Zašto Putin ne ide u Pariz

Devedeset hiljada zlatnih listića će krasiti pet velikih, tipično lukovičastih kubeta ruske nove Crkve Svetog Trojstva u Parizu, na levoj obali Sene i ne mnogo daleko od Ajfelovog tornja – ali medijski eter nije jutros ispunjen žamorom o ruskom hramu već o ruskom predsedniku. Vladimir Putin je odložio svoj već zakazani put u prestonicu Francuske (19. oktobra), ne pristajući da se događaj – inauguracija ruskog duhovnog i kulturnog centra u Francuskoj, preobrati u francusko ispitivanje Rusije o Siriji.

Za pouke Rusima iz francuske “sirijske lekcije” imao je nameru da Putinovu neformalnu posetu Parizu iskoristi šef Francuske Fransoa Oland. I u toj nekoj pojedinosti, u vezi s tim, je beočug lanca formalnosti pukao. Ruski protokol eskivirao je podvalu.

Dakle, sve je politika. Politika je, uostalom, i ruski francuski centar.

Ispod krova ruskog pravoslavnog centra u Parizu

Sveta Trojica na Seni

Crkva Trojice na Ke Branli je grandiozno i skupo zdanje, zamišljeno da proizvede utisak o obnovljenoj hrišćanskoj sili na evropskom istoku, opisuje štampa. Takođe, i uz ideju da privede pod skute Patrijaršsije, jer teren i objekat su vlasništvo RPC, rusku emigraciju i dijasporu u prestonici. Zamišljena je u širokom zamahu, kao deo uz koji su i škola na ruskom jeziku i ruski kulturni centar i košta oko 170 miliona evra. I još i mnogo pravničkog truda, u nastojanju Moskve da se dokopa placa francuskog Metorološkog zavoda, iznetog na prodaju, u nadmetanju sa Rijadom, pošto je Saudijska Arabija isto mesto želela za džamiju. Navodno, bivši predsednik Nikola Sarkozi se 2008. založio da teren za izgradnju dobiju Rusi. Sarkozi je očekivao da crkva bude u temelju francusko-ruskog prijateljstva. Gradonačelnik Pariza Bertran Delano, levičar, nije bio oduševljen “pretencioznom mešavinom” dizajna, sasvim “neprikladnom tom mestu”, koju je zapazio nadnevši se nad ruski arhitektonski crtež i plan je podvrgnut “parizinaciji”, koju je nadgledao arhitekta-Francuz Žan-Mišel Vilmot. Finalna verzija, “malo savremena malo tradicionalna, uključuje tipično francusko zidanje, uz nešto burgundskog kamena korišćenog za četiri podloge Ajfelovog tornja”, (http://www.independent.co.uk). Kubeta crkve su od po osam tona i jedanaest metara široka, izlivena u brodogradilištu Breton i uzneta na dvanaest metara, dizalicama.

Preinačeni program posete

Vest da Vladimir Putin neće otputovati u već zakazanu posetu objavljena je u utorak ujutro, izjavom Dmitrija Peskova, govornika Kremlja za štampu, koji je otkaz puta objasnio francuskom revizijom programa. Iz programa su ispala “planirana kulturna zbivanja”, prenela je vladina Rasijskaja gazeta.

“Stvar je u tome što su planirana neka zbivanja u vezi sa otvaranjem ruskog kulturno-duhovnog centra i izložbama, a na žalost, to je ispalo iz programa, i predsednik je doneo odluku da se poseta Francuskoj Republici za sada odloži”, citirala je Gazeta šefa Kremlja za štampu.

Putin je od početka govorio da će doći u Pariz “kada to bude odgovaralo predsedniku (Fransoa) Olandu”.

“Prema tome, sačekaćemo kada takvo pogodno vreme nastupi i predsednik će ponovo razmotriti mogućnost posete, ako (tada) to pitanje bude na dnevnom redu”, rekao je govornik Kremlja za štampu.

Na novinarsko, još jedno “ali, zašto...”, Peskov je savetovao da se pitanje “postavi francuskoj strani”.

Istanbul, 10.10.2016 - predsednik Rusije Vladimir Putin na Svetskom energetskom kongresu (World Energy Congress) u Istanbulu

Želeo da ga ponizi

Druga strana već je, međutim, bila rekla svoje. Pod “vlašću” interneta vek mistifikacija je kratak. Te, i u ovom slučaju.

