Erdogan u Rusiji

Iskazano povodom Sirije, političko neprijateljstvo Rusije i Turske na putu je da se tako i okonča – obećanjima Taipa Erdogana i Vladimira Putina da će se razlozi koji su dve zemlje doveli do bezmalo oružanog sukoba - ukloniti. Prećutno, takvo očekivanje podrazumeva skretanje Ankare s koloseka rušenja vlasti u Damasku po svaku cenu i pokušaj izvlačenja iz izgubljene bitke, uz što manji politički gubitak. Naročito, u teško narušenim odnosima sa Rusijom koji su, u vreme dok su bili u procvatu, i jednoj i drugoj strani donosili dividende u ekonomiji.

U Siriji, Moskva i Ankara će od sada sarađivati, objavio je u sredu ministar Turske Mevlut Čavušoglu. On nije izneo pojedinosti ali, citiran od ruskog Intefaksa, pomenuo je “novouspostavljeni otsek”, od “diplomata, vojnih i obaveštajnih službenika” dve zemlje, zadužen da koordinira rusko-tursku sirijsku saradnju.

Pojedinosti o kontakt-timu nisu navedene. Ipak, već time što se najavljuje, telo za koordinaciju ukazuje na rešenost Turske da se na dalje izbegnu okolnosti slične onima u kojima je 2015. oboren ruski SU24.

Vladimir Putin i Redžep Erdogan u Petrogradu

Erdoganov dragi Vladimir

Izjava Čavušoglua sledi jedan dan pošto su se u utorak, u Sankt Petersburgu, Putin i Erdogan sreli i prvi put posle devet meseci krize pružili jedan drugome ruku. Posle leda u odnosima, obeleženog teškim rečima, Erdogan se u utorak kod Putina pojavio bezmalo ganut prilikom za pomirenje.

“Moj dragi prijatelj Vladimir i ja imamo zajednički stav, da svetu pokažemo kako će se prijateljski naše zemlje jedna prema drugoj ophoditi..,” izjavio je šef Turske, ukazavši se u Piteru pred štampom uz Putina.

Erdogan je dotaknut u srce okolnošću da je Putin bio prvi koji mu je telefonirao, pošto puč vojske protiv njega nije uspeo. Šef Kremlja jeste to učinio spontano. Rusija ne odobrava rušenje legitimno izabranih vlasti bilo koje zemlje vojnim i drugim udarima.

Šef Rusije, Erdoganov domaćin, nije pokazivao baš toliko emocija. Međutim, i Putin se izjasnio za to “da se odnosi s Turskom vrate na nivo saradnje pre krize”. Ekonomske sankcije uvedene Turskoj, zbog rušenja vojnog aviona, pogodile su i samu Rusiju. Obe strane su sada za obnovu saradnje.

Konstantin palace/St.Petersburg, 09.08.2016 - susret predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Sankt Peterburgu

Neuspeli rušitelj Asada

Obistini li se ambicija za političkom saradnjom na kriznom tlu Sirije, to bi bilo i nešto više, s obzirom da su Ankara i Moskva u prošlosti zastupale međusobno nespojiva stanovišta o toj zemlji. Ankara je dejstvovala u koaliciji spoljnih sila koje su rušile režim Anvara el Asada. Moskva, pak, priskočila mu je u poslednji čas u pomoć, vojnički. Spasla ga je propasti, i čak mu osigurala bolje mesto za stolom u Ženevi gde se pregovara o Siriji.

U kojoj meri su se Putin i Erdogan u tome razumeli, nepoznato je. Idealistički je pretpostaviti da su sasvim saglasni. Njihov razgovor o Siriji vođen je u prisustvu još samo po dva saradnika, ministara spoljnih poslova i predstavnika resora vojske, ali trajao je puna dva sata.

