NATO samit u Poljskoj

Iz Varšave, Zapad će Rusiji uz pomoć NATO pokazati pesnicu. Objaviće spisak baza, ljudstva, oružja i ratnog materijala koji će se, u periodu koji predstoji, rasporediti uz rusku granicu. Takođe, nastojaće da uveri i sebe i protivnika, da je iskren u obećanju da će Evropa ući u rat, u slučaju da Rusija “ugrozi” bilo koju od njenih istočnih bivših saveznica.

Tu “proveru samog sebe” NATO je prinuđen da učini zbog kolebljivosti njegovih klasičnih članica. Javno mišljenje zapadnih zemalja u sve većoj meri odbija da se složi s ratobornošću Amerike na račun rizika rata u Evropi.

Ministar Nemačke, Karl Valter Štajnmajer upozorio je na izlišnost, ali i na opasnost od “nepotrebnog razmahivanja sabljom” uz ruske granice. Apostrofirao je demonstraciju prebacivanja tenkova iz američkih baza u Nemačkoj na istok, i trijumfalni povratak američke kolone pod oklopom iz pravca Baltika nazad na zapad.  

U svesti evropskih političara živa je ideja da bi mir u Evropi trebalo da se održi u saradnji, a ne protiv Rusije. Da protiv Rusije mir nije ni moguć. Rat je moguć.  

Takvo uverenje nije linearno rašireno, ali postoji, i nije manjinski zastupljeno u javnosti Evrope. Makar da i ne preovlađuje kod vlasti i makar da vlade-članice i disciplinovano slede za političkim putokazom Vašingtona.

Varšava, 07.07.2016 - NATO samit u Varšavi: Jens Stoltenberg, Antoni Macierewicz, Andrzej Duda, Witold Waszczykowski

Imaju pobedu nemaju plen

U Evropi, Vašington ima drugi interes i drugu logiku. Grandiozni politički cirkus parade šefova država i vlada, među njima prvi put i poglavara Crne Gore (ispalo je slučajno, ali sasvim priliči što je za zbivanje spremljen fudbalski stadion!), trebalo bi da potseti Moskvu da je Rusija – jedanput preodenuta imperijalno, i u jednom trenutku trajanja oličena u komunističkom Sovjetskom Savezu, pre 25 godina “izgubila” Hladni rat.

Krah Sovjetskog Saveza uzrokovan je spolja, visokim, od SAD nametnutim vojnim troškovima (“utakmicom u naoružavanju”) i spoljnom ekonomskom blokadom.

Pritisak blokadom poduprla je Amerika. I, u tom smislu, SAD se osećaju hladnoratovskim ratnim “pobednikom”. Sa stanovišta “jastrebova” (čitaj, zastupnika interesa američkog kapitala), to podrazumeva kompenzaciju. Moskvu bi valjalo nagnati da se  povinuje strani koja ima “pobedu”.

U Evropi, u dvadesetom veku je dva puta na taj način kažnjena Nemačka. Prvi put, cena izgubljenog rata bile su nemačke izgubljene kolonije. Drugi put, i nemačka teritorija.

Očekivalo se da će Rusija, osetivši se nemoćnom, pristati da se podredi sakrivši svoje pokoravanje zapadnom “demokratijom”, “pravima” i društvenim “vrednostima”. Međutim, to se nije dogodilo. Rusi su uspeli da izbegnu da imaju režim koji bi pristao da kapitulira i da pokornost Vašingtonu sakrije “vrednostima”.

Na drugoj strani, nije bilo načina da se oni na to nateraju. Moskvu je nasilnog gubitka kontrole nad teritorijom i sirovinama zemlje spaslo sovjetsko nuklearno oružje. Svima je jasno da to podrazumeva rizik opšteg uništenja.

Tako, i današnji, imitirani “Hladni rat” i u okviru njega samit NATO u Varšavi – kako  god da ga propaganda Zapada objašnjava, razumljiv je uz samo jednu pojedinost. To je činjenica da Amerika raspolaže “pobedom” u Hladnom ratu, ali da kapital SAD nije u stanju da pod kontrolu uzme ruske sirovine i poslednje na svetu nedotaknute ekološke resurse. Iz tih razloga, vojni pritisak na Rusiju se obnavlja.

Trabanti glavni

U reprizi konfrontacije, glavni saveznik SAD nije više zapad Evrope, već njen istok. Sovjetski vazali prebegli na stranu jačeg. Ključna zemlja je Poljska. Istupanje Britanije iz EU, ukoliko se obistini, učiniće Poljsku glavnom političkom kontra-težom Nemačkoj i Francuskoj – s osloncem na Vašington i London.

