Kineska verzija globalizacije

Kada svetu treba da se obrati lider zemlje pored koje čak i Amerika, po mišljenju Donalda Trampa, izgleda kao „zemlja trećeg sveta“, i države čiji je doprinos globalnom privrednom rastu u 2016. godini, prema podacima MMF-a, skoro 40 odsto, i duplo je veći od ukupnog doprinosa razvijenih ekonomija – onda ne čudi pažnja sa kojom se očekuje govor predsednika Kine Si Đinpinga na svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Svet bi možda mogao da prihvati kineski recept globalnog razvoja, mada je i sam Si Đinping, u članku za švajcarski Noje cirher cajtung (Neue Zurcher Zeitung), primetio da je „pravac svetske ekonomije predmet žestoke rasprave“.

Racionalnija i fer verzija globalizacije

Si Đinping, prvi kineski predsednik koji će prisustvovati Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, na skup globalnih igrača poveo je jaku 80-točlanu delegaciju i prema najavama kineskih medija, biće najistaknutiji zagovornik globalizacije. Na prvi mah, to izaziva čuđenje, međutim, kineski predsednik kada promišlja načine kako da se svet izbori sa globalnim izazovima i kada o tome iznosi svoju viziju, zapravo promoviše drugačiju, racionalniju i fer verziju globalizacije.

Ekonomski samit u Davosu je simbol ekonomske globalizacije ali je, od nedavno, globalizacija vođena pod neoliberalizmom i zapadnim normama naišla na osporavanje, ozbiljne probleme i izazove, čak i u najrazvijenijim delovima Zapada, poput SAD i Evrope, ocenio je Vang Ivei, direktor Centra za međunarodne studije na Univerzitetu Renmin Kine.

Jiang Jianguo, ministar za informisanje Kancelarije državnog saveta Kine, izjavio je da je misija Si Đipinga da u Davosu promoviše razvoj, saradnju i ekonomsku globalizaciju u cilju izgradnje "ljudske zajednice sa zajedničkom sudbinom".

"Sa porastom populizma, protekcionizma i nativizma, svet je došao do istorijske raskrsnice gde jedan put vodi u rat, siromaštvo, konfrontacije i dominacije, a drugi put vodi do mira, razvoja, saradnje i vin-vin rešenja", rekao je Jiang.

Koncept "izgradnje zajedničke sudbine čovečanstva", kineski predsednik Si Đinping pominje od 2012. godine a na samitu UN 2015. godine, to rešenje Kina je ponudila svetu, podsetio je Pipls dejli (the People's Daily) u komentaru u nedelju, uz ocenu da taj koncept „osvetljava budućnost". Koncept "zajedničke sudbine", ukorenjen u tradicionalnoj kulturi Kine, danas predstavlja temelj kineske diplomatske filozofije, piše u ovom  komentaru. Koncept „Čovečanstva zajedničke sudbine“, kao želja kineskog predsednika da izgradi bolji svet, zasniva se na dijalogu, uzajamnom poštovanju i razumevanju, partnerstvu u kojem zemlje tretiraju jedne druge kao jednake i u vin-vin saradnji.

U proteklih 30 i više godina, od kako je Kina lansirala svoje reforme i politiku otvaranja prema svetu, zemlja je izrasla u drugu po veličini svetsku ekonomiju i pri tom podigla više od 700 miliona ljudi iz siromaštva. Za tako nešto u razvijenom svetu je bilo potrebno stotine godina.

Kina je, u isto vreme, ubrizgala novi podsticaj globalnom zajedničkom razvoju kroz konstruktivne inicijative, poput izgradnje novog puta svile, infrastrukturnog projekta koji bolje povezuje svet, ukazuje kineska štampa. Više od 100 zemalja i međunarodnih tela su uključeni u inicijativu "Pojas i put", koju je predsednik Si inicirao 2013. godine. Oko 30 zemalja potpisalo je sporazume sa Kinom da zajednički grade inicijativu, a više od 20 zemalja duž puteva su ušle u industrijsku saradnju sa Kinom.

U duhu doprinosa globalnom razvoju, Kina je inicirala i osnivanje azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB). AIIB je izdvojila kredite u ukupnom iznosu od 1,73 milijarde dolara za devet infrastrukturnih projekata u sedam zemalja, čim je počela sa radom u januaru 2016.

