Evropa maršuje u neizvesnost

Sa odlukama NATO u Varšavi u Evropi počinje period političke i bezbednosne neizvesnosti. Zapad je ozvaničio smer prema trajnoj vojno-političkoj konfrontaciji s Rusijom, i od ovog vikenda, to je nova stvarnost kontinenta. Na horizontu nema više jasnog izlaza. Predstoji narastanje vojne napetosti, u kojoj će se već pri prvom oružanom incidentu – na primer, kakav je bio onaj sa turskim obaranjem ruskog ratnog aviona nad Sirijom, postaviti vrlo dramatična pitanja rata ili mira.

Razlog je taj, što spor između SAD i Rusije nije incidentan. Nije stvar slučaja, kada se posledice čak i najkomplikovanijeg takvog slučaja uklone iskrenim pristupom vlada u sporu i prilježnim radom njihovih diplomatija. Imaće trideset godina, otkako je nekadašnji odgovorni u Vašingtonu za bezbednost, Zbignjev Bžežinski, profesorski pedantno objasnio kako se ne može prepustiti da Rusija raspolaže tolikim prostorom i resursima. I, usput, izložio i metodološki pristup – izmaći joj prvo Ukrajinu, onda Azerbejdzan, Kavkaz...Uvaliti je u unutrašnje sukobe. I ako je mogućno, bilo bi idealno – pomoći da se od njenog masiva obrazuju neke tri manje Rusije.

U Velsu, opraštajući se u svojstvu državnog seketara SAD za spoljne poslove od lidera saveznika, Hilari Klinton ( mogućno je da ćemo je uskoro videti u Beloj kući ) bezmalo kliče: Neka ne misle “da će im se dopustiti” da stvore tu Evroazijsku uniju, “ili kako već oni to nazivaju”!

Dakle, u ovom današnjem biznisu SAD sa Evropljanima nema slučajnosti – imperija se vraća ciljevima samo privremeno sklonjenim u stranu, ali jasno utvrđenim. A to što zaluđeni svet aplaudira, i skače od sreće zbog “prestanka Hladnog rata” i “dividenti mira”, stvar je tih verujućih u zemaljski raj.

Infrastruktura vojnog pritiska

Dve stvari su utvrđene juče u Poljskoj.

Jedna, bezmalo tehnička – pri kojoj je učinjen zvaničnim već objavljeni plan vojne infrastrukture pakta, koja se širi dalje na istok, sve do granice tih zemalja tamo s Rusijom.

Pritom, uz flagrantno ignorsanje prigovora Moskve, da prilaz oružjem i vojskom uz granicu podstiče osećaj ugrožene nacionalne bezbednosti same Rusije.

Ta ruska bojazan nije uzimana u obzir ni devedesetih, ali načelo je da sporazum održava ju interesi. Interesi SAD bili suprotni.

U baltičkim enklavama su već izgrađene piste za sletanje čak i nuklearno naoružanih bombardera. Sada, u baze koje su već spremljene ili se organizuju, tamo dolaze i trupe saveznika.

I druga, suštinska stvar – utvrđena je nedvosmisleno jasna politika, sa ultimatumom Rusiji da se povinuje.

Prvo što se zahteva, jeste da Moskva digne ruke od podrške Donjecku i Luganjsku, enklavama Rusa na istoku Ukrajine, u kojima je posle prevrata SAD u Kijevu podignut ustanak i one se osamostalile. I da Rusija Ukrajini vrati Krim.

Drugo, da Moskva ne staje na put zemljama istorijiskim saputnicama Rusije da se uključe u vojni savez SAD. U Varšavi je ponovljeno da će NATO produžiti s pripremama za članstvo u paktu Ukrajine, Moldavije i Gruzije.

Trupe SAD u Poljskoj

Ni jedna od ovih pojedinosti nisu novost. Već duže od pola godine se pominju četiri brigade NATO, svaka od po hiljadu ljudi pod oružjem, povodom kojih je sada i formalno odlučeno da budu stacionirane u državama u zoni Baltika. Navodno, sa intencijom “odvraćanja” Rusije od agresije na te zemlje.

Američke trupe stacioniraće se u Poljskoj. Britanci će biti u Estoniji, Nemci u Letoniji i Kanađani u Litvaniji.

Jedinice SAD i Britanije razviće se u svom nacionalnom sastavu. U nemačkom i kanadskom kontingentu će biti i predstavnika drugih članica NATO.

Uz baze u ove četiri zemlje, NATO je objavio takođe i organizaciju šest ćelija vojno-štabnog delovanja, faktički u svakoj od bivših članica Varšavskog pakta, preuzetih u NATO.

Mimo Baltika vojno pojačanje u NATO ljudstvu dobija i Rumunija.

Sve skupa, reč je o posadama i infrastrukturi za prihvat 40 hiljada šlemova jedinica NATO za brza dejstva, stacioniranih na zapadu kontinenta.

Rotacija za stalno

U javnosti, organizacija, aktiviranje baza i stacioniranje trupa na istoku pokriva se izrazom “na rotacionoj osnovi”.

Insistira se na izjavi o smenljivosti posade, naspram u redovnim okolnostima stalnog baznog stacioniranja, u nastojanju da se obesnaži prigovor Moskve da je Rusima u važnim kontaktima devedesetih godina, “obećano” da NATO neće imati baze na teritoriji istočne Evrope.

Po “rotacionom” principu, i brodovi NATO će uploviti u Crno more, napuštajući akvatorij i vraćajući se na šest meseci.

Prava novost iz Varšave, bilo bi  – imati mogućnosti i izneti tok debate za stolom za kojim su sedeli predsednik Barak Obama i američki saveznici. Ali taj čin je protekao unutar hermetički zatvorenog prostora, opasanog obručima ne toliko fizičke koliko informacione bezbednosti.

Između događanja pod “šatorom” na stadionu i štampe podignut je zid strogo čuvane tajne. Ne računajući cinizam opšte ponavljane poruke, da NATO svim ovim samo brani svoje saveznike, pazi da ne budu žrtve zastrašivanja, a zapravo – s Rusijom je spreman za dijalog.

Ponavljaju svi zaredom ono što je rekao Jens Stoltenberg. Lopta je u dvorištu Rusije, ako želi, može da sarađuje, rekao je funkcioner NATO.

U sredu, Rusija i NATO otvoriće pregovore o eventualnom mehanizmu za sprečavanje neželjenih incidenata. Ali pravi “neželjeni incident” predstoji i o njemu se neće pregovarati. Uslediće čim na realnom terenu, u Ukrajini, Moldaviji ili Gruziji, Kremlju iskrsne pitanje kota “poslednje linije”. Do kada Rusija prigovara i protestvuje a kod koje kote će odlučiti da taj pohod zaustavi? To je to zbog čega u Evropi, u buduće nema više nirvane.