Erdoganu smeta kurdska dečja televizija

Turska je važan, u regionu svakako, ključni clan NATO, zemlja koja je kandidat za pristupanje u EU, kojoj je obećano čak i ukidanje viza u zamenu za zaustavljanje nekontrolisanog priliva imigranata u Evropu...

To je jedna strana medalje. Druga je ona koja Tursku otkriva - naročito posle dolaska na čelo države Redžepa Tajipa (Recep Tayip) Erdogana i korišćenja neuspelog puča za eliminaciju svake opozcije - kao zemlju koja se sve više udaljava od Evropre i evropskih vrednosti. To se ogleda naročito u odnosima prema medijima koje sada prema "prekom pravu", primenjenom zbog navodne opasnosti po demokratiju, vlast bez suda može odmah i bez prava žalbe da zabrani svaki medij, naravno s pozivom na to da ti mediji "ugrožavaju nacionalnu bezbednost".

Između ostalih, kako ovih dana registruju mnogi evropski listovi, zabranjen je i televizijski kanal koji emituje na kurdskom jeziku, za kurdsku decu. Ali, nikome, bar od zvaničnika u Briselu i zemljama Unije, to ne smeta.... A ni vladama na Balkanu koje se boje da Turska opet otvori svoje granice i aktivira izbegličku trasu preko Balkana.

Ni Kurdi se, istini za volju, nisu baš uvek u istoriji pokazivali kao skloni demokratiji i demokratskim načinima političkog delovanja, ali evo, opet ovaj narod - koji spada u najveće u regionu ali jedini nema svoj državu, niti bilo kakvu autonomiju unutar postojećih država -  postaje kolateralna šteta širih međunarodnih kriza. Jer, gašenje dečje kurdske televizije je samo jedan, mada od najeklatatnijih primera tolerisanja kršenja demokratskih principa u Turskoj zbog interesa dnevne politike Zapada... A može biti i gore od toga.