Evropa odahnula posle austrijskih predsedničkih izbora - drame tek predstoje
Iduće godine su predsednički izbori u Francuskoj, parlamentarni u Nemačkoj, a u ove dve ključne zemlje EU u jakoj ekspanziji je desničarski populizam
(Beč,23.05.2016 - obraćanje nezavisnog kandidata i nekadašnjeg lidera Zelenih Aleksandera Van der Belena, koji je pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora u Austriji)
Evropi je laknulo posle austrijskih predsedničkih izbora u kojima je za dlaku pobedio kandidat Zelenih Aleksandar (Alexandre) van der Belen (Bellen). Jer, za malo je izbegnuto da na čelo jedne od bogatijih zemalja EU dođe ekstremni desni populista što je jako uznemirilo tradicionalne stranke centra ili levice koje su u većini zemalja Unije na vlasti.
U Francuskoj i Nemačkoj, dvema ključnim zemljama EU, u kojima će se iduće godine održati predsednički, odnosno parlamentarni izbori, u ekspanziji je desni populizam, koji se "hrani" strahom Evropljana od talasa imigranata i nesigurnog ekonomskog oživljavanja.
Opomena za evropske političare
U Holandiji, u kojoj parlamentrani izbori treba da se održe najkasnije u martu iduće godine, vodi po procenama ikona evropske ekstremne populističke desnice Gert Vilders (Geert Wilders). Konzervativno - populističke stranke već su na vlasti u Mađarskoj i Poljskoj, a podrška ovakvim snagama raste u V. Britaniji, Danskoj, Finskoj, Francuskoj i Švajcarskoj. A da se i ne govori o referendumu V. Britaniji o ostanku u EU...
Austrijski izbori su opomena za evropske političare jer se pokazuje da birači vide evropsku saradnju kao dosta problematiččnu u ključnim oblastima, posebno, kad se radi o rešavanju pitanja izbeglica, zatim u odnosima centra i periferije kao i sve većim socijalnim i drugim razlikama između slojeva društva. To se videlo i po tome što su za van Belena listom glasali obrazovaniji ljudi, sa više znanja i iskustava iz zemlje i sveta.
Nesposobnost tradicionalnih stranaka
No, nije u izborima odlučivala samo težina izbegličkog pitanja s kojim Austrija, kao i cela EU, odnosno vladajuće snage u njima, kako se pokazalo, nisu sposobne da se se nose pa su glavnu reč u tome dobili desni populisti (istini za volju, Austrija je bila jedna od razvijenih zemalja Unije koja je najviše bila na udaru talasa imigracije).
Analitičari ukazuju, međutim, i na loše raspoloženje koje vlada u Austriji, i ne samo u njoj, podstaknuto ekonomskom stagnacijom koja traje gotovo neprekidno od 2009. Tradicionalne vladajuće stranke su zatvarale oči pred ozbiljnim ekonomskim problemima i potrebom da se posvete reformama.
Ukratko, na širem političkom frontu u EU u porastu je nezadovljstvo zbog toga što tradcionalne stranke nisu sposobne da rešavaju aktuelne probleme sa imigracijom i ekonomskom stagnacijom. Na predstojećem referendumu u V. Brtitaniji, 23. juna, o istupanju iz EU odlučivaće upravo ove stvari - Britanci će na njemu izraziti svoj stav prema nesposobnosti vlade ali i Unije da se reformišu i odgovore na izazove ovog vremena. Na ovom referendumu se predviđa, takođe, tesan rezultat.