Pre mnogo hiljada godina, Kina je predviđala svet u kome ljudi žive u savršenoj harmoniji i dragi su jedni drugima, kao porodica. Danas, predsednik Si Đinping je dao svetu novo ime - zajednica zajedničke sudbine, objašnjava kineska agencija Sinhua.

"Koncept zajednice zajedničke sudbine prevazilazi sve vrste razlika u ljudskom društvu i cilj joj je najveća moguća korist za sve", citira agencija Tanga Kifanga, istraživača sa kineskog Instituta za međunarodne studije.

U Ujedinjenim nacijama u Ženevi 18. januara, Si će održati govor o izgradnji takve zajednice, i ponovo poslati poruku da je Kina u potpunosti posvećena davanju "gola za celo čovečanstvo", kako je kineski predsednik rekao u svom novogodišnjem govoru. Prema viziji Si Đinpinga, naša budućnost leži u rukama svih zemalja – podjednako - i svi narodi treba da nastave dijalog a ne sukobe i uspostave partnerstva. U zajednici zajedničke sudbine, razvoj jedne zemlje je tesno povezan sa razvojem drugih zemalja.

Umesto protekcionizma, otvorena saradnja

„Srećemo se u vreme teskobe o izgledima svetske ekonomije, rasta jake reakcije u odnosu na ekonomsku globalizaciju, i rastućeg populizma i trgovinskog protekcionizma. Zato jača potreba da se osvrnemo i promenimo sadašnje puteve razvoja, sisteme distribucije bogatstva i modele upravljanja“, poručio je Si Đinping u članku za švajcarske novine uoči posete toj zemlji.

Kineski mediji ističu da njegova poseta ima za cilj da stvori pozitivan podsticaj za oporavak svetske ekonomije. Kineski predsednik Si Đinping će na ekonomskom forumu u Davosu govoriti o najnovijim kretanjima u kineskoj privredi i predložiti sveobuhvatan plan o globalizaciji, najavio je kineski Global tajms 13. januara.

Na sastanku ekonomskih lidera APEC u Peruu, prošle godine, predsednik Si je već poslao snažnu poruku podrške slobodnoj trgovini i globalizaciji, kada je novoizabrani američki predsednik Donald Trump najavio da će otkazati sporazum o partnerstvu Trans-Pacific (TPP).

“Dakle, nakon što je svet čuo poruku Kine, međunarodna zajednica očekuje detaljniji plan za podršku slobodnoj trgovini i globalizaciji, posebno kad protekcionizam dobija podršku na Zapadu“, rekao je Đin Canrong, prodekan Katedre za međunarodne studije na Univerzitetu Renmin Kine.

Većina zemalja ne može da opstane bez globalizacije, tako da sad kad novoizabrani predsednik najveće ekonomije ima antiglobalistički stav,  svet će sigurno okrenuti oči ka Kini, ekonomiji drugoj po veličini, rekao je Đin.

Kineska mapa puta za svet

Neobičnom slučajnošću Svetski ekonomski forum, koji podržava međunarodne prednosti globalizacije, održava se skoro u isto vreme kad i predsednička inauguracija Donalda Trampa koji promoviše prednosti anti-globalizacije.

"Kina se protivi trgovinskom protekcionizmu", rekao je zamenik ministra inostranih poslova Kine Li Baodong.

Predsednik Si Đinping će ukazati međunarodnoj zajednici u kom pravcu da krene napred i izneće rešenja za teške svetske izazove kao što su terorizam, problem izbeglica i klimatskih promena, najavio je Li.

Misija Si Đinpinga u Davosu je da "smanji nesigurnost" u međunarodnoj poslovnoj zajednici, ubrizgavanjem poverenja i solidarnosti, rekao je Čen Sulong, stručnjak u kineskom Institutu za međunarodne studije.

Kineska štampa mahom ocenjuje da će multilateralne diplomatske aktivnosti kineskog predsednika Si Đinping u Ženevi i Davosu imati i dalekosežan uticaj na reformu globalnog upravljanja i svetski ekonomski oporavak. Podržavajući koncept izgradnje zajedničke budućnosti za celokupno čovečanstvo, od kineskog predsednika se očekuje da na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ponudi paket rešenja za novi oblik golbalnog upravljanja. Si Đinpingova mapa puta za bolji svet se razlikuje od zapadnog plana uglavnom u dva aspekta, objašnjava kineska štampa, citirajući analitičare.

