Počele vojne vežbe Kine i Rusije

N. Stanisavljević

Dok Kina i Rusija izjavljuju da njihovi vojni manevri “nisu usmereni protiv treće strane”, SAD vide kinesko-ruske vežbe kao sredstvo za smanjivanje uticaja Amerike u regionu. Koliko Vašington i njegovi saveznici budu povećavali pritisak na Kinu i Rusiju, njihova uzajamna podrška će se povećati, piše u glasilu KP Kine
(Zhangjiang, 12.09.2016 - pripadnici kineske ratne mornarice priredili su u luci Džanđang svečani doček ruskom vojnom brodu, koji je doplovio na osmodnevne vojne vežbe sa kineskom ratnom mornaricom)

Kina i Rusija započele su 12. septembra vojne vežbe u Južnom kineskom moru. I dok zapadni mediji vežbe stavljaju u kontekst demonstriranja snage, nakon što je međunarodni arbitražni sud u Hagu pre dva meseca zaključio da Kina nema široka teritorijalna prava u toj oblasti, kineski mediji su još u julu, kada su vežbe najavljene, njihovo održavanje povezali sa sve većim vojnim prisustvom SAD u azijsko-pacifičkom regionu.

Da li su Rusija i Kina formirale polualijansu?

"Ovo je rutinska vežba između dve vojne sile u cilju jačanja razvoja strateške saradnje i partnerstva Kine i Rusije", rekao je tada Jang Iujun, portparol Ministarstva narodne odbrane.

Kada je kinesko Ministarstvo odbrane najavilo zajedničku vojnu vežbu Kine i Rusije u Južnom kineskom moru, glasilo KP Kine Global times je 29. jula objavio da posmatrači i stručnjaci smatraju kako taj potez pokazuje da su dve zemlje formirale "polu-alijansu" kao odgovor na sve veću agresivnost SAD.

Ši Jinhong, direktor Centra za američke studije na kineskom Ženmin univerzitetu, rekao je za Global tajms da je "zbog velikog pritiska Zapada u Evropi na Rusiju, Moskva sve više motivisana da ima dublju stratešku saradnju sa Pekingom u ovom trenutku“.

“Pod pritiskom SAD, Kina i Rusija svoje bilateralne odnose usmeravaju na nivo polu-alijanse”, rekao je Ši.

kina ruski brod s

Ruski flota stigla u Džanđang u ponedeljak

Kinesko-ruska vojna saradnja

Dve zemlje su sarađivale na mnogim međunarodnim pitanjima u prošlosti, uključujući i sirijsku krizu i nuklearna pitanja u Iranu i Severnoj Koreji.
“Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin 26. juna potpisali su zajedničku izjavu u Pekingu koja ima za cilj da pojača globalnu stratešku stabilnost. Stručnjaci veruju da je vojna vežba u Južno kineskom moru zasnovana na toj izjavi. Kako obe zemlje veruju da SAD ugrožavaju geopolitičku ravnotežu u regionu, prirodno je da se dve zemlje drže zajedno”, rekao je Ši.
Song Džongping, vojni ekspert iz Pekinga, rekao je tada za Global tajms da lokacija vežbi takođe predstavlja snažan signal zemljama koje pokušavaju da se uključe vojno u pitanja Južnog kineskog mora.
U 2015, Kina i Rusija održale su zajedničku vojnu vežbu u Japanskom moru, a u 2014. godini, u Istočnom kineskom moru. 

kina-rus-mornari

Ruski mornari pozdravljaju kineske domaćine u luci Džanđang 12. septembra 2016.

Ko se plaši rusko-kineskih vojnih vežbi ?

„Kina i Rusija su najavile da vežba nije usmerena protiv treće strane, ali zemlje kao što su SAD i Japan su izuzetno osetljive. Neka ih. Zajedničke vežbe između Kine i Rusije su sprovedene u raznim vodama, kao što su Istočno kinesko more i Japansko more, a ovo je prvi put da se vežbe održavaju u Južnom kineskom moru. Dogovorene su odavno, i samo se slučajno podudaraju sa arbitražom o Južnom kineskom moru“, piše 12. septembra u komentaru Global tajmsa.

