Rusija utvrđuje Kalinjingrad

S obzirom da NATO zaposeda Baltik, Rusija će utvrditi Kalinjingrad. Prebaciće u tu svoju zapadno isturenu enklavu, između Poljske i Litvanije, rakete kratkog dometa “iskander”, osposobljene da ponesu bilo klasični bilo nuklearni ubojni naboj, dok će u funkciji zaštite iz vazduha, i u Kalinjingradu rasporediti ruski anti-raketni zaštitni sistem S400, saopštila je u ponedeljak Moskva.

Reč je o razjašnjenju izjave predsednika Rusije Vladimira Putina američkom reditelju Oliveru Stounu, za Stounov dokumentarni film o krizi u Evropi, proizvedenoj američki organizovanim prevratom u Ukrajini 2014.

Putinova izjava Stounu emitovana je u ponedeljak uveče na ruskoj televiziji. Oštrica njegovog izlaganja okrenuta je anti-ruskoj politici Vašingtona, čija je agresivna dimenzija izražena još pre udara u Kijevu, instaliranjem američkih PRO raketnih sistema u Rumuniji i Poljskoj.

Namera SAD je da se PRO u nekom trenutku u budućnosti upotrebi, kada se ukaže mogućnost protiv Rusije, u funkciji opšteg iznenadnog udara, podozreva Moskva. Takav brz udar klasičnim sredstvima trebalo bi da onesposobi ruski sistem odgovora na napad - ruskim nuklearnim sredstvima.

Putin je izjavio da se Rusija neće, međutim, ustručavati da napadne američke instalacije u zemljama u Evropi koje su dopustile da se one tu nameste.

Poslednja epizoda u lancu zapadnih priprema protiv Rusije je koncentracija trupa NATO država u zoni Baltika, pripremljena na samitu tog pakta jula 2016. u Varšavi. Raspoređivanje vojske uz granicu s Rusijom, uz izgovor da se  Estonija, Letonija i Litvanija osećaju ugroženim od Rusije, upravo je u zamahu. I zato sledi prebacivanje ruskih raketnih sistema u Kalinjingrad.

Mapa rasporeda dodatnih snaga NATO u evropskim zemljama

Ništa im se ne odbija

Govoreći zašto Rusija “reaguje tako emocionalno na širenje NATO”, Putin je naveo “način odlučivanja” unutar pakta, sveden na poslušno prihvatanje rešenja koja su izdiktirale SAD.

“Kada zemlja postane članica NATO, vrlo joj je teško da se odupre pritisku velike sile koja predvodi NATO, SAD. I vi onda (od te zemlje, P.P.) možete dobiti šta god tamo poželite – da prihvati sisteme PRO, ili nove baze ili, ako se zahteva, nove raketne sisteme. A šta bi mi trebalo da radimo?”, upitao je šef Rusije.

“Primorani smo, prema tome, na protiv-mere, što znači da svoje raketne sisteme naciljamo u instalacije koje nam, po našem mišljenju, postaju pretnja. Situacija postaje zabrinjavajuća”, izjavio je šef Kremlja.

Saglasno utisku posmatrača sa strane, Putin raspoređuje figure za eventualno novu partiju političkog šaha sa SAD, kada kormilo broda u Vašingtonu preuzme predsednik Donald Tramp. Otud lista okolnosti u Evropi na koje Rusija ne pristaje. Čak i po cenu da isproba u praksi rešenost i solidarnost NATO pakta sa malim ali agresivnim saveznicima - provokatorima u obliku baltičkih državnih enklava. Ali, takav utisak ne podrazumeva da je evropsko stanje lišeno stvarnih ratnih opasnosti. Naprotiv.

Zona negiranog pristupa

O potencijalnom prebacivanju ruskih “iskandera” u Kalinjingrad govori se ima pola godine, ali Putinova izjava Stounu je to što je “puklo” na udarnim stranicama zapadnih medija. Nemački Dojče vele kaže – S400 i “iskander” su “tek početak”. Biće i drugih sredstava.

