Azilanti na odmoru
Azilanti u Nemačkoj koriste tamošnje propise, zasnovane na "humanizmu bez granica", i neretko odlaze u posete i ba odmore u svoje zemlje iz kojih su izbegli
(foto, Azilanti u Berlinu)
Ima izbeglica, i to ne bas tako malo, koji su u Nemackoj dobili azil, a kojima se odobrava da posete kratkoročno zemlje iz kojih su izbegli. O tome, kao o apsurdu svoje vrste, piše nemački list Velt am zontag (Welt Am Sontag) koji to označava kao "godišnji odmor za izbeglice".
Ovaj nedeljnik tvrdi da ima ne malo registrovanih slučajeva da su azilanti, sa statusom nezaposlenih, putovali na dve-tri nedelje u svoje zemlje, naprimer, Siriju, Avganistan ili Liban i potom se vratili u Nemačku. Nema sumnje da ovakav njihov tretman samo podstiče polazak u izbeglištvo njihove rođake, prijatelje i generalno sunarodnike.
"Tačno je, bilo je takvih slučajeva", potvrđeno je ovom listu iz Savezne agencije za rad, mada se o tome ne vodi službena statistika. "I kada bi neko od zaposlenih u agenciji saznao nešto o putovanju izbeglice u svoju zenlju, na primer Siriju, ne bi smeo da saopšti tu informaciju zbog zašitite ličnih podataka", rečeno je ovom listu.
Prema nemačkom zakonu, primaoci pomoći za nezaposlene imaju svake godine pravo na 21 dan "godišnjeg odmora" kada mogu putovati kuda god žele i da ne prijavljuju gde idu niti, potom, gde su bili.
Prema objašnjenju ministra inostranih poslova, azilanti mogu vanredno, ali samo u izuzetnim slučajeva, da putuju u svoje matične zemlje a da ne izgube status izbeglice, na primer, u slučaju teške bolesti ili smrti bliskog srodnika. Nije jasno ko im plaća taj put koji im omogućava da se susretnu s najbližima.
