Rat lebdi nad Ukrajinom

Ratna napetost između Rusije i Ukrajine pojačava se, pitanje je samo čemu teže Moskva i Kijev? Da li Rusija kreće s pritiskom na Zapad, Evropljane i SAD, ne bi li ovi privoleli predsednika Pjetra Parošenka da najzad primeni odredbe sporazuma u Minsku, inicira promenu ustava zemlje i Ukrajinu učini konfederalnom u korist ruski govorećih “republika” Donjeck i Luganjsk – ili je Kremlj nameran da prema zemljama NATO izbije na liniju koju bi smatrao ruskom granicom? Recimo, da konačno spoji rusko Pridnjestrovlje, Odesu, Mariupolj i “republike” u jedno, i time osigura Krim.

Krim je teško odbraniti, ukoliko su u tuđim rukama teritorijalni oslonac i veza poluostrva s kopnom, pišu vojni stratezi. Ko drži Pridnjestrovlje taj ima Odesu. Ko zaposedne Odesu, taj ima izgleda da osvoji ili održi Krim, kažu vojni stratezi.

Dosadašnje stanje polovičnosti, s ruski nastanjenim i opredeljenim Pridnjestrovljem u sastavu haotične Moldavije, koju Rumunija i svojata i dovlači u zagrljaj NATO, moglo bi potrajati jedino uz Ukrajinu koja nije neprijateljska prema Rusiji. Takve Ukrajine nema više na političkoj karti. Ukrajina, posle proameričkog puča u Kijevu, nije članica ali opredeljena je za NATO.

Parošenko naredio gotovost

Takav je, u najkraćem, mozaik političkih okolnosti, unutar kojeg je predsednik Ukrajine Parošenko u četvrtak naredio “borbenu gotovost” duž cele linije teritorijalnog kontakta s Rusijom – prema, formalno, i dalje ukrajinskom Krimu i duž fronta prema Donjecku i Luganjsku.

Taj, u jednom trenutku zamrli front, ponovo je, ima već više od mesec dana, borbeno aktivan. Razmenjuje se vatra. Čak i iz artiljerijskih oruđa. Ima ljudskih žrtava.

Sinhrono naredbi o vojnoj pripravnosti, Parošenko je zatražio hitan sastanak Saveta bezbednosti UN, i Savet se sastao već u četvrtak posle podne. Argument je da je Ukrajina neposredno ratno ugrožena i da Rusija koncentriše vojnu silu, na Krimu. Sednica SB UN zatvorena je za javnost.

U isto vreme, paralelno, šef Ukrajine zatražio je hitan telefonski razgovor s gospođom kancelarkom Nemačke i predsednikom Francuske, Angelom Merkel i Fransoa Olandom – trougla tzv. Normandijske četvorke obrazovane povodom krize na istoku (Ukrajina, Nemačka, Francuska, Rusija), s tim da se u razgovor uključe potpredsednik SAD Džozef Bajden i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, i da onda ta petorka inicira razgovor s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Nema izgleda da će Putin podići tu slušalicu, na drugom kraju.

Kremlin/Moscow, 11.08.2016 - ruski predsednik Vladimir Vladimirovič Putin na sednici Saveta bezbednosti Ruske Fedeacije - SBRF (Security Council of the Russian Federation - SCRF) u Kremlju

Zarobljeni diverzanti

U lancu krizom povezanih epizoda koje obećavaju najmanje rusko-ukrajinsku rastuću neizvesnost, Parošenkovoj “borbenoj gotovosti” prethodila je optužba predsednika Putina u utorak, da je “Ukrajina prešla na teror”. Optužba je objašnjena otkrićem i zarobljavanjem “ukrajinskih diverzanata” Ukrajinaca i Rusa, ubačenih na Krim da svojim akcijama na poluostrvu, podmetanjem eksploziva i drugim, poremete okolnosti u oči krimskih lokalnih izbora, a i “pokvare turističku sezonu”, govori Moskva!

“Diverzante” su neutralisali i zarobili ruski “desantnjiki”, pripadnici 247 desantnog i jurišnog puka VDV (ruske unutrašnje armije), u noći između 7. i 8. avgusta. Da stvar nije operetska dokazuje se podatkom o dvojici poginulih i nekolicini ranjenih “desantnjika”, a po svemu i “diverzanata”.

Uhvaćeni su, tvrdi se, priznali da su spremani i instruirani za misiju, a javnosti su pokazane i njihove fotografije s ličnim podacima i zaplenjena eksplozivna sredstva.

