Kairo traži naftu od Irana?
Iako je u aprilu postignut dogovor da Rijad svakog meseca u idućih pet godina šalje po 700.000 tona nafte Egiptu, Saudijci su prosto zaustavili snabdevanje u oktobru i novembru. Rijad nije zvanično naveo razloge, ali se smatra da je ovim kaznio Kairo – koji je u UN glasao za rusku rezoluciju o Siriji, a suprotno saudijskim interesima – i to uprkos činjenici što je Rijad od 2013. upumpao milijarde dolara u egipatsku ekonomiju. Regionom je zabrujala vest da je egipatski ministar za naftu ovih dana zapravo otišao u „neprijateljski“ Teheran da moli za naftu
(foto, Egipatski predsednik sa saudijskim kraljem Salmanom, Midlist monitor)
Egipatsko Ministarstvo za naftu demantovala je navode iz regiona da je ministar Tarek al Mola išao u Teheran kako bi razgovarao sa tamošnjim vlastima o kupovini nafte od Irana, a nakon što je saudijska državna kompanija „Aramko“ u oktobru zaustavila snabdevanje Egipta. Iz ministarstva se ovih dana upinju da objasne da Mola zapravo boravi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde se u Abu Dabiju održava godišnja Međunarodna naftna konferencija.
„Mola je bio prisutan na dva zasedanja u ponedeljak“, ističu iz Kaira. Iz ministarstva su demantovali i da se „Aramko“ oglasio povodom ovih „netačnih informacija“.
Naime, tokom posete saudijskog kralja Salmana Kairu u aprilu, dogovoreno je da Saudijska Arabija snabdeva Egipat sa 700.000 tona naftnih derivata mesečno u idućih pet godina. Ipak, kako podseća portal Midlist monitor, nakon što je Egipat glasao za rusku rezoluciju za Siriju u Savetu bezbednosti UN u oktobru, saudijski „Aramko“ je obavestio državnu Generalnu egipatsku naftnu korporaciju da će zaustaviti svoje snabdevanje – „do daljeg“.
Jedno od postrojenja 'Aramka' u Saudijskoj Arabiji (AFP-PresTV)
„Rijad ponavlja grešku Zapada“
Egipatski ekonomski analitičar Hanas Hejkal kritikovao je Rijad zbog ove odluke, optužujući trenutnu saudijsku vlast da „ponavlja greške koje je kraljevina već napravila za vreme nekadašnjeg egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera“.
„Nažalost, u Saudijsku Arabiju je došla generacija koja nikada nije videla onaj Egipat koji nije imao finansijskih problema, i ponavljaju grešku Svetske banke koja je svojevremeno povukla finansiranje za izgradnju velike brane u Asuanu“, napisao je Hejkal, podsetivši da je Zapad odbio projekat za izgradnju velike brane na Nilu, svojevrsni simbol egipatske revolucije 1952, te se Naser za pomoć obratio Sovjetskom Savezu. Brana je završena 1971. i od tada snabdeva državu vodom i strujom, i predstavlja bezbednosnu barikadu, smanjujući rizik od destruktivnih plavljenja Nila.
„Aramko“ nije ni obavestio?
Kako prenosi Midlist monitor, portparol Ministarstva za naftu Hamdi Abdel Aziz je istakao da „Aramko“ nije poslao sledovanje za novembar, kao ni za prethodni mesec, ali da „nije ni obavestio Egipat da će zaustaviti snabdevanje“. „Aramko“ je redovno informisao Kairo u prvoj nedelji tekućeg meseca o tome kada će tačno pošiljka nafte stići, ali je to od oktobra „samo prestao da čini“.
Abdel Aziz je dodao da je ministarstvo pozvalo zainteresovane na tender za dostavljanje 700.000 tona gasa, dizela i goriva, kako bi se nadomestila saudijska izostala pošiljka i izašlo u susret potrebama građana. On je istakao i da sporazum između „Aramka“ i egipatskih vlasti zvanično nikada nije ni raskinut.
Mediji iz Teherana, ipak, navode da je zvanični Kairo krajem oktobra saopštio da je našao „alternativne načine“ za snabdevanje naftom, ne precizirajući da li se radi o eventualnom dogovoru sa Iranom ili sa nekom drugom državom.
Sporna i poklonjena, pa vraćena ostrva
Iranska stanica PresTV ne pominje navodni dolazak egipatskog ministra na pregovore sa vlastima u Teheranu o snabdevanju naftom, ali ipak se simptomatično bavi pogoršanjem odnosa dveju zemalja. PresTV navodi da su odnosi Egipta i Saudijske Arabije počeli da se pogoršavaju nakon što je egipatski sud poništio predaju dva ostrva u Crvenom moru Rijadu, koje je Sisi poklonio kralju Salmanu. Kairo je u aprilu saopštio je da će dva ostrva dati u nadležnost Saudijcima, obrazlažući ovu odluku time što su „istorijski, ostrva prvo i pripadala Saudijcima, a onda su ih privremeno dali Egiptu 1950. iz straha da će ih napasti Izrael“.
Ne samo da je Kairo podržao rusku rezoluciju u UN o Siriji, suprotno Rijadu, dodaje još PresTV, „već se opire i da podrži saudijski rat protiv Jemena“.
Javnost poziva na bojkot hadža u Meki
Egipatska javnost burno je reagovala na stopiranje snabdevanja naftom od strane „Aramka“ i Rijada, pa je, primera radi, glavni urednik dnevnika Jaum7 Kaled Salah prošlog meseca pozvao Egipćane da bojkotuju odlazak na hadž u Meku punih godinu dana, „čime će se uštedeti šest milijardi egipatskih funti“. Dnevni list Al Vatan iz Kaira tih dana je objavio da „Saudijska Arabija plaća cenu zbog podrške teroristima i nasilnim naoružanim grupama“, i naširoko se bavio vezom Rijada i terorističke organizacije u Siriji Al Nusra fronta.
Treba podsetiti i da je Rijad pomogao Kairo milijardama dolara za oporavak egipatske ekonomije otkad je 2013. (tada ministar odbrane) Abdel Fatal al Sisi svrgnuo bivšeg predsednika Mohameda Morsija s vlasti (koji je bio blizak Muslimanskom bratstvu), potpomognut masovnim uličnim demonstracijama i uz podršku monarhija iz Zaliva.
