Kisindžer posreduje između SAD i Rusije?

Petar Popović

Nemački Bild objavio da je Henri Kisindžer, kreator detanta Kremlja i Vašingtona u vreme Hladnog rata, angažovan od Donalda Trampa “da sačini i predloži plan” normalizacije odnosa SAD i Rusije
(foto, Henri Kisindžer u poseti medijskoj kući Aksel Špringer, juna prošle godine u Berlinu)

U galaksiji političkih vesti godina je počela pominjanjem Henrija Kisindzera (93.) – veterana diplomatije SAD, koji je u svojstvu savetnika za nacionalnu bezbednost ili državnog sekretara, sa vrlo uticajnih položaja sadejstvovao u kreiranju spoljne politike američkih predsednika Niksona i Forda (1969 - 1977). U Vijetnamu, Kambodži, Laosu... američka politika ostavila je krvave tragove. Izbacivane su napalm-bombe. Spaljivani su široki prostori. Nije se obraćala pažnja na civilno stanovništvo i desetine hiljada ljudi skončalo je u vatri američkog napalma.

Henri Kisindžer je uspeo da se njegovo diplomatsko delovanje, međutim, veže uz izlazni put iz tih događaja. Smatra se zaslužnim za prekid rata i američko povlačenje iz Vijetnama, i za rad na tome dobio je Nobelovu nagradu. U odnosu na Sovjetski Savez, inaugurisao je politiku detanta, popuštanja napetosti. A u jeku zategnutosti odnosa SAD i sa Sovjetima i sa Kinom, razlabavio je čvrstinu međusobne solidarnosti dve komunističke sile, time što je otvorio vrata Pekinga i izdejstvovao posetu Ričarda Niksona Kini.

kisinger-nikson-1972-s

Henri Kisindžer i Ričard Nikson, 1972. godine

Pozvan da sačini plan

Ostareli, međutim misaono aktivan i još energičan Kisindžer, Jevrejin, begunac iz Nemačke u Ameriku i u svoje doba briljantan đak Harvarda, autor je dvadesetak knjiga u kojima sa analitičkom dubinom rasuđuje i objašnjava prošlost, istoriju, državno odlučivanje i umeće diplomatije generalno. Razume se – govori i to, iz kojih razloga se u njegovom državničkom doprinosu u jeku Hladnog rata nije moglo mnogošta izbeći. 

Međutim, nisu autorstvo ili naknadno sećanje, činilac zbog kog je geopolitički i geostrateški mislilac Henri Kisindžer iznenada ponovo interesantan. Faktor medijskog interesovanja za veterana diplomatije je vest koju je odmah po Novoj godini objavio nemački Bild – da je Kisindžer angažovan od Donalda Trampa “da sačini i predloži plan” normalizacije odnosa SAD i Rusije.

“Kisindžerov plan za Trampovo pomirenje s Rusijom”, glasi jedna od brojnih naslovnih interpretacija te, od Bilda puštene pojedinosti.

Navodno, predsednik SAD koji čeka da za oko dve nedelje bude uveden u dužnost, i veteran Henri Kisindžer već jesu u nekom, u ovoj fazi, neslužbeno savetodavnom kontaktu.

Kisindžer je stručan, ali on je i diplomata kome su uvek rado otvorena vrata i u Beloj kući i u Kremlju. Amerikanac se već sretao i ima dobar kontakt s predsednikom Vladimirom Putinom. Preduslovi za eventualno “šaptanje” na dva kraja, na mestu su.

kisinger-tramp-2007-austral-s

Donald Tramp i Henri Kisindžer, snimljeno 2007. godine

Povratak sferama uticaja?

U atmosferi napetosti žamor proizvodi i šušanj, a Bildova informacija je nešto kao  “šušanj” – ima pretpostavki, uz nedovoljno činjeničnog materijala. Reč je o signalu “zapadnih obaveštajnih agencija” (?), “zasnovanom na informaciji dobijenoj od Trampovog tima”(?) da “predsednik-izabranik namereva da ukloni sankcije protiv Rusije, na savet Kisindžera” (?) Prvo i drugo neodređeno, treće krajnje sumnjivo.

