Moskva i Damask kreću na Alepo

Na bojištu u Siriji tišina iščekivanja. Predstoji odsudna bitka za Alepo, sudbonosna za Damask koliko i za vojnu i političku misiju Rusije na Bliskom istoku. Pokušaji da ona izađe iz krize bez te epizode nisu doneli uspeh. Sve nade u nekakav eventualno sporazumni ishod izneverene su i od ovog trenutka mogle bi se obnoviti svakog časa borbe za istočni deo grada – kote, nezamenljivog značaja za bezbednosno stabilizovanje i uobličenje neke “Asadove (alavitske ) Sirije” u daljem političkom procesu. Procenjuje se, to će se desiti najkasnije do početka naredne nedelje.

Zapadni mediji slave nepomirljivost Asadovih protivnika

U petak, pogled obe sukobljene strane – ruski pomognute vojske Bašara Asada i “naoružane opozicije” - šareno opredeljenog saveza njegovih protivnika pod usmerenjem Zapada i elemenata ISIL, bio je posle podne uz horizont. Čekalo se da zađe sunce. Zalazak sunca bio je ruski određen vremenski graničnik, s kojim je istekao i poslednji ponuđeni prekid bombardovanja i ratnih operacija Sirijaca iz, kako je Moskva rekla, “humanitarnih razloga”.

Tokom pauze iz “humanitarnih razloga” ponuđeni su “koridori za bezbedan izlazak” civilnog stanovništva zatečenog u gradu. Narodu su izbacivani leci na maternjem jeziku i uputstva o trasi i spoljnjem prihvatu, uz obećanu medicinsku i drugu pomoć.

Dva “koridora” nuđena su štaviše i Asadovim protivnicima – da izađu iz grada, ne odlažući oružje. Samo da ne bude otpora i da se izbegne teško rušenje bombama iz vazduha.

Ruskih “humanitarnih prekida” bilo je u minulih deset dana nekoliko. A, kako bombardovanje nije obnavljano ni posle njihovih formalnih isteka, “humanitarni prekidi” preobratili su se u desetodnevno iščekivanje Moskve da Asadov i njen neprijatelj u Siriji prihvati pruženu ruku. To se, međutim, nije dogodilo. Verovatno i zbog toga što inicijativa Moskve nije imala podršku SAD i Zapada čija štampa, u maniru poslušnosti direktivi, uzdiže i skoro slavi ratnu tvrdoglavost Asadovih naoružanih oponenata, a sve vreme žigoše međunarodno legitimnu ratnu pomoć Rusije Damasku. Čak i obično objektivni Gardian koji, kada je reč o Siriji, čitave izveštaje filuje izjavama tzv. “boraca opozicije”, ne nazivajući ih kako to čini u slučaju američki koordinisane ofanzife na Mosul borcima IS ili teroristima.

“Sirijske pobunjeničke grupe u istočnom Alepu planiraju da se odupru ultimatumu Vladimira Putina da do petka uveče napuste grad”, navodi Gardian u vezi s nastupajućim iskušenjem.

Krenuti i zauzeti sada

“Vašington i London uveliko veruju da će Rusija preduzeti uništavajući udar tokom vikenda ili naredne nedelje”, objavio je britanski list. Ne jedini na Zapadu. Istovetnu “prognozu” su u petak objavili i pojedini američki listovi, oslanjajući se na nenaslovljene izvore tamošnjih obaveštajnih službi.

Nije, međutim, neophodno imati “informacije službi”, kako bi se zaključilo da predstoji “biti il´ ne biti” napad svim ratnim sredstvima na Alepo. Svi pokušaji Moskve da stvar reši sporazumno - propali su. Sporazum Lavrov-Keri, postignut ali podriven opstrukcijom Obaminog iskoraka od jastrebova u Vašingtonu, izgubljen je. Jednostrano pružena ruka Rusije nije prihvaćena. Ofanziva na Alepo vraća se, znači, na sto ratnog planiranja kao jedina preostala opcija.

Ima ruskih posmatrača Sirije koji su to najavljivali, ne zapažajući ikakvu alternativu. Uz navod da “stručnjaci predskazuju ratno finale tragedije Apela” (“Tragedija Alepa primiče se poslednjem činu”), moskovska Nezavisima gazeta citira profesora na jednom od moskovskih učilišta Leonida Isajeva:

“Ako sirijska armija ne zauzme Alepo sada, njoj se vrlo brzo mogu ukazati ozbiljni problemi na istočnom frontu. Na tom mestu Islamska država može naprosto otseći od osnovne oružane formaciju vojsku koja je opkolila Alepo. Pristižu podaci da Islamska država tamo može preduzeti napad. Sa Alepom se mora požuriti, operacija se malo otegla”, citiran je ruski stručnjak. Mogućno je da se “u igru” oko Alepa uključe i drugi igrači, upozorio je stručnjak. Na primer, An Nusra. Turska, koja “će nastojati da, makar posredno, pomogne svojima”.

