Erdogan i Putin bacili koplja u trnje

Možda nije očekivano, ali od Rusa anatemisani šef režima u Ankari, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan – ponovo je prijatelj Moskve. Minule srede, šef Rusije Vladimir Putin i Erdogan 40 minuta su razgovarali telefonom!

Telefonski broj u Ankari “okrenuo” je Putin. Šef Rusije duže od šest meseci nije pristajao da podigne slušalicu i odgovori na sličan poziv Erdogana, dok se Turčin ne izvini za obaranje ruskog SU24, zimus, nad granicom Turske i Sirije – od Kremlja doživljenog kao “zabadanje noža u leđa”.

U decembru 2014. godine Vladimir Putin je prijateljski dočekan u Ankari kao dragi gost, pre nego što su međudržavni odnosi pokvareni

Pismo šefa Turske sa “izvinjenjem” proknjiženo je “na pisarnici” Kremlja dva dana pre Putinovog telefoniranja, u ponedeljak. Ali već od tog trenutka, brojni pozitivni obrti u odnosima Moskve i Ankare pošli su kao bujicom. Skoro, pa da čovek kaže, nošeni radošću mirenja dva stara dobra prijatelja – što u žargonu politike jeste iluzija, jer u toj politici, pojam “prijateljstva” prenebregava lično, a podrazumeva splet interesa strana zastupljenih ličnostima.

I ti i takvi rusko-turski interesi jesu postojali, jesu bili izraženi obostrano korisnom saradnjom i jesu bili od koristi i Moskvi i Ankari. Poremećeni su u slepilu Erdoganovog političkog besa, zbog činjenice da je vojna intervencija Rusije u Siriji spasla režim Anvara el Asada. U njegovo rušenje, preduzeto od Amerike i Zapada, investirano je i turske energije.

Lični susret već avgusta, u Sočiju

Najpre, o bujici dobrih obrta.

U četvrtak, dan posle “telefoniranja”,  Putin je potpisao ukaz, nalažući vladi Rusije “konsultacije” s vladom u Ankari kako bi se “usaglasili koraci” dve vlade u pravcu “potpune normalizacije” odnosa dve strane.

“Prevedeno”, to znači rampa na granici podiže se uvis – ruski tur-operatori imaju vremena, ipak je tek početak jula, da u letnju ponudu masi klijenata vrate i plaže u Turskoj. Trgovci imaju zeleno svetlo i mogu požuriti da tursko voće vrate u gondole tržnica u ruskim gradovima. Dok Turci, na radu u Rusiji, mogu prekinuti s pakovanjem kofera koje je bilo u toku, a Gasprom može vratiti iz fijoke na sto fasciklu saradnje s Turskom. Obnavlja se priča o nastojanju da gas iz Rusije probije put prema Balkanu, možda i kroz Tursku.

Mapa gasovoda Turski tok čija je gradnja obustavljena zbog prekida rusko-turskih odnosa,  a sada se pominje da je obnova moguća. Najavljivano je da bi ovim pravcem ruski gas mogao da stigne i u Srbiju (preko Grčke i Makedonije)

Vrednost robne razmene dve zemlje nadmašuje 30 milijardi dolara. Više od 25 milijardi dolara doneo je 2014. ruski izvoz u Tursku, naspram šest milijardi dolara vrednosti uvoza. U tom trenutku, Turska je bila šesti u rangu trgovinski partner Rusije, sa izvozom pretežno iz oblasti energetike, nafte i gasa.

Već u petak, u crnomorskom Sočiju, Putinovoj radnoj rezidenciji A tokom dužeg perioda godine – sastali su se i konferisali ruski i turski ministar, Sergej Lavrov i Mevlut Čavušoglu. Njih dvojica su potvrdili to komercijalno otvaranje.

Lavrov je objavio ponovno aktiviranje radne grupe dve strane za sinhronizaciju borbe protiv terorizma. Osim toga, ministar Rusije je saopštio da “uglavnom” više nema tursko-ruske nesaglasnosti o tome koje formacije u Siriji jesu terorističke, a koje pak nisu. Rekao je da su, na terenu, oni koji jesu teroristi i oni koji nisu “često pomešani”, te je u tom smislu i apelovao – neka se dobri odvoje od rđavih. Rusija i Turska će zajednički dejstvovati protiv rđavih.

