„Pokvarena“ Hilari ili „Opasni“ Donald

U kampanji za novembarske izbore na kojima će većina Amerikanaca glasati protiv, a ne za nekog od kandidata, ne biraju se ni reči ni oružje za blaćenje protivničkog lidera.

Poznato je da predsednik Sjedinjenih Američkih Država donosi odluku o upotrebi nuklearnog oružja i na njemu leži sva odgovornost da li će pritisnuti crveno dugme smešteno u koferu koji ide svuda gde i on. Prema poslednjem istraživanju, svega 27 odsto Amerikanaca veruje da bi Donald Tramp, kandidat Republikanske partije doneo pravu odluku u vezi nuklearnog oružja. Da bi ispravnu odluku donela Hilari Klinton, kandidat Demokratske partije, državni sekretar u administraciji Baraka Obame i bivša prva dama u vreme nama dobro poznatog predsednika Bila Klintona, veruje svega 38 ispitanih.

Fairfield, 14.08.2016 - kandidat Republikanske stranke u kampanji za predsedničke izbore u SAD: Donald Trump (Fonet)

Milioni ili milajrde za političke reklame

Dvopartijski sistem u SAD iznedrio je i veliku ogorčenost birača jedne stranke prema kandidatu druge, mada ovoga puta je sve prisutnije i nezadovoljstvo kandidatom sopstvene stranke. Biznismena i milijardera Donalda čak 60 odsto Amerikanaca ne odobrava, mada i Klintonovu više od polovine (53 odsto) vidi kao lošeg kandidata. Na kraju, o tome govore čak i nadimci koje su dobili u javnosti: Pokvarena Hilari i Opasni Donald.

Iako predviđanja i ankete daju određenu prednost Hilari Klinton to, nakon izbora za predsedničke kandidate kada je Tramp pobedio mimo svih očekivanja i prognoza, kao i nakon Bregzita kada je prednost davana „ostani“ opciji, više ne znači mnogo. Ono što je zanimljivo je i da je Klinton do sada potrošila 52 miliona dolara za reklame u kampanji, a lično Tramp odnosno njegov izborni štab ravno nula. Razni simpatizeri i grupe širom zemlje koji nisu direktno vezani za Trampa su dali oko devet miliona dolara za reklame u njegovu korist, dok su simpatizeri i lobisti za Klintonovu potrošili još oko 40 miliona mimo onoga što je direktno njen izborni štab potrošio na reklame (ukupno oko 92 miliona). Međutim, procenjuje se da kampanja preko društvenih mreža, silna šerovanja i retvitovanja Trampovih izjava vrede oko dve milijarde dolara, mereno reklamnim prostorom.

Terorizam, ratovi, afere

Kako se bliži novembar i vreme izbora kandidati i njihovi štabovi skidaju rukavice. Od silnog napadanja - teško je razabrati koji su njihovi sopstveni programi. Tramp je nedavno na skupu u Floridi prozvao Obamu kao osnivača Islamske države (ID) pošto je njegova najava povlačenja vojske iz Iraka ostavila prostor teroristima da se razmahnu. Istom prilikom je i Hilari Klinton nazvao suosnivačem ID. Inače, neretko se u svojim nastupima osvrće na ulogu Klintonove u ratovim širom sveta, od Libije do Bliskog istoka.

S druge strane, zanimljivo je kako se crkva, odnosno jedan njen deo upleo u ovu kampanju. Naime jedno istraživanje je utvrdilo da je devet odsto onih koji odlaze u crkvu slušalo sa propovednice političke govore o jednom kandidatu, a njih 11 odsto je prisustvovalo kada je sa bine govoreno protiv opozicije. Međutim, ovo je posebno istaknuto u jednoj grupi, odnosno među crnačkom protestantskom populacijom. Čak 28 odsto ispitanih pripadnika ove crkve je slušalo govore podrške Hilari Klinton od svojih propovednika. To možda i ne bi bilo čudno kada ne bi bilo nelegalno, pošto da bi crkve dobile poreske olakšice ne smeju se baviti politikom.

Inače ovo svakako nije najveća afera sa kojom se u ovoj predizbornoj kampanji suočila Hilari Klinton. Već je dobro poznata afera sa imejlovima, kada je sa pozicije državnog sekretara razmenjivala imejlove sa strogo poverljivim informacijama preko sopstvenog neobezbeđenog servera. Nakon istrage i saslušanja FBI je izdao saopštenje da je Klinton bila izuzetno neoprezna sa poverljivim informacijama, ali je ipak preporučio da se ne podnosi krivična prijava. Zbog ovih propusta, porodice dvoje poginulih američkih državljana u napadu na američku ambasadu u Libiji 2012. godine podnele su tužbu protiv Hilari Klinton, tvrdeći da su nastradali zbog njenog nepažljivog rukovanja poverljivim informacijama.

Takođe nedavno, nakon što su procureli neki imejlovi iz Demokratske stranke, saznalo se da je stranka minirala Bernija Sandersa, protivnika Klintonove u trci za predsedničku nominaciju ove stranke. Zbog ovoga je predsednica Demokratskog nacionalnog komiteta Debi Vaserman Šulc dala ostavku.