Kinesko-rusko strateško partnerstvo i saradnja može se donekle pripisati SAD koje stalno pritiskaju ove dve zemlje. Zajedničke vežbe u Južnom kineskom moru ne razlikuju se mnogo od onih u drugim vodama.  

Kako SAD često šalju ratne brodove da bi navodno zaštitili tzv slobodu plovidbe, i pokušavaju da privuku Japanu i Australiju da učestvuju u međunarodnoj patroli u ​​Južnom kineskom moru - one  neminovno vide kinesko-ruske vežbe kao sredstvo za smanjivanje uticaja Amerike u regionu.
Kina i Rusija su velike sile. One su partneri a ne saveznici i produbljuju političku i vojnu saradnju. Ovaj potez je vođen sopstvenim strateškim bezbednosnim potrebama i ne mora da cilja bilo koju drugu zemlju. Ali, kad god SAD i njeni saveznici nameću pritisak bilo na Peking ili Moskvu, oni će osetiti otpor u vidu kineskog-ruskog strateškog partnerstva i saradnje. Iako su te dve zemlje ponovile da neće formirati savez, Zapad gleda na njih kao na kvazi-saveznike i nagađa dokle može ići njihova uzajamna vojna podrška. Koliko Vašington i njegovi saveznici budu povećavali pritisak na Kinu i Rusiju, njihova uzajamna podrška će se povećati, piše u  Global tajmsu.

Kina i Rusija su nuklearne sile. Ako te dve države ne budu mogle da zaštite svoju bezbednost i zadrže svoj strateški prostor za opstanak i razvoj, 21. vek će biti ispunjen tamom i užasom.

Sve dok treće zemlje nemaju skrivene motive, nema razloga da brinu zbog kinesko-ruskih vežbi. Ako neka zemlja teži globalnoj hegemoniji i dominaciji na Zapadnom Pacifiku, trebalo bi da razmisli, koliko bi bilo teško da se nosi sa Kinom ili Rusijom posebno, a kamoli zajedno, upozorava u komentaru Global tajms, na dan otpočinjanja vežbi.

Hladnoratovska politika SAD

Kineska štampa često ocenjuje da američka „Azija-Pacifik strategija“, američko vojno prisustvo na zapadu Tihog okeana, lanac diplomatskih pokušaja da se stvori savez ili partnerstva protiv Kine, nisu ništa drugo do hladnoratovske politike.

“Otvoreno rečeno, SAD su zabrinute da će kineski uspon ugroziti njihov status jedine super sile u svetu. Za mnoge američke političare, koji i dalje gledaju svet sa ideoloških stanovišta, kineski uspon je, naravno, pretnja.

Ali takva logika je glavni uzrok poremećaja i razaranja kinesko-američkih odnosa, i izgovor za globalne američke akcije demonizovanja Kine pod maskom ´međunarodnih pravila´”, ocenio je Global tajms u julu, u komentaru o ljubomori SAD prema kineskom uspehu.

Šta će se od vojne tehnike videti na vežbama?

U osmodnevnim vojnim vežbama na  jugu Kine, u provinciji  Guangdong, pod nazivom "Zajedničko more-2016", učestvovaće brodovi, podmornice, avioni, helikopteri i amfibijska oklopna oprema obe mornarice, rekao je portparol kineske mornarice Liang Iang.

Većina kineskih učesnika će doći iz Nanhai flote kineske mornarice (People's Liberation Army Navy - PLAN), prenela je agencija Sinhua .

Liang je rekao da su vežbe od 12. do 19. septembra deo godišnjeg programa čiji je cilj konsolidovanje i unapređenje kinesko-ruskog strateškog partnerstva i saradnje, kao i produbljivanje prijateljske i praktične saradnje između dve vojske. Takođe će poboljšati saradnju  dve mornarice u zajedničkim odbrambenim operacijama na moru, rekao je on.

