Kremlj želi bolje odnose sa SAD

Navršilo se deset godina otkako predsednik Rusije Vladimir Putin redovno, krajem svakog decembra, izlazi pred ruske i svetske novinare, otvoren za odgovore na pitanja. Broj pretendenata na priliku da postavi pitanje ogroman je u odnosu na vremenski prostor šefa Kremlja za odgovore. Počelo se uz prisustvo 500 zainteresovanih a sada ih je bilo 1.437, okupljenih u opštem nastojanju da njihova podignuta ruka bude zapažena.

Ove godine, u petak, događaj je trajao četiri puna sata, ali to je bilo taman dovoljno za nešto više od 50 pitanja. Pitalo se mnogo šta što je važno Rusima koji žive u Rusiji, a Balkanmagazin nudi pregled samo pojedinih od Putinovih poenti. Onih koje se sa znatiželjom prate i tumače van te zemlje, s obzirom na njen politički gabarit u međunarodnim odnosima.

Moscow - Putin sa novinarima u Moskvi

Tramp osetio puls Amerikanaca

Izbori u SAD su pokazali određenu razliku elite i mase u shvatanju šta je to u zemlji dobro a šta rđavo. Donald Tramp je “suptilno predosetio raspoloženje društva i radio je doslovno u tom obrascu”, izjavio je o američkim izborima i novom šefu Sjedinjenih Država Vladimir Putin.

“Išao je do kraja, mada osim vas i mene niko nije verovao da će pobediti”, rekao je šef Rusije. “Ja bih, međutim, veoma želeo da se među nama, i sa novoizabranim predsednikom i sa budućim liderima Demokratske stranke izgrađuju radni, konstruktivni odnosi, korisni i Sjedinjenim Državama i Ruskoj Federaciji i narodima obe zemlje”, rekao je Putin.

Demokrati gube. Ali treba imati dostojanstvo, i kada se gubi.

Demokrati optužuju Rusiju da se “umešala” u američke izbore. Putin kaže:

“Znamo da Demokratska stranka nije izgubila samo predsedničke izbore, nego i izbore za Senat, koji je u većini republikanski, i za Kongres, u kome republikanci imaju većinu. Da li je i to naše, moje, delovanje? Ništa od toga nije istina. Nego to ukazuje da u tekućoj administraciji postoje sistemski problemi. A, uzgred govoreći, za Trampa nisu glasala dva elektora, dok za gospođu Klinton – četiri. I tom prilikom su izgubili. Oni na svim frontovima gube a krivce traže na strani. To, po mom mišljenju, kako da kažem – srozava njihovo sopstveno dostojanstvo. Neophodno je znati i gubiti dostojanstveno.”

Jači od svakog agresora

“Govorio sam o jačanju nuklearne trijade, i u zaključku rekao da je Ruska Federacija danas jača od svakog potencijalnog – obratite pažnju! – agresora. To je vrlo važno. Rekao sam i na osnovu čega. Na osnovu modernizacije oružanih snaga, na osnovu istorije i naše geografije, i na osnovu današnjeg stanja našeg društva.”

A iz nekih razloga, čitav niz inostranih funkcionera “počeo je da dokazuje da su oružane snage Sjedinjenih Država najveća sila na svetu”.

“Pa niko to nije osporavao”, izjavio je šef Rusije.

Vladimir Putin i novinari

Mač i štit

Ako neko podstiče trku u naoružavanju, to nije Rusija. Preduslovi nove trke u  naoružavanju “stvoreni su istupanjem Sjedinjenih Država iz Sporazuma o protiv-raketnoj odbrani”.

“Kada je jedna od strana jednostrano istupila iz ugovora, rekavši da će izgraditi sebi protiv-nuklearni ‘kišobran’, druga strana bi trebalo ili da i ona gradi sebi ‘kišoban’ – u šta nismo uvereni da je potrebno imajući u vidu za sada sumnjivu efektivnost tog programa – ili da razvija efikasna sredstva savladavanja sistema PRO i usavršava udarne komplekse, što mi i činimo. Činimo uspešno. To nismo mi izmislili. Mi smo prinuđeni da odgovorimo na izazov”, izjavio je Putin.

Rusija ne raspolaže suviškom sredstava da bi uživala luksuz rasipanja na oružje. Međutim, već je učinila neophodno “da bi ušla u trend modernizacije, koja bi trebalo da omogući da do 2021. imamo 70 odsto novijeg i novog naoružanja”.