Iz vesti koju je emitovao ruski TASS, videlo se da Fransoa Oland nije bio protiv prilike za razgovor s Putinom, međutim, s preinačenim dnevnim redom.

“U svakom trenutku sam spreman da se sretnem s Putinom. Francuska s Rusijom ima važne dogovore o Siriji. Ali dijalog mora biti otvoren”, citirao je TASS iz Olandovog obraćanja evropskoj asambleji.

Manevar šefa Francuske slikovito je prikazao Gardian. Poseta je otkazana nekoliko sati pošto je Oland upozorio da se Rusija može suočiti sa optužbama za zločin zbog bombardovanja Alepa, piše Gardian. Otkazivanje je usledilo na sate pošto je Oland, u intervjuu televiziji, rekao da on već zakazanu posetu Putina Parizu ima nameru da preobrati “u radnu povodom Sirije”. Intervju je emitovan u ponedeljak uveče.

“Pitam se...Ima li koristi od toga? Da li je (ta poseta) neophodna? Može li ona biti način pritiska? Možemo li ga mi navesti da obustavi to što čini uz sirijski režim?”, komentarisao je Oland televiziji. “Ako ga primim, to će biti zato da bih mu rekao da je (bombardovanje Alepa) neprihvatljivo i da je vrlo ozbiljno za ugled Rusije”, citirano je iz Olandovog komentara. “Ti koji to čine moraće da snose odgovornost, uključujući pred Međunarodnim krivičnim sudom”, izjavio je predsednik Francuske. Britanski Gardian kaže – Kremlj je optužio Francusku da želi “da ponizi” ruskog lidera (https://www.theguardian.com/world/2016/oct/11/vladimir-putin-declines-frenć-offer-of-syria-only-talks-in-paris ).

Drugim rečima, susret da – ali o Siriji. I to je ono u čemu nesuđeni ruski gost Pariza nije želeo da izađe u susret. Posle jednostranog istupanja Amerikanaca iz sporazuma Keri-Lavrov, Moskva odbija sve dalje razgovore o Siriji. Pogotovo situacije u kojima bi pravdala ruske postupke.

Strasbourg, 11.10.2016 - francuski predsednik Fransoa Oland održao je govor u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope

Zapad u klopci paralize u reakcijama

O francuskom ogorčenju zbog ruskih vojnih akcija u Siriji, pre svega zbog vazdušne podrške ruske avijacije snagama sirijske armije u ofanzivi na Alepo, bruji sva svetska štampa. Zapad se obreo u klopci američke paralize u reakcijama, povodom četiri meseca zastoja, dok se ne obavi primopredaja ovlašćenja između odlazeće i nailazeće administracije, bilo čije. Postoji osećaj da Rusija žuri da u tom periodu vremena uspostavi “nove činjenice na terenu”, i da onda s tih pozicija, pregovara s novom vlašću Amerike.

U međuvremenu, i iz Vašingtona i iz Evrope sinhronizovano, preduzima se pritisak na Moskvu. Iz SAD, čak i vojnim pretnjama, javnom debatom merodavnih ličnosti o borbenim kapacitetima koje bi trebalo angažovati u slučaju američki poduprtog zatvaranja zone vojnog preleta nad Sirijom, o rizicima direktne američko-ruske vojne konfrontacije i sl. Dok iz Evrope, koju u krizi povodom Sirije pokušava da predvodi Francuska sa kolonijalnim iskustvom, političkom akcijom u Ujedinjenim nacijama. Pariz je autor od Rusa blokirane rezolucije kojom se od Moskve zahtevalo da obustavi bombardovanje Alepa.

Uporedo, Francuska je tražila i da se protiv Damaska i Moskve pokrene međunarodna istraga za ratni zločin.

I američko i francusko, i pretnja silom i pretnja političkom odmazdom, flagrantno se ignoriše od Rusije.

“Amerikanci neće početi rat”, rezimira učinak ove kampanje zastrašivanja ruski magazin Ekspert (http://expert.ru/2016/10/7/rošiya-polućaet-v-sirii-okno-vozmozhnostej/?881) . “Zapad produžava javni pritisak na Rusiju u sirijskom pitanju. Međutim, Bela kuća nema nameru da prestupi crvene linije”, piše magazin. I Rusija žuri da ostvari šta hoće. Očekuje da Damask zagospodari Alepom.