Raskorak Turske i Zapada

“Ugaoni kamen arhhitekture globalne bezbednosti” i “bedem” NATO, isturen prema Iranu i Rusiji, dva su, od inače brojnih izraza i poređenja, uz koje štampa na Zapadu uzbuđeno nastoji da dočara šta je sve Evropi i Americi iznenada na kocki u Turskoj – s predsednikom Taipom Erdoganom koji posle gušenja puča vojske protiv vlasti i saveznicima postaje nepredvidiv.

Smetaju im širina i intenzitet odmazde vlasti protiv osumnjičenih za simpatije prema organizatorima puča. Čini im se da Erdogan brzo smanjuje, a možda i sasvim uklanja, prag tolerancije prema političkim neistomišljenicima. I uočljiv je otvoreno izražen strah Zapada da je turski vladar – bude li mu se pridikovalo i oseti li se prisiljenim da bira, spreman da okrene leđa i Evropi i NATO paktu. Šta više, i Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo, u emigraciji živi Fetulah Gulen, turski islamski verski dostojanstvenik, a prema njemu su usmerene Erdoganove glavne sumnje.

Vojna baza Incirlik u Turskoj

U bazi Incirlik 50 nuklearnih bobi

Turska je druga po brojnosti armija među članicama NATO, mada tek peta ili šesta po vojnom budzetu. Jedna je od zemalja u kojima je stacionirano američko nuklearno oružje. Vazduhoplovna baza Incirlik na raspolaganju je američkoj avijaciji, za misije protiv “Islamske države”. Ali – Incirlik je i lager za “oko 50” bombi tipa B61, jedanaest puta moćnijih “po komadu” od bombe kojom je 1945. uništena Hirošima.

Da li su te bombe sada na sigurnom, i ima li uopšte smisla čuvati 170 B61 u Evropi, ako već SAD poseduju i rakete i te rakete mogu biti i rakete s “bombama”, upitao se, pobuđen baš zbivanjima u Turskoj, američki “Nešenel interest”? 

Pučisti hteli Erdogana

Puč u Turskoj, preduzet 15. jula, prvi je pokušaj oficira posle 36 godina da jednu civilnu vladu zemlje smene vojnom silom. U odnosu na prethodnu - u jednom trenutku učestalu - praksu generala osnaženih reformama Kemala Ataturka, skoro rekord.

Najmanje tri generala na visokom položaju su učestvovala u tom propalom poduhvatu. U njihovom tajnom planu bilo je i da se zatekne, uhvati i uhapsi šef države – predsednik Taip Erdogan. To zavereničko iznenađenje izostalo je za dlaku, opisivano je u štampi – navodno, zbog sinhronizacione neažurnosti zaverenika i svega nekoliko minuta razlike u vremenu.

Ipak, pučisti su bili zaposeli delove Ankare i Istambula. Bombardovali su Parlament. A oko tri stotine ljudi je u tim okolnostima izgubilo život i oko hiljadu i po je ranjeno. Pa opet, srećom po režim, stvar nije uspela. Nesrećno po Tursku, sada oštrica Erdoganove odmazde pada odviše široko, pa i po liberalno nastrojenom delu turskog društva, daleko od učešća u puču, lamentiraju kritičari režima u Ankari.

Zapravo, kritičari govore ono što turski autokrata ni sam ne skriva– da je sada red poteza na vlasti i da on kao posednik vlasti koristi priliku.

“Dar od boga!”, izjavio je predsednik Turske. Prilika “da se očisti država”, rekao je, govoreći o propalom puču. Odložio je u stranu ustav i započeo praksu vladanja dekretima. Privremeno, rekao je. Privremeno je odložio i primenu delova Konvencije o ljudskim pravima. Ukinuo je slobode političkih okupljanja, štampanja i protesta, a nagovestio je i mogućnost vraćanja u praksu smrtne kazne.

Turski predsednik u obraćanju naciji preko televizije u nedelju

Kaži reč i ubićemo...

Puč je propao jer osnova zavere nije bila dovoljno široka. Međutim, zavera nije imala ni podršku naroda. Narod i džamije ostali su uz Erdogana, i predsednik Turske kaže istinu, govoreći kako je propali puč svojevrsni plebiscit o vlasti. U kritičnom trenutku, šef države se obratio narodu kao savezniku, pozvavši građane da izađu na trgove i ulice. I oni su se pojavili, u Istanbulu kao i u Ankari. To dežurstvo mase uz predsednika produžava se iz noći u noć, i danas. “Kaži reč, i umrećemo! Kaži, i ubićemo!”, klicala je masa na ulicama.

Predsednik, pozivajući se na poverenje naroda, neštedimice sada razmahuje po osumnjičenima. Oko stotinu generala i admirala uhapšeno je minulih dana, piše Špigl. Približno trećina ukupnog vojnog vrha. Uhapšeno je oko dve hiljade vojnih lica, ali i otpušteno iz službe nekoliko desetina hiljada državnih službenika. Među njima, i preko 36 hiljada učitelja, nastavnika i ljudi u resorima prosvete. Sud je “počišćen” od tri hiljade sudija a policija od osam hiljada policajaca. Brojni dekani izgubili su mesta na univerzitetima. Akademskim ličnostima i naučnicima poručeno je da ne napuštaju zemlju.

