Tramp, Evropa, Rusija...

“Tramp se neće boriti protiv sopstvenih elita, zarad poboljšanja odnosa s Moskvom. Jedino na šta će se Tramp odlučiti već na proleće ili krajem zime – jeste precizna, iznuđena saradnja s Rusijom u onim pitanjima koja su krajnje aktuelna za Sjedinjene Države. Na primer, u Siriji, i može biti, u Ukrajini. Ali u celini, to neće izmeniti konfiguraciju rusko-američkih odnosa. Tu su dovoljno ozbiljni sistemski problemi i prilično visok nivo nepoverenja. Trampu nije potreban sukob s Kongresom koji je nastrojen vrlo anti-ruski. Mislim da će u Trampovom timu biti vrlo mnogo ljudi koji će se s tačke gledišta Moskve dožiljavati kao jastrebovi”, izjavio je Moskovskom komsomolcu Nikolaj Zlobin, ruski i američki politolog koji bezmalo tri decenije “radi u dve zemlje”, kako predstavlja svog sabesednika ruski MK.

Nikolaj Zlobin

Na proleće o ukidanju sankcija Rusiji?

Zlobin je “pozicioniran” u Vašingtonu, gde predsedava Centrom za globalne interese, autor je nekoliko knjiga i brojnih članaka o rusko-američkim odnosima, a time se sugeriše – merodavan je da, u trenutku smene za političkim kormilom SAD, razluči realno od nerealnog u očekivanjima da se vrlo srozani politički odnosi Moskve i Vašingtona sada, eventualno, poboljšaju.

“Šta Rusija može da očekuje od novog predsednika SAD?”, pita uostalom već u naslovu intervjua i Komsomolec. “Da li će se ukloniti anti-ruske sankcije?”

“Mislim da neće”, procenjuje Zlobin. “Mada na proleće može početi rasprava o ukidanju sankcija koje je doneo Obama. Ali sankcije koje je ustanovio Kongres i imaju veze s Krimom i istočnom Ukrajinom teško da će biti ukinute. I ja ne vidim zašto bi Trampu trebalo da unosi razdor u kontradiktorni američki establišment. Potreban je licitacioni politički povod da bi se one otklonile. To može biti, na primer, reski pomak u primeni sporazuma iz Minska. Ukoliko Rusija nešto slično učini, onda Tramp u martu (kada ističe sledećih šest meseci sankcija) može poći na njihovo makar delimično ukidanje. Tada će biti mogućno očekivati (i) lančanu reakciju Evropljana”, procenio je u intervjuu za MK ovaj politolog.

Kijevu sleduje pritisak

Upitan, šta bi se od novoizabranog predsednika SAD moglo očekivati u pitanju Ukrajine, Nikolaj Zlobin je podsetio da ključnim evropskim zemljama predstoje izbori.

“Tramp će, po svoj prilici, signalizirati da želi promene u politici Evrope prema Ukrajini”, procenio je politički stručnjak. “Mislim da će Kijev dospeti pod veći pritisak administracije Trampa, nego što je to bilo u vreme Obame”, rekao je. “Tramp neće skrivati svoje mišljenje da je politika Obame u Ukrajini bila pogrešna. Nije neophodno otkidati Ukrajinu od Rusije. Ali koliko brzo se to može dogoditi? Za to će biti potrebno ne malo vremena.”

“Znači Rusija treba da očekuje poboljšanje?”

“To će biti mogućnost za poboljšanje odnosa. Potrebni su određeni koraci od strane Ukrajine prema Donbasu. Pošto Amerika formalno ne učestvuje u Sporazumima iz Minska, potreban je neki povod. Moskva može afirmisati pitanje sazdanja novog, dvostranog, rusko-američkog formata za razmatranje zamrznutih konflikata u post-sovjetskom prostoru. U prvom redu Donbasa. Naročito kada se u Evropi budu menjali lideri. Tramp će hteti da uzme na sebe odgovornost za regulisanje čitavog niza oštrih konflikata,” ocenio je Zlobin.

Opomenut da će se predsednik Ukrajine Pjetro Parošenko “utrpavati Trampu među prijatrelje” i upitan, hoće li novi američki predsednik “dati Kijevu pare”, Zlobin je najpre primetio da je “cinizam poslednjih dvadesetak godina u tome što svaki priželjkuje da u Vašingtionu ima uticajne pokrovitelje”.

“Tramp je političar-početnik, on nema stare veze. Sada će se u Beloj kući stvoriti dugačak red ljudi koji žele da se sprijatelje s Trampom. Biće među njima i Parošenko. Ali, kada je o parama reč, time se bavi Kongres SAD, a ne predsednik. On praktično nema pristup budžetu. Ukrajincima je vrlo važno da uspostave dobre odnose s novim kongresmenima. Amerikanci su naučili da im celi svet dolazi za pomoć, od vojne do finansijske. (Sjedinjene) Države su se razmazile tim molbama. Potrebno je raditi s njima profesionalno, kako su postupili Gruzijci. Do sada Parošenko se nije pokazao takvom klasom. Tako da će ukrajinsko pitanje za Ameriku verovatnije spasti na ´njet´.”