Da Tramp, eventualno, i hoće da se lati ukidanja sankcija američki mehanizam procedura takav je, da mu ne dopušta da to brzo i lako postigne.

Uverljiviji nego to o sancijama je “paragraf 2” vesti – da bi Kisindžer, ukoliko je upitan za mišljenje, savetovao da se “Ukrajina, Belorusija, Gruzija i Kazahstan, priznaju sferom uticaja Moskve”. Prvo, to i jeste teren gde je sinula varnica potencijalne vojne konfrontacije, posle nedavnog pomeranja mesta stacioniranja trupa NATO dalje na istok, prema Baltiku. I drugo, ako je Kisindžer u igri jer se želi pokušati ponovo sa detantom SAD i Rusije, što i jeste njegov diplomatski izum i funkcionisalo je tokom Hladnog rata! – detant podrazumeva političku saradnju u uslovima podeljenih sfera uticaja.

Šta bi se kojoj strani priznalo u zonu njene bezbednosti utvrdilo bi se pregovorima. Znači, u dogledno vreme, Tramp i Putin seli bi za sto jedan naspram drugog.

kisinger-putin-2009-s

Vladimir Putin i Henri Kisindžer, 2009.

Bez daljih doznaka “za demokratiju”?

Vrlo rđav znak za cele grozdove danas postojećih zapadno finansiranih “nevladinih organizacija”, pa i u Srbiji. Ljubitelj demokratije Džordž Soroš i vlade NATO koje su to do sada činile, prestaće da doznačuju novac. Gube u toj aktivnosti podršku Vašingtona.

Na kijevskom Majdanu neće više biti Viktorije Nuland, s keksom za batinaše s motkama. Državni udari masom sa ulice, kojima su napunjeni džepovi “aktivista” u Srbiji, Gruziji, Ukrajini.., izbacuju se iz instrumentarija koji bi, da je pobedila, svakako i dalje koristila Hilari Klinton.

Tramp nije ni nominovan a već se izjasnio protiv američkog pokroviteljstva u rušenju tuđih režima. Uključujući i američko organizovanje prevrata u Rusiji.

SAD, Rusija...Kina!

Henri Kisindžer nije reagovao na spekulacije o mogućnosti njegove još jedne, možda i krunske karijerne misije. “Krunske”, ne samo po važnosti već i po obuhvatu, s obzirom da rusko-američka normalizacija odnosa (pogotovo ako bi iza toga usledila i ekonomska saradnja), ne bi moglo a da se ne tiče i “trećeg velikog”, Kine.

Ima znakova da će Kina biti u fokusu spoljnih aktivnosti naredne američke administracije. I kao što je svojevremeno (kisindžerovski navođeno) otvaranje Vašingtona prema Pekingu taklo Moskvu, istovetna politička igra Vašingtona i Moskve mogla bi ovoga puta kosnuti Peking.

U nedostatku Kisindžerovog aktuelnog komentara, korisno je pogledati njegovo mišljenje o rusko-američkoj krizi u odnosima, kazano 2014, u vreme kada se kriza produbila podstaknuta pučem u Ukrajini.

Veteran diplomatije objavio je bio u to vreme knjigu o svetskom poretku, sa okosnicom u sledećem pitanju  – da li je preteča poretka obavezno haos ili poredak može proizići i iz svesti o haotičnim okolnostima?

