Tramp tvituje, EU pocupkuje

“Imati dobre odnose s Rusijom, dobro je, nije loše. Samo glupi ljudi ili budale bi mislili da je to loše! Imamo dovoljno problema po svetu i bez tog jednog. Kada ja budem predsednik, Rusija će nas uvažavati više nego što oni to čine danas i obe zemlje će, možda, raditi zajedno da reše neke od mnogo velikih i gorućih problema i pitanja SVETA!”, tvitovao je u tri uzastopne poruke u subotu ujutro Donald Tramp – ni pun jedan dan pošto je zajednica svih obaveštajnih službi istupila u Senatu SAD, nastojeći da jednim opštim dokumentom dokaže da je Rusija američki “sajber-neprijatelj” broj 1.

Stvar je ona stara, banalna, i već dobro poznata, sazdana tvrdnjom izbornog tabora Hilari Klinton, ali zatim i šefa države u odlasku Baraka Obame – da je gospođin izborni poraz omogućen kompromitujućim e-mail porukama, propuštenim u kritičnom trenutku u javnost, da ih vide američki birači. To je, navodno, izvedeno tako što su se “mejlova” dokopali ruski “hak-majstori”, i u zgodnom trenutku prepustili plen Vikiliksu. Vikiliks je lovinu dao u javnost.

Operacija je, tvrdi ovaj blok Trampovih ogorčenih političkih protivnika, naložena od predsednika Rusije Vladimira Putina lično. Moskvi je više odgovarao na vlasti u Americi Tramp, i Putin je rekao – Tramp. Rus se angažovao, i eto, u Vašington dolazi Tramp.

Oko 3.500 vojnika "Gvozdene brigade" iz 4. pešadijske divizije iz Fort Karsona u Koloradu pridružiće se poslatoj opremi tokom naredne dve nedelje. Kako prenosi Bild, Amerikanci su poslali takozvanu "gvozdenu brigadu" iz Kolorada koja će iz nemačke luke Bremerhafen biti prebačene železnicom i kopnom u Poljsku I druge zemlje Istočne Evrope gde će učestvovati u zajedničkoim vojnim vežbama (07. 01. 2017.)

Tvrdnja bez dokaza

Teško je smisleno objasniti “žanr” ove skaske. Lako je, međutim, pogledati u stranice neskriveno neoliberlano i globalistički opredeljene tzv. velike štampe, američke i evropske svejedno, i uveriti se sam – doslovno to je sadržaj američke aktuelne propagandističke političke bajke.

Trampove rivale iritira pojedinost da američki izabranik za Belu kuću, kome se za deset dana prepušta dužnost šefa države, odbija da ono špijunsko: “mi verujemo”, “mi mislimo”, i “mi procenjujemo” (da iza svega stoje Rusi i Putin).., prihvati za dokaz o postojanju ruski inspirisane manipulacije američkim biračkim emocijama.

Trampov utisak je da u izveštaju obaveštajnih šefova Senatu, oglašenom za strogo poverljiv, baš “apsolutno nema dokaza da je hakovanje uticalo na izborni rezultat” (citirao je britanski Indipendent).

Tviter zagonetke

Vreme koje odmiče kreće međutim da za sobom ostavlja još samo krhotine te već raskopane “gramofon-ploče o hakovanju”. Uskoro će je Trampovo ustoličenje učiniti i sasvim deplasiranom. Već onog časa kada ga 20. januara budemo videli pred Belom kućom. Ali, zato, “tvitovanje” Trampovo, uveliko izrasta u komunikacioni fenomen iritantan za političke vođe - neistomišljenike, naročito u Evropi, “na kontinentu”. Draži ih, i neugodna im je, lapidarnost njegovih stanovišta (prigodnih i privremenih ili trajnih?, baš s tim nisu načisto!) – o temeljnim pitanjima geo-političkog poretka.

U subotu, posle tvita da samo “glupi” i “budale” mogu misliti da je biti u dobrim odnosima s Rusijom nešto loše, učinilo se da je Evropom  zavladala “glasna tišina”. Teško je bilo pronaći bar nekog od lidera EU da je išta rekao.

Trampovi “subotnji tvitovi kao da advokatišu za savez sa Rusijom”, primetio je još malo pa stidljivo u jednom pasusu samo engleski Indipendent. “...Uprkos ‘visokoj uverenosti’ bezbednosne zajednice da je g. Putin naredio kampanju hakovanja s namerom da utiče na izbore.”