Severnokorejske nuklearne probe i američke rakete

U istom danu kada su započele zajedničke vežbe, u Pekingu su se sreli kineski državni savetnik Iang Điečiju i Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Rusije u okviru 12. runde strateško - bezbednosnih konsultacija. Dve strane su se složili da je nuklearna proba koju je ponovo izvela Demokratska Narodna Republika Koreja štetna za mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu.

Obe strane su se založile da se nuklearno pitanje Korejskog poluostrva rešava dijalogom kako bi se sprečila eskalacija situacije. Dve strane izrazile su čvrsto protivljenje nameri SAD da postavi THAAD protivraketni sistem u južnoj Koreji.

Jang i Patrušev su potvrdili da će obe strane kontinuirano poboljšavati komunikaciju i koordinaciju radi zajedničkog očuvanja mira i stabilnosti na Korejskom poluostrvu, kao i u regionu.

Geopolitička situacija zaista je ove godine usmerila Kinu i Rusiju na pojačanu saradnju i zajedničke usaglašene izjave i akcije.

Zamenik ruskog ministra odbrane Anatolij Antonov najavio je,  recimo, u aprilu da će Rusija raditi zajedno sa Kinom na očuvanju regionalnog mira i međunarodne bezbednosti, prenela je Sinhua.

Pravac i forma vojne saradnje Rusije i Kine su utvrđeni od strane šefova dveju a država, izjavio je Antonov 17. aprila u intervjuu za  Sinhua i kinesku Centralnu televiziju (CCTV) uoči Međunarodne konferenciji o bezbednosti u Moskvi 27-28. aprila.

On je, takođe, tada okrivio SAD da planiraju da rasporede sistem raketne odbrane u azijsko-pacifičkom regionu što predstavljanja direktnu pretnju Kini i Rusiji a ima i šire posledice jer  podriva globalni bezbednosni sistem.

Raspoređivanjem ratnih brodova, borbenih aviona i mombardera i postavljanjem različitih vojnih baza, Sjedinjene Države ne doprinose jačanju regionalnog mira i bezbednosti, rekao je Antonov i naglasio da zemlje u regionu treba da zajedničkim naporima preuzmu inicijativu za uspostavljanje novog i šireg sistema bezbednosti.

Vojne vežbe Kine i Rusije dešavaju se u trenutku kada Severna Koreja ponovo vrši nuklearne probe, što je i izgovor SAD za nameru da postavi raketni sistem u Južnoj Koreji.

Kina poziva SAD da preuzmu odgovornost

Kina je 12. septembra pozvala  SAD da preuzmu odgovornost za nuklearno pitanje na Korejskom poluostrvu i obezbede efikasna rešenja, prenela je Sinhua. Suština nuklearnog pitanja na Korejskom poluostrvu je sukob između Severne Koreje(NDRK Narodna Demokratska Republika Koreja)) i SAD, rekao je portparol kineskog ministarstva inostranih poslova Hua Chuniing na konferenciji za novinare.
Američki sekretar za odbranu Ešton Karter je, s druge strane, pozvao na dodatni pritisak na NDRK nakon što je ta zemlja sprovela novu nuklearnu probu i rekao da Kina snosi odgovornost za rešavanje tog  problema.
Moskva je, takođe, osudila nuklearne probe. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je da treba pronaći način da se nastave razgovori šest strana - Kine, NDRK, SAD, Republika Koreja, Rusija i Japan - koji su bili multilateralni mehanizam za rešavanje korejskog nuklearnog pitanja. Razgovori su počeli 2003. godine i prekinuti u decembru 2008.

Portparol iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova je rekao bezbednosni problemi na Korejskom poluostrvu mogu da se reše samo na način da se uvaže interesi svih strana. Bilo kakvi jednostrani postupci na osnovu sopstvenog interesa će dovesti samo do ćorsokaka i napetosti.

Grubo rečeno, Severna Koreja, zajedno sa SAD, Južnom Korejom i Japanom, trenutno vode u takav ćorsokak.

Nasuprot tome, kineski predlog da se nastavi sa denuklearizacijom poluostrva i postigne mirovni sporazuma, pomogao bi dugoročnoj stabilnost na Korejskom poluostrvu i severoistočnoj Aziji, kaže u jučerašnjem komentaru Ženmin žibao.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...