Hilari Klinton sa porodicom na predizbornom skupu u Ajovi (AP/Tanjug)

Za i protiv američkog establišmenta?

Protiv Trampa nisu samo demokrate već i neki republikanci i to istaknuti članovi prethodnih administracija pod Reganom i Bušovima. Tako je objavljeno pismo 50 istaknutih republikanaca u kom se pozivaju njihovi istomišljenici da glasaju protiv Trampa, tvrdeći da će on biti najnerazumniji predsednik u istoriji Amerike i neizbežno dovesti u opasnost nacionalnu bezbednost i blagostanje zemlje. 

„Tramp nema ni snage karaktera, ni vrednosti ni iskustva koji su potrebni za položaj šefa države“, poručili su istaknuti članovi, simpatizeri i donatori GOP-a, bivši direktori CIA, NSA, Svetske banke, savetnici i visoki činovnici u administracijama Ronalda Regana, Džordža Buša starijeg i mlađeg.

Trampov odgovor na njihov poziv bio je originalan. „Imena potpisnika pisma pripadaju ljudima koje američki narod treba da pita za uzroke postojećeg haosa u svetu. Možemo da im kažemo hvala što su izašli pod reflektore. Sada svako u našoj zemlji zna ko je kriv što je naš svet postao ovoliko nebezbedno mesto”, poručio je Tramp svojim biračima.

Ovakav odnos Republikanske partije, čije je vođstvo skoro do kraja nominacija za predsedničkog kandidata ove stranke bilo protiv njega, dotle da se spekulisalo da će nominovati nekog drugog na konvenciji stranke čak i ako Tramp osvoji najviše glasova (što se ipak nije dogodilo), pa i to što njegov stranački rival Ted Kruz nije pozvao svoje glasače da podrže Trampa na izborima nakon što je otpao - ukazuje da bi Tramp mogao biti autsajder, neko ko bi mogao narušiti položaj establišmenta i privilegije koje su postojale bez obzira na to koji predsednik je na vlasti. Upravo tog establišmenta za čijeg predstavnika mnogi smatraju baš Hilari Klinton.

Nakon prvog crnog predsednika Amerike, mnogi smatraju da je red na prvu ženu predsednika. Ovo je karta na koju izborni štab Klintonove uveliko igra, mada se Medlin Olbrajt malo i zaigrala kada je poručila „da postoji specijalno mesto u paklu za žene koje neće da pomognu drugoj ženi“ što je naišlo na veliku osudu, posebno mladih žena koje su podržavale Bernija Sandersa.

S druge strane Trampove afere se vezuju za njegove poslovne promašaje, bankrote njegovih kompanija, prilično bizarni Tramp koledž itd. Ništa manje nisu bile ni njegove nezgrapne izjave poput toga da bi zabranio ulazak muslimanima u SAD, kao i prozivke na račun političkih protivnika ili novinara. Međutim, nasuprot mišljenju da bi takve izjave trebalo da znače njegov politički kraj, Trampova popularnost je rasla. I sam je često izjavljivao da politička korektnost skupo košta Ameriku i da je vreme da se tome stane na put. Takav stav je žestoko polarizovao javnost, pa se nasuprot simpatizerima našao žestok front ljudi koje bi jednostavno bilo sramota da Tramp postane predsednik njihove zemlje.

Takmičenje u spoljnoj i unutrašnjoj politici

Za američke izbore generalno važi da se lome na ekonomiji, tj. porezima. Upravo u tom pravcu je i Tramp okrenuo sa obećanjima da će smanjiti poreze, čak je i izjavio da korporativni porez ne bi trebalo da bude veći od 15 odsto. Klintonova je odmah napala ovaj program, tvrdeći da Tramp želi da osigura da bogati plaćaju što manji porez i da budu što bogatiji, a sve na račun sirotinje.

S druge strane Klintonova je ekonomsku politiku bazirala na rastu državnih izdataka za infrastrukturu i obrazovanje, što su podržali i mnogi republikanci.

Međutim, ono što zanima ostatak sveta, na koji predsednik SAD itekako ima uticaja, jeste kakva će biti njihova spoljna politika. Tramp se izjasnio za izolacionizam, za prestanak izaivanja ratova intervencijama po svetu. Njegova ideja je i zatvaranje granica za imigrante, posebno je postao poznat po izjavi da će napraviti zid prema Meksiku koji će Meksikanci da plate. Vašington, odnosno Pentagon posebno iritiraju njegovi dobri odnosi sa Rusijom i reči podrške koje je izmenio sa Vladimirom Putinom. Pre svega, Tramp se zalaže za zajedničku borbu protiv terorističke Islamske države. Istovremeno, on oštro govori protiv Kine i poziva na uvođenje protekcionističkih mera, protiv uvoza iz najmnogoljudnije zemlje. U skladu sa tim zalaže se protiv potpisivanja Prekopacifičkog sporazuma o slobodnoj trgovini, čedu Obamine administracije koji podržava i Klinton.

Kako god bilo, po svim ocenama Amerikanci ovoga puta nisu imali sreće sa predsedničkim kandidatima, a očigledno je da - ko god pobedi, imaće jaku opoziciju u drugoj strani.