Izbor Varšave za mesto samita NATO simboliše taj novi značaj Poljske. Dolazak NATO na savetovanje protiv Rusije u Varšavu potseća da je čizma “pobednika” u Hladnom ratu spuštena u samo srce bezbednosnog prostora izgubljenog za Rusiju. NATO je sada uz granicu.

Ime Varšave bilo je u naslovu sovjetskog političkog i vojnog bloka (Varšavskog pakta), regrutovanog bez pitanja, pošto su u blok uzete zemlje koje je lomeći Hitlerovu ratnu mašinu oslobodio Sovjetski Savez.

To isto, tim istim zemljama, dogodilo se i pola veka kasnije. S tim što su sada “oslobođene” sa Zapada i ugrađene u ratnu mašinu NATO.

I opet je u prvom redu Varšava, najmilitantnija. Sada, kao predvodnik tzv. istočnog ili skraćenog NATO – lojalnijeg Americi i ratobornijeg u odnosu na “kolebljivi zapad”.

Mač i maslinova grana

Priličan broj posmatrača zagledan je u ovaj današnji događaj u Poljskoj. Šta će sve odlučiti šefovi zemalja okupljeni povodom vojnog pritiska na Rusiju? Koliko će duboko zakoračiti u zonu ratnog rizika? Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, istupao je u javnosti istovremeno i s mačem i maslinovom grančicom. Paktu je jaka odbrana potrebna u svojstvu platforme za dijalog s Rusijom, tvrdio je Stoltenberg.

“Mi ne želimo novi Hladni rat, mi ne želimo novu trku u naoružavanju, i produžićemo da stremimo većem političkom dijalogu s Rusijom, kako bi smanjili napetost i uspostavili bolje odnose”, rekao je posle sastanka ministara pakta u Briselu, poslednjoj političkoj pripremi pred samit u Varšavi – kada je zapravo i odlučeno o bazama i vojnom prisustvu Zapada uz rusku granicu, i kada je sve ostalo, uključujući i borbu protiv terorizma ostalo pred tim u drugom planu.

Pred polazak u Poljsku Stoltenberg je dao intervju ruskom Interfaksu. I, Stoltenberg opet kaže – “lopta je na ruskoj strani”!

“Rusija će ostati u izolaciji sve dok bude podrivala mir u Evropi”, obećava funkcioner NATO. “To je izbor Rusije”, rekao je. Moskvu je optužio da “produžava da destabilizuje istočnu Evropu”, time što “separatistima (u Ukrajini) pomaže vojskom, oružjem i teškim naoružanjem”.

A, takođe, i da ne pristaje da se odrekne “aneksije Krima”. Da ruski Krim vrati Ukrajini, koju Stoltenberg i ovom prilikom, kao i Gruziju, zove u NATO.

Međutim, funkcioner NATO je rekao da ipak “kanali veze s Rusijom ostaju otvoreni”, i pored toga što je saradnja prekinuta. Rekao je da je to potrebno da bi se sprečile teške posledice eventualnih nesporazuma tokom vojnih aktivnosti.

Mislio je na celi niz incidenata kada su avioni i ratne lađe jedne i druge strane prilazili opasno blizu jedni drugima. Tom prilikom, Stoltenberg je pomenuo stalni Savet Rusija-NATO, “koji je deo političkog dijaloga, i mi smo spremni na sazivanje SRN u bliskoj budućnosti”.

Rekao je da se s Rusijom trenutno raspravlja o datumu i dnevnom redu mogućnog sastanka.

Suočen s faktima, da su američki PRO-projektili instalirani u Rumuniji, da se pojačava ukupno vojno prisustvo pakta na granici s Rusijom, da se u Rusiji to doživljava kao ugrožavanje bezbednosti zemlje i direktna opasnost – Stoltenberg je i dalje ostao pri svome, da “NATO ne traži konfrontaciju s Rusijom” i da “mi ne želimo novi Hladni rat”, da je “Hladni rat istorija, i da to tako treba i da ostane”.

Poricao je da su rakete PRO u Rumuniji a uskoro i u Poljskoj, u tim zemljama zbog Rusije. Sve vreme je govorio o obavezi članica pakta da brane svoje saveznike. A o vojnim merama, već u toku ili ostvarenim, čije se promovisanje očekuje u Varšavi, rekao je da su “proporcionalne” ruskim.

Ipak, prikazujući te ruske vojne poteze koje NATO doživljava kao opasnost, pomenuo je ruske vojne vežbe na ruskoj teritoriji. Prigovorio je da Moskva ne obaveštava o njima na vreme i da nisu uz prisustvo zapadnih vojnih posmatrača.

I to je to čime je Baltik ugrožen.