Portparol Bundesvera (nemačka vojska) rekao je medijima da će za transport svih tenkova i opreme biti potreban voz dužine 14 kilometara. "Od 7. januara do 14. januara, tri voza će prevoziti vojnu opremu svaki dan", rekao je on

Američki tenkovi u Nemačkoj

Možda je “zgranutost” taj izraz, dovoljno pogodan da se opiše unutrašnje osećanje vođa političkih autoriteta EU u ovom trenutku.

U jednoj od severnih luka Nemačke, na tle Evrope već treći dan se iskrcavaju oklop i cevi američkog teškog oružja. Stotine tenkova, oklopnih kola, haubica i čega sve ne – ukrcanog u SAD i dopremljenog u Nemačku, da se odatle prebaci prema Rusiji, u Poljsku, Baltik, Rumuniju i drugde. Ta armada Amerike treba da bude “pretnja Rusiji i garantija NATO saveznicima na istočnom krilu”, objavio je nemački Dojče vele.

Fraza, “pretnja” i “garantija”, ubačena je u tekstove odluka NATO pakta jula 2016. u Vašavi – posledičnog segmenta politike NATO kreirane uz sufliranje nekadašnjeg državnog sekretara SAD Hilari Klinton, u vreme zasedanja pakta u Velsu. Reakcija na rusku reakciju na američki orkestriran puč u Ukrajini, u Kijevu.

Američki pukovnik Patrik Harvi (levo) i nemački general-major Jozef Bloc se rukuju, dok se tenkovi i druga vojna oprema iskrcavaju sa brodova u Bremerhavenu, Nemačka, petak januara 6, 2017. (tekst i foto AP)

Smutnja evropskih vođa

Te dve reči o “pretnji” i “garantiji”, automatski sada ponavljaju i četvrtaste glave u kapama sa zvezdicama, čiji posao nije da misle nego da nadgledaju istovar oklopljenog konvoja.

Generalima, stvar je krajnje jasna. Oni znaju za naređenje i oni to izvršavaju. Smutnja je u glavama drugih, koji postoje uz pretpostavku da su tu da misle - političara.

Mogu li političari Evrope spojiti i objasniti šta se u Evropi ovog trenutka događa? Tramp tvituje o saradnji s Rusijom. NATO se sprema za Hladni rat. Za koju se od te dve solucije opredeljuje evropski Zapad, dični vođi zajednice? Prema kojoj Rusiji Evropa i NATO utvrđuju ratni šanac? Prema onoj za mandata (Klinton) Obaminog, ili prema Rusiji iz Trampovih poruka, s ne baš lepim rečima o “inteligenciji” onih političara koji ga ne razumeju?

Trenutak je delikatan. Berlin, Pariz, Varšava.., ne računajući Mađarsku Viktora Orbana, u američkim izborima, zatekli su se uz stranu koja je u Americi izgubila.

Izbori u SAD, tradicionalno su novčić u vazduhu koji će pasti na samo jednu od strana. Rizično je pogađati unapred i birati dok novčić još nije pao – ali, zatrovan ideologijom neoliberalne ekspanzije, Zapad Evrope upravo je to učinio. Ostajao je slep i navijao je. I, umesto uz SAD i Amerikance, probudio se uz jednu američku stranku – dabome, bez ideje šta bi sada mogao početi s pobedom Donalda Trampa.

“Njegovi prijateljski komentari prema Rusiji i dovođenje u pitanje NATO, izazvali su zabrinutost kod članova NATO u istočnoj Evropi”, primećuje DW.

Da je samo to, što kaže DW. Ali drugo je po sredi. Ne uzdajući se u sopstvena politička čula već u čula Vašingtona, i ne misleći na Evropu nego misleći glavom Vašingtona, servilna politika Berlina i drugih prestonica prevezla je Evropu na slepi kolosek.

Berlin ne razume tviter poruke, pošto im kao i Pariz ili čak i London, ne zna kontekst. U prvoj, drugoj ili trećoj prestonici, nadležni lideri nisu u stanju da kažu da li ličnost koja će doći na čelo Amerike ima uopšte spoljnu politiku? Znali su, pratili i verovali u poruke koje govori Hilari Klinton. Kasno su počeli sa emisarima odaslatim i Trampu. I zato, ovog trenutka ni Berlinu nije jasno šta će biti s tenkovima koji se iskrcavaju u Nemačkoj. Koliko će još dugo “pretiti” Rusima, “ohrabrivati” Baltik i “odvraćati agresiju”? A kada će ih možda opet ukrcavati i vraćati nazad?