Delikatnijih podrobnosti o dijalogu ministara nema na “meniju” za javnost, a ima osnova za pretpostavku da ih je, u razgovoru u četiri oka, bilo u stvarnosti. Nije mogućno drugačije, jer ovo na šta se politički tvrdoglavac Erdogan odlučio je šok za Zapad i veliki uspeh Rusa. Ankara se vraća susedskom prijateljevanju s Moskvom svega nedelju dana pre samita NATO u Varšavi, gde će se inaugurisati zid novih utvrđenja vojnog pakta duž linije Baltik-Crno more-Kavkaz. Njihov krajnji južni oslonac trebalo bi da bude Turska.

Rumunija je, uz sufliranje Vašingtona, spremila za samit deklamaciju inicijatora za formiranje crnomorske NATO flote, a opet uz vrata na Bosforu, umesto pouzdanog člana NATO, čuči ta, prema Rusiji odjedanput ponovo dobrosusedska Turska.

Putin i Erdogan sastaće se uskoro i lično, već avgusta, u Sočiju. Mesec dana pošto se iz zone Baltika ispucaju svi ti neprijateljski gromovi protiv Rusije. Kako je bilo mogućno da se pozicije i figure na tabli pretumbaju tako brzo, pitaju se sada iznenađeni neprijatelji i rivali Rusije. 

Pikanterije turskog “izvinjenja”

Iznenađenje je opšte zbog toga što je Rus majstorski zaštitio diskrecijom zaleđe kulisa, ispred kojih se igra diplomatije odvijala na sceni javnosti. Malo je ko verovao da će Turčin izreći to zahtevano “izvinjenje”. Da je “izvinjenje” ipak prispelo, saopštila je služa za štampu Kremlja, 27. juna.

Predsednik Turske Erdogan “izrazio je svoju zainteresovanost za regulisanje situacije u vezi sa stradanjem ruskog vojnog aviona”, rekla je služba. Erdogan je takođe izrazio “duboko saučešće porodici nastradalog ruskog pilota” Olega Peškova.  Kasnije je objavljeno da će porodici pilota biti isplaćena i turska novčana otšteta.

Rečeno je dalje da je tužilaštvo Turske obnovilo postupak protiv Alparslana Čelika, osumnjičenog za ubistvo pilota. Međutim, iz Ankare je iz pojedinih izvora “ubačena buva” da Erdoganove reči, kazane u kontekstu turskog jezika, baš i nisu to što čita Moskva – nisu “izvinjenje”. Navodno, Erdogan je upotrebio izraz “kusura bakmas1nlar”, a to može biti prevedeno kao “oprostite, izvinite, ne ljutite se”, ali i kao “ne zamerite”, naveo je ruski Komersant.

Služba Kremlja, govornik šefa države Dmitri Peskov, izjavio je međutim da u pismu “nema nikakvih filoloških suptilnosti”, već da “izvinite” koje je primljeno “sto od sto odgovara turskom jeziku”, izjavio je Peskov. Elem, Erdogan se izvinio. Važan rusko-turski proces nije se dakle sapleo o slova.

Putin, koji je potom govorio s Erdoganom, počeo je razgovor izjavom saučešća sagovorniku povodom terorističkog akta na aerodromu u Istambulu, čiji je glavni akter – Čečenac. To je bio prirodan uvod za razgovor i sporazum o potrebni zajedničke rusko-turske borbe protiv terorizma. Dve strane su se saglasile da u međusobnim odnosima “započnu bolju stranicu” i da “obnove saradnju u regionalnim i međunarodnim pitanjima”. Šta to sve može značiti znaće se relativno uskoro, na osnovu “barometara” stanja rata u Siriji, pokušaja da NATO uđe u Crno more, debate o Kurdima, stanja na Kavkazu i drugih.