"Kao prvo, Kina tretira zemlje u razvoju kao partnere na ravnopravnoj osnovi, i uvek je spremna da pomogne bez preduslova, a Zapad uvek tretira manje razvijene zemlje kao prosjake, i odgovara njihovim potrebama sa arogancijom i nestrpljenjem."

Zatim, kineski model pomoći je više održiv nego zapadni.

"Kinezi zemljama u razvoju ne daju samo ribu nego i „način kako da je love“.

Globalizam na kineski način

Globalno liderstvo se promenilo. Decenijama su SAD bile veliki promoter globalizma, dok je Kina bila zatvorena za spoljni svet. Kina je od kasnih sedamdesetih krenula ubrzano da se menja a u SAD i delovima Evrope, koncentracije bogatstva u malom broju ruku i osiromašenje srednje klase dovelo je do sve glasnijih zahteva da se okrenu leđa globalizaciji.

Međunarodna trgovina i investicije slabe. Prema statistici Svetske banke, učešće vrednosti svetske trgovine u BDP pao je sa oko 52 odsto u 2008. na oko 45 posto u 2015. Uz to, izbeglička kriza u Evropi je sve teža.

Slobodno kretanje ljudi, što je nekada bio cilj globalizacije, sada je  pod ozbiljnom sumnjom. Političke snage koje podržavaju isključivosti i rasizam su dobile zamah u Francuskoj, Nemačkoj i Austriji. Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp radije veruje "Americi prvo" nego globalizmu. Globalne institucije upravljanja nisu u stanju da se prilagode promenama u stvarnosti. UN se kritikuju, a značaj Svetske trgovinske organizacije osporava.Tramp ima pasivan odnos prema klimatskim promenama, rezultati su analiza u kineskoj štampi, trenutka u kome predsednik Si pokušava da nametne novo viđenje puta globalnog razvoja.

U oštrom kontrastu sa sumornim izgledima svetske ekonomije i međunarodnih odnosa, Peking ostaje posvećen globalizaciji. I prisustvo Si Đinpinga na forumu u Davosu odraz je odlučnosti Kine da se okrene multilateralnom ekonomskom sistemu. Od predsednika Si Đinpinga se očekuje da eksplicitno objasni svoje poglede na globalni ekonomski pejzaž i ponudi kinesko rešenja za globalne probleme.

Kina se čvrsto protivi trgovinskom protekcionizmu i smatra da je od ključnog je značaja da se održi otvorenost svetske ekonomije. Promoviše globalno povezivanje kroz infrastrukturu i smatra da razvijene i zemlje u razvoju moraju da poguraju strukturne reforme i stvaranje novih radnih mesta kroz inovativne industrije.

Kao zemlja u razvoju, Kina igra važnu ulogu u svetskoj areni. To nije samo druga po veličini ekonomija na svetu, već i najveći trgovinski partner za više od 130 zemalja.

"Kina je postala temelj za zaštitu globalne slobodne trgovine", prema kineskom ministru spoljnih poslova Vangu Iiju. Svet očekuje da Kina snažno podigne glas protiv trgovinskog protekcionizma na forumu u Davosu jer glasovi manjih zemalja nisu bili dovoljno protivteža.  

Svet se menja neviđenom brzinom i potreban je novi model odgovornog liderstva, što je i tema foruma u Davosu. Da li je to liderstvo koje nudi predsednik Si, prosudiće međunarodna javnost.

Po kineskom kalendaru uskoro počinje godina petla- životinje koja se u našoj kulturi vezuje za objavljivanje zore a u Kini najavljuje dolazak proleća ili kako bi Global tajms podsetio - navodeći mnoge kineske poduhvate od doprinosa u pomeranjuu granica nauke do infrastrukturnih poduhvata - skoro je proleće. Kineski Prolećni festival je blizu, a mnogi projekti počinju da se ostvaruju. Oni se očigledno razlikuju, ali svi na svoj način ukazuju na kinesku želju da bude globalni igrač koji pomaže, daje podršku i brine za svet.