Pristao je da ga o tome “propituje” nemački Špigl. I, kako je, dabome, Ukrajina bila upravo “pukla”, pitanje Rusije i ruskih interesa nije se moglo zaobići. I evo ponekih od tih, tada dotaknutih pitanja. Nije se ništa bitno izmenilo od tog vremena, osim što se Rusija rasporedila za odbranu, a u međuvremenu je i vojno intervenisala u Siriji.

kisinger-spiegel-2014-s

Kisindžer u nemačkom Špiglu, 2014. godine

Amerika ne može sama kreirati poredak

Kisindžer se slaže s utiskom Špigla kako se, zbog ratova i katastrofa čini da je preteći haos zahvatio celi svet. Oružja, na sve strane. Preko-granični terorizam. Fenomen teritorija kojima se ne upravlja, kao Libija. Ipak, postoji paradoks  – prvi put ima osnova govoriti o poretku za celi svet, kaže diplomata.

Do skoro se moglo govoriti samo o poretku za neki region. Prvi put delovi sveta stupaju u određenu interakciju. To znači, na jednoj strani potreban je poredak za celi svet, a na drugoj – ne postoje opšte prihvaćena pravila. Postoje, kinesko gledište, islamsko gledište, zapadno gledište, rusko gledište...I ona nisu uvek podudarna.

Kisindžer odbija ideju da svetski poredak treba da diktiraju SAD. “Ne, Sjedinjene Države ne mogu da diktiraju, i SAD bi morale nastojati da ne diktiraju. Bilo bi greška čak i misliti da mogu (...) Ni jedna država nije toliko snažna i toliko mudra da sama kreira poredak.”

Vestfalski mir, posle 30 godina rata

“Vestfalski mir (1648.) je postignut pošto je skoro jedna četvrtina stanovništva centralne Evrope stradala u ratovima ili umrla od bolesti i gladi.” Onda je ugovor izrazio potrebu preživelih da se dođe do nekog sporazuma. “Nezavisne nacije odlučile su da se ne mešaju u poslove drugih država. Uspostavile su ravnotežu sila, što danas nedostaje.”

Da li je potrebno novih 30 godina rata? (Špigl)

“Vrlo dobro pitanje. Da li do svetskog poretka dosežemo kroz haos ili spoznajom? Čovek bi rekao, proliferacija nuklearnog oružja, opasnost klimatskih promena i terorizam, trebalo bi da pruže dovoljno zajedničkog za dnevni red. Nadam se, dakle, da smo dovoljno mudri da nemamo trideset godina rata.”

Krim je specijalni slučaj

Kako bi Zapad trebalo da reaguje na rusku agresiju Krima? (Špigl)

“Krim je symptom, nije uzrok. Dalje, Krim je specijalni slučaj. Ukrajina je dugo bila deo Rusije. Ne možete prihvatiti princip da neka zemlja može samo promeniti granice i uzeti provinciju druge zemlje. Ali, ako je Zapad pošten prema samome sebi, mora da prihvati da je na njegovoj strani bilo grešaka. Aneksija Krima nije bila korak prema globalnom osvajanju. To nije bio Hitler u pokretu prema Čehoslovačkoj.”

A šta je bilo? (Špigl)

“Čovek bi sebi trebalo da postavi sledeće pitanje: Putin je potrošio desetine milijardi dolara na Zimsku olimpijadu u Sočiju. Tema Olimpijade je bilo da je Rusija napredna država vezana uz Zapad kroz svoju kulturu i da se, prema tome, podrazumeva da želi da bude deo njega. Bez smisla je, dakle, da bi Putin, nedelju dana po zatvaranju Olimpijade uzeo Krim i započeo rat za Ukrajinu. Čovek znači treba da se upita zašto se to dogodilo?”

To što kažete je da i Zapad ima makar neku vrstu odgovornosti za eskalaciju? (Špigl)

“Da, ja to govorim. Evropa i Amerika ne razumeju uticaj tih događaja, počevši sa pregovorima o ekonomskim odnosima Ukrajine sa Evropskom unijom i kulminirajuće sa demonstracijama u Kijevu. Sve je to, i posledice, trebalo da bude predmet dijaloga sa Rusijom. To ne znači da je ruski odgovor bio prikladan.”