Kasnije, u nastavku, lideri su razgovarali još jedan sat ali sa širim krugom saradnika i resornih stručnjaka. Tada su na dnevnom redu bila pitanja međusobne ekonomske saradnje, pre svega energetike, u kojima sporenja i nema. U najkraćem, Moskva i Ankara produžiće poslove iz situacija u kojima su oni silom političkih okolnosti bili prekinuti. A to je najlakše.

Putin i Erdogan samo sa najbližim saradnicima

Zajednički cilj

Međutim, kada je reč o “odseku za koordinaciju”, Čavušoglu je jednom turskom listu precizirao da su Turska i Rusija u prošlosti imale, kada je reč o Siriji, “odvojene procedure”.

“Sada, mi te obaveštajne, spoljno-političke i vojne procedure ujedinjujemo”, citiran je ministar – mada je sve to i dalje daleko od mogućnosti poimanja nekog neupućenog u to o čemu se zapravo radi.

Ono što se moglo shvatiti, ukazuje da su neke značajne razlike u pristupu jedne i druge strane “sirijskom čvoru” ipak preostale. Jer, Čavušoglu je i u Rusiji pomenuo tzv. umerene opozicione grupe i ponovio protivljenje Ankare vojnim dejstvima protiv takvih grupa na sirijskom bojištu. Takođe, sa stanovišta Turske, opsada od vladinih snaga Alepa “je neprihvatljiva” itd.

Kasniji razvoj događaja će sve te sada nejasne pojedinosti razjasniti, kada se bude osmatrala situacija na sirijskom bojištu.

Politička činjenica, koja se već danas može prihvatiti, jeste da je nekakva saradnja Turske i Rusije povodom Sirije - ipak uspostavljena. Pre nego što je i seo za sto sa Erdoganom Putin je izjavio:

“Mi imamo zajednički cilj – regulaciju krize u Siriji!”

Konstantin palace/St.Petersburg, 09.08.2016 - susret sa novinarima predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Sankt Peterburgu, posle sastanka gde je najavljeno da će dve zemlje postupno odmrznuti trgovinske i ekonomske odnose koji su bili narušeni nakon turskog obaranja ruskog borbenog aviona nedaleko tursko-sirijske granice novembra 2015. godine

Poraz politike u Siriji

Ruski politički analitičari skloni su oceni da je Erdoganov nenadni zaokret iz konfrontacije s Moskvom u saradnju, izraz njegovih poraznih saznanja o promašenosti turskog angažovanja u Siriji i dobro ulučene prilike da se izvuče. Porazni zaključak tiče se potpune propasti turske “sirijske politike”, što je postalo jasno kada su SAD i Rusija počeli da usaglašavaju oružana dejstva prema IS. Postalo je vrlo teško ili nemogućno Ankari da u takvim okolnostima produži pomoć i zaštiti grupe kao što je Al Nusra, koju Rusija smatra terorističkom.

Dobro ulučna prilika za izlaz iz ćorsokaka i senzacionalan zaokret ka Rusiji, je neuspeli puč vojske protiv Erdogana. Puč je Ankari omogućio “da bude ljuta” na Zapad, naročito na SAD.

Umesto da imaju razumevanje za nesuđene žrtve udara, Erdogana i vlast, oni Erdoganov režim kritikuju zbog odmazde prema neistomišljenicima. E, pa kada je tako, neka Zapad sada vidi da se Turska može okrenuti i bliže Rusiji, Putinu. To je neizgovorena poruka Ankare saveznicima u NATO paktu.

Malo ko veruje, a možda i niko, da je ovo neki “tektonski” poremećaj u zapadnom političkom i vojnom savezu. Ali Erdoganov iskorak prema Rusiji, u trenutku kada NATO nastoji da fortificira front pritiska na Moskvu, odgovara Kremlju. Neće biti od štete ni ruskoj politici u Siriji, a sasvim sigurno će koristiti ekonomiji. I jeste, zbližavanje će smetati ekspanziji NATO u zoni Crnog mora. Unutar NATO neće o tome biti saglasnosti.