Primirje “na prstima”

Posle trinaest sati rusko-američkog pregovaranja, Vašington i Moskva saglasili su se u noći između petka i subote o uslovima uz koje bi dve sile zajednički podržale primirje u Siriji - s kojim će se, posle pet godina retko krvavog rata i hiljada žrtava, ubijenih, ranjenih i izbeglih građana, oprezno pokušati - u ponedeljak uveče na svega sedam dana. Ukoliko obustava vatre uspe, i posle 48 sati produži se za još dva dana i dve noći, dve sile povukle bi konce i ka nečem konačnom, na šta se obično misli kada se govori o “rešenju za Siriju”.

Diplomati SAD i Rusije pregovarali su u Ženevi. U Ženevi će slediti i dalji pregovori uz prisustvo UN, ukoliko bude sreće i do toga se uopšte dođe. 

O tome kakvo će biti “rešenje za Siriju”, i šta ono podrazumeva, sada se međutim čak i ne šapuće. Rano je, i na obe strane prevladava strah da se nešto čak i u poslednji čas pred primenu plana, ipak ne poremeti. Bez obzira što se mnogošta može eventualno naslutiti, po brojnim političkim džombama i putnim razvalinama, po kojima su se kretali diplomati Džon Keri i Sergej Lavrov, a uz njih i šefovi država SAD i Rusije Barak Obama i Vladimir Putin. Ova dvojica, tobože “uzgred”, tokom skupa G20 nedavno u Kini.

Keri i Lavvrov u Ženevi u noći između petka i subote, saopštavaju da je dogovor o Siriji postignut

Ko, gde, kako i koliko

Jer, u tome je delikatnost. Ko je ko na terenu, to je bilo suštinsko pitanje. Koliko će mesta i za koga sve od Sirijaca, za čijeg političkog pulena, biti za stolom, za kojim će se u nastavku pregovarati o ustrojstvu zemlje i vlasti? I kako će Sirija produžiti trajanje. Malo je verovatno da će opstati ovakva kakva jeste, cela pod upravom režima u Damasku. Hoće li biti federalna, konfederalna ili pak “balkanizovana”, razložena na više teritorijalnih jedinica? Ne može se zamisliti da to nisu bila glavna pitanja pregovora SAD i Rusije, prekidanih i produžavanih mesecima.

Ovog trenutka, sporazum Rusa i Amerikanaca o pojedinostima te vrste, čuva se kao najveća tajna. Ali to je ono o čemu se pregovaralo, pošto je rat i počet nastojanjem SAD i Zapada da se u Siriji ukloni sa vlasti režim Bašara el Asada. Esencija dogovora Vašingtona i Moskve dosipavaće se, dakle, u javnost naknadno, kap po kap, onako kako se budu dograđivale okolnosti za napredak u procesu dalje. A ovo jutros – zapravo je samo tehnika, organizacija početka pregovaranja sirijskih protagonista. Sve nadalje, zavisi od toga da se taj proces uspešno počne. To znači da se od ponedeljka uveče obustavi vatra, da snage Damaska i snage zapadno podržane opozicije ostanu u zonama koje su markirane dogovorom, a da se otvore prolazi i da se ugroženim građanima počne da dotura humanitarna pomoć.

Zajedno u vazduhu

Kada se to postigne, ako se postigne (opreznost u očekivanjima je ovog trenutka najčešće istican činilac) – oružani obračun sa Islamskom državom i njoj lojalnim formacijama preuzele bi na sebe avijacije SAD i Rusije, sinhronizovano. Njihovo borbeno sadejstvo je predmet posebnog pregovaranja – i da se smesta primeti, taj Obamin “paragraf” saradnje s Putinom, ne odobravaju mnogi u Pentagonu, već ovog trenutka i javno. Ipak, sada je tako. Dogovoreno je i očekuje se.

“Danas, Sjedinjene Države i Rusija objavljujuju plan koji će, mi se nadamo, smanjiti nasilje, smanjiti patnje i preduzeti pomak prema sporazumnom miru i preobražaju u Siriji... što, ako bude poštovano, nudi mogućnosti za prekretnu tačku i trenutak promene”, izjavio je državni sekretar Keri, pošto se posle maratonskih razgovora pojavio pred novinarima.

Kerijev partner u razgovorima, Lavrov, izrazio je nadu da će obustava vatre omogućiti da se brzo obnove pregovori o političkoj budućnosti Sirije.

Novinarima, Lavrov je poslao piće i votku, nagrađujući ih za strpljivo čekanje da se pregovori Rusa i Amerikanaca završe.

Teška močvara

Lavrov je situaciju u Siriji opisao kao političku močvaru. Rekao je da se najveći deo dogovorenih pojedinosti mora čuvati u tajnosti, jer će, inače, snage kojima sporazum u Siriji nije u interesu pokušati da potkopaju postignuti dogovor.

Ministar Rusije je izjavio da je Rusija “obezbedila sporazum sa režimom Bašara el Asada” u Damasku. Rusija će učiniti sve što može, ali nije sve do Rusije, rekao je Lavrov.

U subotu je javljeno da je Turska, posredstvom ministra spoljnih poslova, pozdravila sporazum SAD i Rusije. Rečeno je da je predsednik Turske Taip Erdogan bio upućen u rusko-američke razgovore. Izaslanik UN u pregovorima o Siriji, De Mistura, nazvao je rusko-američki sporazum “oknom daljih mogućnosti”, a na događaj, pozitivno je reagovao i London, kao i ostali u Evropi.

U slučaju da se prekid vatre održi, Rusija i SAD “će početi planiranje zajedničkih vazdušnih operacija protiv ekstremističkih grupa, uključujući ISIS i Al Nusra front”, objavio je britanski Gardian. Sirijsko vazduhoplovstvo će biti van zone ovih dejstava, rekao je Gardian.

Sporazum SAD i Rusije, inače, sledi u okviru vrlo rđavih međusobnih odnosa i velike zategnutosti povodom neprijateljske politike Vašingtona prema Moskvi. Ukoliko bi uspela, saradnja ove dve sile u Siriji, bila bi istinsko političko čudo.