Šef Rusije u svojoj izjavi filmskom reditelju nije naveo “specifikaciju” sredstava odbrane za Kalinjingrad. Ali, o tome koje bi naoružanje moglo doći u obzir rekao je nešto više šef Komiteta Saveta Federacije za odbranu, Viktor Ozerov. DW iz toga zaključuje da je reč o nameri Rusa da nad Baltikom, uključujući i veći deo Poljske, uspostave za zapadne borbene letove “zonu negiranog pristupa” – nastojeći “da odgurnu NATO snage dalje od Rusije i učine veoma teškim da se u slučaju krize ojačaju NATO zemlje u regionu Baltika”.

Pozivajući se na Izvjestija, Dojče vele pominje pojačanje Baltičke flote u Kalinjingradu ratnim lađama Serpuhov i Zeljoni dol, s krstarećim raketama u naoružanju. Ta dva broda već su uplovila u Baltičko more.

Britanski Gardian, objavio je da su rampe ruske protiv-brodske obalske PRO “bastion”, u Kalinjingradu “već na dužnosti”. Gardian kaže da su rakete “poslednja reč” dostignuća u svojoj kategoriji. Inače, jeste fakat da je “bastion” upravo isproban u Siriji, u stvarnim ratnim uslovima, i to dejstvujući “u kontra-smeru” – u dubinu kopna umesto prema moru!

“Baziran u Kalinjingradu, S400 bio bi u poziciji da može ciljati NATO avione i projektile u većem delu regiona Baltika”, tumači Gardian. Dok pak “iskander”, navodi isti list, ima 310 milja dosega (oko 500 kilometara), visoku preciznost, i tačno se može naciljati u instalacije “nekoliko država članica NATO u susedstvu Rusije”.

I Gardian navodi da je Putin pomenuo mogućnost ciljanja “u infra-strukturu SAD u Evropi”.

Kalinjingrad - "ruski klin"

Ratnohuškački idioti

U vreme samita NATO pakta u Varšavi, britanskom Gardianu se sopstvenim komentarom tog događaja javio znalac prilika u Evropi, nekadašnji ambasador Australije u Poljskoj Toni Kevin. “NATO igra opasnu igru s baltičkim državama i Poljskom”, naslovio je tada taj svoj komentar u Gardianu bivši diplomata Australije u Varšavi.

Kevin je taj samit NATO u Poljskoj nazvao istorijskim, tvrdeći da će on imati daleko veći uticaj na globalnu bezbednost nego zategnutost u Južnom kineskom moru, u tom trenutku. Potsetio je da je reč o krupnom vojnom događaju “na svega 600 kilometara od Moskve” a da nema “bezbednosnih osigurača”.

“Nismo bili na tako opasnom mestu još iz vremena Evrope 1913. ili 1939. NATO komandanti kažu, time se bezbedno može upravljati. Ali ja u to nemam poverenje”, komentarisao je letos u Gardianu Toni Kevin.

“Neprijateljstva mogu početi planirano ili incidentom, ili lokalnom provokacijom ratnohuškačkih idiota, a da očas pređu u nuklearna. Zapad je, zaista, spavajući ušetao u te nove i nimalo neophodne istočno-zapadne opasnosti, pomognute lažnim narativom o ruskoj agresiji. SAD, UK i Francuska su sada zarobljenik poljske i baltičkih država NATO povezanih vlada – s liderima u čiju zrelost i rasuđivanje ja nemam veliko poverenje”, naveo je u osvrtu na tadašnji samit australijski diplomata.

U pravu bio Toni Kevin ili ne, ali teško je ne prisetiti se njegovih kvalifikacija intelektualnih moći aktera evropskih opasnih zbivanja sada, dok se na primer čita izjava generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga: “Rusija produžava svoje agresivno ponašanje blizu naših granica!”

Ko je na čijim granicama, u trenutku kada Rusija ubrzano nastanjuje trupama svoj sopstveni, a do američkog prevrata u Ukrajini i prazan i sasvim pust Zapadni vojni okrug? A SAD, Britanija, Nemačka i druge NATO sile šalju teško naoružanje i trupe sa zapada na istok, da podupru antiruski kompleks i ksenofobiju? Takvo stanje ne može potrajati.