“Sada je to već oko 50 odsto, u pojedinim segmentima 60 procenata, a u nuklearnoj komponenti već oko 90 odsto. Po tome, sve odgovara, svoje planove ostvarujemo potpuno.”

Finansiranje odbrane

“Ako smo 2011. potrošili 2,7 odsto BDP za stavku ‘ nacionalna odbrana’, ove i tokom pet poslednjih godina smo te rashode povećali. U godini koja je na izmaku to će biti već 4,7 procenta, iduće godine 3,3 odsto i u 2019. – 2,8 odsto. Dolazimo na nivo 2,8 procenta i tokom nekoliko godina držaćemo se tog nivoa izdvajanja (za odbranu). To se neće odraziti na naše planove za jačanje borbene sposobnosti, zato što smo pet prethodnih godina usmerili prilično mnogo sredstava. I što je vrlo važno, ove godine smo namirili dugove preduzećima odbrane, što je i dopustilo parametre koje sam pomenuo”, rekao je šef Rusije.

Rad “normandijske četvorke” mlitav  

“Nadam se, i ubeđen sam, pre ili kasnije normalizovanuje odnosa sa Ukrajinom će se dogoditi.” Što se tiče Donbasa, rad u okviru tzv. normandijskog formata je mlitav, ali se mora produžiti jer druge opcije sada nema, rekao je Putin.

“Ostaje da se samo žali zbog toga što radi tako mlitavo. Ali drugoga nema. I ja smatram da rad u tom formatu treba produžiti. Ako izgubimo taj mehanizam, taj instrument, situacija će se degradirati i to brzo, šta god se ne želelo. Bilo bi dobro doći do toga da u Donbasu ne smatraju ukrajinsku armiju okupatorom sopstvene zemlje.”

Kerčenski most

“Kako bi ste nazvali Kerčenski most?”, zanimalo je Kriminform. “Pa, upravo ste rekli, Kerčenski most. Nisam ja to izmislio. Ja sam smislio da ga treba graditi. Vaše je kako ga nazvati.” Biće vrlo koristan za razvoj rusko-ukrajinskih i trgovinskih i humanitarnih veza u budućnosti, dopunio je Putin.

Predsednički izbori u Rusiji

“Mogu li iduće godine uslediti preveremeni predsednički izbori?” ( Volstrit dzornal )

“U kojoj zemlji?, uzvratio je Putin. “( U Rusiji ) mogu, ali nije celishodno.”

A kada se dogode, hoće li se Vladimir Putin kandidovati još jedanput?

“Vreme će pokazati. Slediću za tim šta se događa u zemlji, u svetu, i polazeći od toga šta smo uradili, šta možemo, kako bi trebalo da radimo, doneće se i odluka o mom učešću ili neučešću na budućim izborima predsednika Ruske Federacije.”

Madrac sigurnosti

Kretanje ruske inflacije ove godine je povoljnije nego prošle. “Po svim izgledima će biti negde u granicama 5,5 ( odsto ).”

“Bitno je da smo sačuvali naše rezerve. Vladine rezerve opstaju na nivou od sto milijardi dolara, dok su zlatnovalutne rezerve Centralne banke nešto malo i porasle. Ako su početkom godine bile 368 milijardi, sada su malo manje od 400 – nešto iznad 385. To jest, po tom pokazatelju, kod nas je sve u redu, i to je dobar madrac sigurnosti.”

Izvoz IT produkata

Pre nekoliko godina, izvoz IT-tehnologije bio je praktično nulti. “Sada, za 14,5 milijardi dolara izvezemo oružja a za sedam milijardi izvezemo proizvoda IT-tehnologije. Mnoge visoko-tehnološke delatnosti su apsolutno konkurentne.”

Godina rodila

Rast BDP u uslovima sankcija još u procesu “rehabilitacije”. Pad prošle godine, 3,7 odsto. Ove godine, “nešto kao” 0,7 ili 0,6 odsto. Ali, u poljoprivredi, minula godina rodna. “Prinos pšenice prevazišao 119 miliona tona. U novijoj istoriji Rusije nije bilo ničeg sličnog.”

Rusija se ne sprema u izolaciju. Ruska ekonomija, ako želi da se razvija visoko-tehnološkim smerom, a ona želi, mora biti deo svetske.