Izgleda da imate mnogo razumevanja za Putina. A ne čini li on baš ono na šta upozoravate, kreirajući haos u istočnoj Ukrajini i ugrožavajući suverenitet? (Špigl)

“Svakako. Ali Ukrajina je oduvek imala specijalni značaj za Rusiju. Bilo je greška to ne shvatiti.”

Ponovo Hladni rat, tragedija

Odnosi između Rusije i Zapada zategnuti su više nego dekadama unazad. Da li treba da budemo zabrinuti zbog izgleda za novi Hladni rat? (Špigl)

“Jasno je da postoji ta opasnost, i ne smemo je ignorisati. Ja mislim da bi ponovni Hladni rat bio istorijska tragedija. Ako je sukob zaobilaziv, na osnovi u vezi s moralom i bezbednošću, čovek bi trebalo da pokuša i zaobiđe ga.”

Ali nije li aneksija Krima od Rusije primorala EU i SAD da reaguju izričući sankcije? (Špigl)

“Prvo, Zapad nije morao da prihvati aneksiju; neke protiv-mere su bile neohodne. Ali niko na Zapadu nije ponudio konkretan program za povraćaj Krima. Niko nije voljan da ratuje za istočnu Ukrajinu. To je životna činjenica. Moglo se dakle reći, mi to ne moramo prihvatiti, i mi po međunarodnom pravu ne smatramo Krim ruskom teritorijom – onako kako smo produžili da smatramo Baltičke države nezavisnim tokom sovjetske vlasti.”

kissinger-putin-2012-s

Kisindžer i Putin na forumu u Sankt Petersburgu 2012. godine

Ne mora svaka zemlja u NATO

Da li Putin reaguje s pozicije slabosti ili snage? (Špigl)

“Ja mislim, iz strateške slabosti maskirane u taktičku snagu.”

Šta to znači za bilo koju interakciju s njim? (Špigl)

“Moramo pamtiti da je Rusija jedan važan deo međunarodnog sistema, i prema tome koristan u rešavanju svih vrsta drugih kriza, na primer u sporazumu sa Iranom o nuklearnoj proliferaciji ili o Siriji. To mora imati prednost nad taktičkom eskalacijom u pojedinačnom slučaju. U jednu ruku, jeste važno da Ukrajina ostane nezavisna država, i ona treba da ima pravo na ekonomska i komercijalna udruživanja po svom izboru. Ali ja ne mislim da je zakon prirode da svaka država mora imati pravo da bude saveznik u okviru NATO. Vi i ja znamo da NATO nikada neće jednodušno glasati za ulazak Ukrajine.”

Ali, ne možemo Ukrajincima reći da oni nisu slobodni da odlučuju o svojoj budućnosti? (Špigl)

“Zbog čega ne možemo?”

U Siriji je trebalo s Rusijom

Upitan, uz ostalo, i o Siriji tada, novembra 2014, Henri Kisindžer je Špiglu izjavio:

“Iskreno, ja mislim da je trebalo da imamo dijalog s Rusijom, pitajući se kakav ishod mi želimo u Siriji, i zajedno formulišemo strategiju (...) Ne slažem se sa interpretacijom sirijske krize u smislu - surovi diktator protiv bespomoćnog stanovništva i stanovništvo će postati demokratsko ako uklonite diktatora.”                                        

*

Da li će Kisindžer zaista biti pozvan ili je već pozvan da gradi “ruski most” za račun administracije Donalda Trampa, brzo će se čuti. Ali i u slučaju da se to potvrdi, kao i uz mogućnost da se pokaže netačnim – osvežavajuće je već to kako veteran Hladnog rata zamišlja stabilnije i za svet manje opasne američko-ruske odnose. O njegovom “savetničkom” poslu Moskva je čula, ali osim izjave da Rusija visoko ceni učinak, sposobnosti i angažovanje Henrija Kisindžera, odbila je da bilo šta više kaže. Kremlj je saopštio da će sve ruske inicijative prema SAD biti pokrenute kada izabrana administracija Amerike službeno preuzme dužnost. 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...