerikanaca koji misle da to i takvo ratovanje Amerike po svetu nije bilo dobro za njihovu zemlju.

Novi predsednik Donald Tramp i odlazeći, Barak Obama stižu na inauguracionu svečanost Trampa na Kapitolu

Slika iz vazduha

Ceremonijal pred Kapitolom protekao je pred američkom svitom i elitom, po protokolu, kao i obično. Ali, ne i pred masom, u onoj meri u kojoj bi ona ranije izlazila da bi pozdravila novog predsednika. To je ovog puta bilo neobično.

Sa ulica, i pred zdanjem u Pensilvanija aveniji, Trampa nije pozdravilo ni približno onoliko ljudi koliko ih je pre osam godina došlo da bi klicali Baraku Obami. To se moglo zapaziti čak “i sa drugog kontinenta”, iz vizuelno i zvučno prenetih prizora ceremonije. Videle su se  “šupljine” nepopunjenog a građanima ostavljenog prostora. Na drugoj strani, povremeno, dopirali su “kroz žicu” povici glasnog neodobravanja, dok su se predsednička limuzima i svečani konvoj kretali prema čuvenoj rezidenciji (sa 132 sobe). Verovatno, pristalice na izborima poražene strane, Hilari Klinton, kandidata Demokratske partije.

Vašington, 21.01.2017 - "Marš milion žena" povodom stupanja na dužnost novog američkog predsednika Donalda Trampa

Gledan tako, sa strane, prizor događaja mogao bi biti prikladan podatku jedne od američkih predinauguracionih anketa koja upućuje – Donald Tramp započinje mandat kao predsednik kojeg podržava manje od polovine Amerikanaca (41 odsto).

U subotu, Tramp je ipak kritikovao medije. Novi šef države je rekao da su mediji bili pristrasni u procesu prenosa događaja ispred Bele kuće, i da su prostor s tendencijom pokazivali na način da se stekne utisak da je poluprazan. A sam Tramp, vrlo je zadovoljan time kako je pozdravljen!

 Novoizabrani predsednik Donald Tramp stiže na tribinu 58. predsedničke inauguracije ispred američkog Kapitola

Tramp i Amerikanci

“Stanje simpatija” izraz je svojevrsne glasovne asimetrije na izborima, između pobednika i gubitnika, Trampovog oponenta Hilari Klinton. 

Kandidatkinja Demokratske partije izgubila je izbore, a u istinu s viškom glasova u odnosu na pobednika (preko tri miliona). Opet, kandidat republikanaca pobednik, pobedio je ubedljivije nego iko u nekoliko minulih slučajeva, jer je “inkasirao” gro glasovnog fonda “elektora” – kategorije u američkom izbornom sistemu koju od svih u svetu imaju samo SAD!

Između Trampa i njegovih nedavnih prethodnika ima jedna razlika koja je izgleda pomogla Trampovoj pobedi. Tramp je predsednik koji ne stiže “sa Harvarda” već doskače sa kule od slonovače, vredne četiri i po milijarde dolara. Tramp ih je stvorio na način kako se u carstvu i uzidizanja i propadanja, nejednakog bogatstva ali “ravnopravnosti u šansama” stvara novac – srećnim okolnostima i preduzetništvom. 

U Americi, koja je na tome izrasla i postala svetski privlačna kao “zemlja šanse”, to su pojmovi sa podrazumevajućom širinom.

Danas, pošto je veliki broj Amerikanaca osiromašio, i mnogo njih misli da je tvrdnja o jednakim šansama mit, jednostavno stvar prošlosti – Tramp govori da će on stvari vratiti na kolosek. Vratiće ih tako što će američke fabrike i poslove vratiti u Ameriku.

Amerika Amerikancima, poručio je Donald Tramp. Trampova osnovna linija je da su stvari skrenute s puta time što elita establišmenta, najbliža državnim fondovima, reprodukuje samu sebe na vlasti, udaljava se i postaje nezavisna “od Amerikanaca”.