Sarađuje sa uticajnima

Može li takva kakva je Ukrajina biti predmet neke nagodbe Rusije i SAD? Ima li ona “cenu”?

“Amerikanci u takve nagodbe ne ulaze, a ni Rusija neće ponuditi ništa slično. SAD obično polaze iz ciničnog proračuna: da li je Ukrajina potrebna ili nije potrebna iz ugla ostvarivanja američkih nacionalnih interesa. Zadatak Kijeva je u tome da dokaže da je neophodan. Uspe li Parošenko da sebe prikaže neophodnim, Sjedinjene Države će sa njim sa zadovoljstvom sarađivati, podržavati ga i davati novac. Ja danas takvu tražnju ne primećujem. A uvide li Amerikanci da im Ukrajina nije neophodna uopšte, situacija će biti sasvim drugačija.”

Upitan o potencijalnom odnosu novog predsednika i lidera Evrope, sagovornik MK je mišljenja da će Tramp želeti da ima posla “s onima koji realno kontrolišu Evropu”. Ako se na vrh, u Francuskoj, uspne Mari le Pen, Tramp će sarađivati sa Mari le Pen. Uspe li da lider Francuske ostane Fransoa Oland, ili u Nemačkoj Angela Merkel, on će raditi sa Olandom i sa Merkel. “Amerikanci su do ciničnosti praktičari i realisti.”

Zastupnik vojnog segmenta SAD

Da li će NATO produžiti na istok, nastojeći da u svoju strukturu uključi Gruziju i Ukrajinu? Vašington “neće ovog časa podržavati nikakvo širenje NATO”. Druga je stvar što je Evropljanima potrebno da Trampa uvere da je paktu potrebna podrška i pomoć u pokrivanju osnovnih izdataka, finansijskih i vojnih.

“Tramp se prema toj organizaciji odnosi skeptično, smatrajući se reliktom ‘hladnog rata’. Pitanje nije o širenju NATO, nego o njegovom preživljavanju u uslovima kada je na čelu Amerike Tramp.” Mada, Tramp jeste “vrlo vojno orijentisan lider”.

“Za njega su glasali armija, vojno-industrijski kompleks i svi koji su povezani s proizvodnjom oružja.” On je otvoreno rekao da će ukloniti Obamin predlog da se smanje američki vojni rashodi. U njegovom programu je modernizacija američkih oružanih snaga, pre svega pomorskih. “Tramp, prema tome, nije golub mira, kakvim je sebe želeo da prikaže Obama. Svet očekuju mnoge nepredviđenosti. Nikakvih iluzija ne bi trebalo da bude. On će razvijati kompleks PRO, i još aktivnije nego što je to činio Obama. On će imati u vidu interese Rusije u onoj meri u kojoj ga ona natera da to učini. On Moskvi neće dobrovoljno poći u susret nikada i ni po koju cenu.”

A hoće li Tramp jačati već uspostavljene vojne baze u pribaltičkim državama? Nikolaj Zlobin je “skeptik u odnosu na takvu perspektivu”.

“Zašto je to neophodno? Ako je do odvraćanja Moskve, Vašington ne vidi da je to neophodno. A ako treba ići, udovoljavajući molbama vlada lokalnih naroda, onda Tramp u tome nastupa sa suprotne pozicije. On govori da je dosta slušanja lokalnih političara, koji se trude da nas uvuku u rat i nateraju da mi snosimo troškove.”

Zlobin misli da će na granicama Evrope biti sve manje američkih vojnika.

Putin - Tramp, teško

I posle svega, da li politolog, istoričar i publicista koji živi i radi u Americi, misli da će Donald Tramp i Vladimir Putin biti uspešni u međusobnoj saradnji?

“Američki i ruski vojni interesi razilaze se veoma mnogo”, ocenio je Zlobin. “Potrebno je tražiti kompromis. Tramp na mene ne ostavlja utisak čoveka spremnog da lako pronađe kompromis. Mislim da on brani svoje – ili sve ili ništa. Time se Tramp razlikuje od Putina. Da sarađuju u nekim osetljivim problemima, moraće. Na primer, oko Severne Koreje, u borbi s terorizmom, neširenju nuklearnog oružja, pitanju tog plutonijuma i u Siriji. Ali poboljšati rusko-američke odnose iz osnova neće biti jednostavno, skoro da je nemogućno. Ti osnovi su toliko narušeni da će godine biti potrebne da se uspostavi poverenje. Oni će sarađivati sigurno. Ali da li će to stvarno biti saradnja? Sumnjam, ali živi bili – videćemo!”

Da li će i Tramp pokušavati kolor-revoluciju u Rusiji?

“Ne. Moda te politike je prošla. Ja sam praktično uveren da Tramp, čak da i bude pokušaja, tome ne pripada.”