“Ako je, znači, potrebno zauzeti Alepo, zauzeti ga sada”, citiran je Isajev.

Alepo je i pitanje reputacije Rusije, izjavio je Leonid Isajev. Damask je i tako “bez ikakve reputacije”, “Iran nastoji da ostane po strani”, pred očima je Rusija, citiran je ovaj politolog.

Idlib, Turska, EU?

Najzad Sputnjik, koji citira stručnjaka za vojna pitanja Vladimira Jevsejeva, takođe pristalicu stupanja u vojni rasplet oko Alepa što pre.

“Ako nastavimo da čekamo i produžavamo humanitarne pauze, u Alepu neće više biti stanovništva. Neophodno je brzo osloboditi grad, i manje misliti šta će o tome reći Zapad”, citiran je Jevsejev.

Uz oslobađanje Alepa, prioritet bi moralo da bude “opkoljavanje Nustra fronta i terorista u Idlibu”, kaže Jevsejev. “Trebalo bi da teroristi budu uništeni, ali verovatno će uslediti proces njihovog potiskivanja napolje.”

Budu li pak prinuđeni da napuste Idlib, “jedino mesto gde mogu poći im je Turska”.

“A preporučio bih da naši zapadni partneri koji nam pametuju oko borbi za Alepo razmisle šta će biti s militantima Idliba kada završe u Turskoj? Ima osnova očekivati da će oni onda odande posetiti Evropu ...”, analizira Vladimir Jevsejev.

Ruski nosač aviona Admiral Kuznjecov

Ruske snage na mestu

Rusiji su “humanitarne pauze” pružile priliku da dobije u vremenu i priđe dodatnim vojnim snagama ratnom amfiteatru. Grupa brodova, predvođena nosačem Admiral Kuznjecov, doplovila je u međuvremenu sa severa u Mediteran i minulih dana preprečila pristup sredozemnoj obali Sirije tuđim ratnim brodovima. Vojni transport iz Crnog mora prema Siriji intenziviran je. Prebacuje se ratni materijal. Lovački avioni na Kuznjecovu snimljeni su pri vežbama poletanja i sletanja na brod – međutim, sa stanovšta predstojećeg, nisu ključni lovački aparati. Na Kuznjecovu je još jedan više dopremljeni protiv-raketni sistem, uz sve one koji su već na položaju uz bazu Hmeim u Siriji.

Ruski analitičari kažu, ruske snage spremne su za slučaj da SAD eventualno pokušaju da se vojno umešaju tokom bitke za Aalepo. Recimo, tukući armiju Sirije sa distance, krstarećim raketama.

“Izvestan broj zapadnih medija objavio je ‘natuknice’ o razgovorima unutar administracije u Beloj kući o mogućnosti raketnih i avio-napada na položaje sirijske armije”, izjavio je govornik ruske armije general Igor Konašenkov. “Saglasno poukama istorije, takve ‘natuknice’ često su uvod u stvarne akcije”, rekao je general ali, potsetio je, ruski sistemi S300 i S400 su na položajima oko baza u Siriji Tartus i Hmeim. Moglo bi se dogoditi da efektivni doseg ruskog oružja “bude iznenađenje” za sve leteće objekte, opomenuo je general.

Isčekivanje u tišini

Povodom sličnih glasova, da bi avioni SAD mogli tobože da bombarduju baze u Siriji, zamenik komandanta ruskih vazduhoplovnih snaga general Ajteč Bižev, još jednom je skrenuo pažnju na neprevaziđena borbena svojstva S300 i S400.

“Veoma sumnjam da naši sugerisani neprijatelji imaju eskadrilu kamikaza (pilota samoubica) u svojim letačkim jedinicama”, komentarisao je ruski general. General je nazvao “iluzijom amatera” priče o tobože “nevidljivim” avionima protivnika. S ruskog stanovišta, svaki leteći objekat itekako je vidljiv, još pri udaljenosti od 600 i 700 kilometara.

“Ne zavidim onima koji bi rizikovali letenje u zoni (ruskog) borbenog angažovanja”, citiran je general Bižev.

U petak uveče, otkad su prestali pozivi teroristima unutar Alepa da grad napuste dok je vreme, i kada je umesto toga počeo da otkucava sat do časa pokretanja napada na grad – nije više bilo ni upozorenja. Počelo je iščekivanje, koje prati čak i medijska tišina, možda do utorka kada je dan za američke predsedničke izbore?