Američke “slobodarske” misije i načelo globalizma u ekonomiji, svalili su se teretom na građane SAD, tvrdi Tramp. Vašingtona, naprotiv, treba da se tiču samo SAD. U tom smislu, novi predsednik pozvao je Amerikance da pobede Vašington. Sada smo tu vi i ja, i ništa drugo nije važno, rekao je.

Predsednička kolona u Aveniji Pensilvanija na putu do Kapitola na inauguraciju novoizabranog predsednika Donalda Trumpa

Tramp je “zaboravio” da se u govoru od petnaest minuta osvrne i na mesto koje u sistemu vlasti imaju Kongres i Senat. “Zaboravio” je, da pomene moralno superiornog gubitnika izbora Hilari Klinton. I mnogo je posmatrača koji se sada pitaju šta Americi obećava takva Trampova “zaboravnost”.

Na pragu Bele kuće Tramp je bioTramp, primećuje gro posmatrača. I u nastavku tog dana, takođe. Jer uveče, plešući s Melanijom Tramp (46) otvorio je pobednički bal. Zaigrao je uz Sinatrinu pesmu “I did it my way”. Dakle, ono što je važno, pobedio je. A način, to je njegov, Trampov način. 

Koliko god da se sada debatuje, na američki izborni slučaj, stavljena je tačka. Predstoje događaji u kojima će SAD i predsednik biti pominjani, a izbori i inauguracija samleće se u prošlost.

Vašington, 21.01.2017 - predsednik SAD Donald Tramp sa prvom damom Melanijom na inaugurativnom balu

Amerika i Evropa

S Donaldom Trampom na vlasti u Vašingtonu, svet nije više isti. Svetska najveća velika sila, s gabaritom geopolitičke moći dovoljnim i da svet održi i dovede ga u pitanje, pomera se očigledno u ležištu. To je ta, objektivno, nova okolnost koja je izražena simbolom Trampove pobede.

Ni najvećim stručnjacima nije ovog trenutka jasno u kojoj meri i u kom pravcu – i s kakvim posledicama će se svet menjati, uz taj jasno nagovešteni izolacionizam SAD.

Poredak evroatlantskih integracija, posle 70 godina stabilnosti u Evropi, doveden je u pitanje porukom “Amerika iznad svih!” Predsednikova misao o američkoj superiornosti, saopštavana tokom vrlo dugog trajanja kampanje, zatim u trenutku proglašenja izborne pobede, a onda i u petak, kada je Tramp uveden u dužnost, iskazivana je u različitim verbalnim oblicima, međutim, smisao reči uvek je taj isti – s Trampom, Amerika će misliti na sebe. Kuda će i kojim pravcem, s kakvim očekivanjima i posledicama, oni koje SAD prepuštaju samima sebi? Šta je s onim što se tokom Hladnog rata podrazumevalo pod pojmom “slobodni svet” – kada se imalo u vidu uniformno gledanje na građanska prava i slobode, uzajamno podstican ekonomski razvoj i solidarna vojna odbrana, izražena oformljenjem NATO pakta (1949)? Za to se nije pronašlo mesta u dosadašnjim Trampovim istupanjima.

Predsednik Donald Tramp potpisuje svoj prvi predsednički ukaz u Ovalnoj sobi Bele kuće, u petak, 20. januara, 2017. 

Pojedinost da je Tramp otstupio od klišea I, ne kazujući previše, propustio da se u svojim porukama priseti i neraskidivih veza Evrope i SAD, obaveza SAD u odnosu na Evropu i obratno, učinila je da se u temeljima “slobodnog sveta” smesta ukažu naprsline. Te naprsline su se onda proširile, kada je Donald Tramp pre nedelju dana još objasnio zašto smatra EU prevaziđenom a NATO zastarelim.

U prvom slučaju, reč je “o mašini u službi Nemačke”. U drugom, o organizaciji koja opstaje pretežno o trošku SAD.

Britanci su dobro učinili što se izvukli iz takve Evrope, a predsednik Donald Tramp ne sumnja da će njihovim putem poći i drugi. Glogov kolac Vašingtona u mlohavo telo zajednice koju Amerika prepušta sudbini.