Ukrajina, jedna od država u kojoj postoje dva zvanična jezika, ukrajinski i ruski

Oružje i vojska na Krimu

Predsednik Parošenko nazvao je ruske navode “fantazijom” i “povodom za još jednu pretnju” Rusije Ukrajini. Mimo savetovanja s Moskvom, Parošenko je bio zakazao pre toga susret lidera “kvarteta Normandija” za početak septembra, na margini predstojećeg samita G20, u Kini. Posle zarobljavanja “diverzanata”, predsednik Rusije Putin izjavio je da nema nameru da u tome učestvuje.

Putin je uočljivo povisio politički ton i nastoji da pažnju svetske javnosti usmeri ka “diverzantima” i “terorističkom putu” Ukrajine. Šef Rusije obećao je građanima Krima i svemu što je na poluostrvu “osiguranje bezbednosti”. Putin je rekao da su u tom smislu već preduzete “ozbiljne dopunske mere”.

Ruski vrlo pouzdan i dobro obavešten list Komersant dodaje tim povodom da su “po podacima kojima list raspolaže, na sever Krima prebačeni dopunska oklopna vojna tehnika i ljudstvo”.

To je, sada, to što je zagonetno. Koncentraciju na Krimu značajne vojne tehnike, raketnih i drugih borbenih sredstava, registrovali su na svojim stupcima minulih dana i nedelja i pojedini objektivni zapadni listovi, recimo britanski Gardian. Opet, vrlo nedavno, za komandanta ruske Južne vojne oblasti, okrenute potencijalnom teatru ratnih dejstava prema NATO, imenovan je doskoro glavno-komandujući ruskih ratnih operacija u Siriji, general Aleksandar Dvornjikov. Vojnik s pravim barutom na licu.

Ipak, ukoliko sve to i jeste tako, a tako je – zar bi trebalo objašnjavati zašto Rusija mora da dobro ojača rov i ukopa se, ako su mornarica SAD i mornarica Ukrajine (to što je od nje ostalo) pre svega nekoliko nedelja uvežbavale pomorsku “odbranu” od Rusa. Ili, kako je bolje opisao jedan od predstavnika Ukrajine – vraćanje u sastav države teritorija “koje su okupirane”?

Prikaz zastupljenosti "ruskigovorećeg" stanovništva na teritoriji Ukrajine

Putin optužuje

Rusko oružje i ljudstvo na poluostrvu može, znači, biti u službi i odbrane i ofanzive, a šta je po sredi iza kulisa političke krize koja se zaoštrava na očigled ne može se unapred pogoditi.

Putin optužuje. One u Kijevu, što umesto da traže način i problem na istoku Ukrajine, s Donjeckom i Luganjskom, reše pregovorima, “prelaze na praksu terora”. One na Zapadu, koji Kijev podržavaju, što se “ne opredeljuju” da jednom već vide “šta oni zapravo hoće”. “Hoće li da se njihovi klijenti i dalje bave provokacijama ove vrste, ili hoće realno mirovno regulisanje... I, ako oni to hoće zaista, čemu se vrlo nadam, onda su dužni da na kraju krajeva preduzmu nekakve realne korake u pravcu odgovarajućeg pritiska na današnju vlast u Kijevu”, izjavio je Vladimir Putin, podstaknut diverzijom na Krimu.

Stiče se utisak da su optužbe Moskve stepenovane. Posle Putina i zvaničnika koji su se oglasili u utorak i sredu, usledila je optužba predsednika Republike Krim Sergeja Aksenova, da je “iza planova” diverzantkih dejstava Kijeva zapravo Stejt department SAD.

Do trenutka kada se ovaj bilans, još uvek političkog neprijateljstva Rusije i Ukrajine, u četvrtak u noć svodi – titra zračak nade da je Putinova intencija da samo poveća pritisak na Zapad, doslovno ono što šef Kremlja kaže i sam, da obezbedi da Kijev izvrši ono na šta se obavezao sporazumom iz Minska.

Međutim, ako je to i tako, Moskva je toliko “odmerila” za ovaj trenutak. U budućnosti, za nekoliko meseci ili za nekoliko godina, Rusija neće moći da izbegne rešavanje pitanja navedenog na početku ove hronike. Biće prinuđena da povuče “crtu” na teritoriji, na kojoj je s druge strane NATO. Događaji, jednostavno, vuku tim pravcem.