Prvi predsednički dekret učinio je da se, uz izgovor na vanredno stanje, zatvore vrata 1.043 privatne škole, 1.229 dobrotvornih organizacija i fondacija, devetnaest sindikata, petnaest univerziteta, pa čak i 35 medicinskih ustanova – sve pod sumnjom da se deo podrivački inspirisane mreže “pokreta Gulen”, prenela je u subotu turska agencija Anadolija.

Nema sumnje da će Parlament podržati dekret, Parlamentom većinski domnira AKP, Partija pravde i razvoja koju je osnovao i doveo do vlasti u zemlji Taip Erdogan.

Vašington traži “evidenciju”

“Činilac Gulen” preti da opasno komplikuje američko-turske odnose.

U Americi, Fetulah Gulen (75) poriče da ima ikakve veze s pučem u Turskoj, nastojeći da sebe prikaže kao čoveka posvećenog jedino veri. Svejedno, Gulenove aktivnosti jesu bile predmet predsedničke konverzacije Erdogana i Baraka Obame ali, očigledno, neuspešne sa stanovišta Ankare.

Turska je optužila američkog rezidenta i zatražila od SAD njegovo “hitno izručenje” zemlji iz koje se otselio. Vašington je odbio zahtev.

“Ja sam predsedniku Erdoganu rekao da nam oni moraju dostaviti dokaze, koji po njihovom mišljenju ukazuju na umešanost gospodina Gulena, ili bilo kog drugog koji je ovde u Sjedinjenim Državama, i da će se postupiti na način kako se uvek postupa i da ćemo mi sigurno svaku takvu optužbu prihvatiti sa ozbiljnošću”, komentarisao je razgovor dvojice lidera predsednik Obama.

Drugim rečima, američko udovoljavanje zahtevu Ankare “pod hitno”, makar i povodom puča, odbijeno je. Međutim, u subotu, Ankara je objavila da je u Turskoj uhapšen čovek koji je “desna ruka” Fetulaha Gulena – navodno, “organizator udara od 15. jula, lično”, a uz njega i “Gulenov nećak”. Istog dana, uhapšeno je 300 pripadnika predsedničke garde, a garda je rasformirana. Reorganizacija ukupne vojske je u toku, izjavio je predsednik Erdogan Rojtersu.

Fetulah Gulen, najpoznatiji Erdoganov oponent, zasad uživa zaštitu SAD

Zabrinuti saveznici

“Brzi tempo hapšenja” zabrinuo je turske zapadne saveznike, objavio je Dojče vele.

“Zapadni saveznici kažu, Turska se usmerila uveliko autoritarnim putem”, naveo je Dojče vele. “EU je izrazila zabrinutost zbog uspostave vanrednog stanja u senci pokušaja puča, ali kritika nije dobro primljena od Erdogana.”

“Daju izjave koje su protivrečne”, objasnio je taj problem jednoj francuskoj televiziji sam Erdogan. “Oni preteruju, pod predrasudama su, i oni će produžiti da tako, s predubeđenjima, prema Turskoj deluju i na dalje”, rekao je šef Turske o EU.

O vikendu, kancelar Nemačke Angela Merkel govorila je telefonom s Erdoganom. Te dve političke ličnosti ključni su akteri političkog “dila” Brisela i Ankare “članstvo za imigrante” – brži obećani pristup Turske Uniji i visoke novčane nadoknade, u zamenu za olakšanu repatrijaciju nesrećnih imigranata, iz prihvatilišta u Evropi nazad u Tursku. U Evropi, “posao” Merkelove nije dobro prihvaćen, a sada se piše da je Erdoganovo vladarsko ponašanje odlična prilika da se od njega odstupi. Međutim, šta će biti s političkim i vojnim savezništvom Zapada i Turske? Hoće li Turska ostati ili možda čak istupiti iz članstva u NATO paktu? Da li su to potencijalni ili iscrpljeni resursi Ankare?

I to sve u trenutku kada je kriza u odnosima Moskve i Ankare naoko prevaziđena, kamen ruskog oboreng SU24 uklonjen s puta (poslednja turska verzija veli, avion su oborili “gulenisti”!), a Vladimir Putin i Taip Erdogan jedan drugome pružili ruku.

Za još svega nekoliko dana, ranije nego što je iko pretpostavljao, već početkom avgusta predsednik Turske Erdogan odlazi na put u Soči. Dve velike sile u susedstvu, proverene i u međusobnim ratovima i kroz saradnju, i obe odbačeni aspiranti na zajedništvo sa Evropom na koju su upućene geografski i interesno, pokušavaju da još jedanput započnu novu stranicu. Zanimljivo je šta koja očekuje i šta će iz toga uslediti?