Cev na cev na Baltiku

Na Baltiku, okolnosti su u ratu s razumom. Tokom maja, članica NATO - minijaturna Estonija, izvela je vojne vežbe koje se opisuju kao “najveće u estonskoj post-sovjetskoj istoriji”. Naslov ratnih igara je bio “Prolećna oluja 2016.”, a uvežbavan je rat Estonije i saveznika s Rusijom.

Više nego pola tuceta raznoraznih vojnih saveznika priskočilo je u tom razigravanju rata Talinu u pomoć – hajde susedi, Letonija, Litvanija, Poljska, Finska i Nemačka, međutim, i Holandija, i dabome, i celi tradicionalni trio Velike Britanije, SAD i Kanade, bez čijeg uplitanja ne bude svetsko bojište.

Početkom maja 2016. NATO je počeo dvonedeljne vojne vežbe u Estoniji, najveće do sada u toj zemlji

Šest hiljada vojnika je učestvovalo, domaćih i savezničkih, a u tri oblasti uz samu granicu s Rusijom, sve je odjekivalo od komandi i brujanja mašina. Poljaci, “tukli” iz svojih ruski proizvedenih SU22 lovaca. Amerikanci iz sopstvenih F15. Britanci iz “tajfuna” već i stacioniranih u Estoniji, a sama svrha cele halabuke, kako je potencirana – bilo je da se ukaže na solidnost međusobnih veza NATO saveznika u regionu Baltika i da se time upozori “uveliko ratoborna i samopouzdana Rusija”.

Neka Rusija zna šta je čeka ako pokuša da ugrozi baltičke enklave.

Ista stvar, samo u još jednoj verziji više, razvijala se u to isto vreme i u susednoj Litvaniji, gde su održane vežbe specijalnih snaga Litvanije i njenih NATO saveznika. Šesnaest gradova, uključujući i Vilnus, je na svojim poligonima pružilo domaćinstvo ovoj ratnoj uzbuni. Najmanje 600 pripadnika nemačkog Bundesvera čeka da čuje komandu, i uz “nekoliko stotina vojnih vozila” bude uskoro raspoređeno unutar Litvanije.

Krajnji broj gostujućih snaga nepoznat – do samita NATO 8.-9. jula, u Varšavi. Tu u Poljskoj će se odlučiti koliko ukupno vojske NATO i gde sve, uz granicu s Rusijom. Najavljen je dolazak i rotaciono stacioniranje četiri, a kratko zatim, još četiri čisto američka bataljona, s ukupnim ljudstvom koje će, negde do februara 2017. narasti na osam hiljada vojnika.

“Rat” okolnosti i razuma

“Rat” okolnosti i razuma izražen je kontradikcijom optužujućeg klišea (“uveliko ratoborna i samopouzdana Rusija”) i tih, zasad svakako nepotpuno opisanih ratnih priprema Zapada, njenog rivala. Stvari su naopako. Vojna pretnja ne pripisuje se onome koji nagomilava to ljudstvo i materijal, nego Rusiji, prema kojoj je ratno koplje okrenuto.

Ne primiče se Rusija ratnim sredstvima Zapadu, nego Zapad pomera vojne pozicije bliže Rusiji, uz granicu. Ruski lovac skoro počistio palubu razarača “Donald Kuk”- nedavno, u vodama naspram Kalinjingrada. Ali, nije avion doleteo nad Karibe, nego je ratna lađa SAD doplovila da uvežbava ratni manevar u moru kod Kalinjingrada.

Ratne pripreme NATO pakta nisu samo u državnim enklavama Baltika, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, one su na svim položajima američki obrazovanog “skraćenog NATO”, duž linije Baltik-Crno more-Kavkaz, i oko stubova tog istočnog bloka u bloku, Poljske-Rumunije-Turske, gde se od nedavno raspoređuje i američko protiv-raketno oružje.

Đule iz jednog centra

Kliše “samopouzdan-ratoboran” je iz arsenala rata SAD-Rusija propagandom, koji je već u zamahu. Konkretno navedeni citat je iz američkog EDM (Jurazija dejli monitor), ali EDM je jedno od oruđa iz koga se lansira projektil. Sam projektil, stiže gotov za upotrebu, svakako iz nekog centra.

Čitalac sam, ako obrati pažnju, može uočiti kako se u mnogo izveštaja i komentara “slobodne štampe” naiđe na jedan uvek istovetano sročen opis (“ratoborna i samopouzdana Rusija”), kao da se desilo nemoguće, pa svi autori svih glasila posežu za istim rečima da na jedan isti način kažu to što misle. A za njima, ili pre njih, još i svi političari i vojne starešine, komandanti situacije. “...Samopouzdana Rusija”, ponavlja i glavnokomandujući američkim trupama u Evropi, general Kertis Skaparoti – “trudi se da sebe prikaže svetskom silom”. To je američka, zapadna i NATO optužba.

Američki vojnici stižu u Estoniju 30. aprila 2016. radi učešća u zajedničko vojnoj vežbi NATO saveznika

Pet kosti u grlu

Zapadni prikaz ruske tobožnje agresivnosti ima pet povoda.

Prvo, posle američki režiranog puča u Kijevu Moskva se nije povinovala, već je pomogla otpor u istočnoj Ukrajini. Time je značajno ometen, a potencijalno možda i blokiran proces ugradnje Ukrajine u prostor kontrolisan od NATO.

Drugo, zaposela je i vratila u sastav Rusije Krim, glavni stan ruske Crnomorske flote, u opasnosti da ga nove vlasti Ukrajine stave na raspolaganje NATO paktu. Time je otežano stalno prisustvo ratnih mornarica Zapada u Crnom moru.

Treće, Rusija se nepozvano umešala u geopolitičku igru na Bliskom istoku. Uspostavila je prisustvo i sebe stabilizovala u Siriji, prinudivši SAD da zbog političkog sadejstva u Siriji, za neko vreme gurnu u drugi plan interese režima u Kijevu.

Četvrto, Moskva potencira stav da će Rusija na pravi način odgovoriti opasnostima iz gomilanja zapadnog oružja i ljudstva na teritorijama njenih suseda. Možda i vojnički. U međuvremenu, u ratu u Siriji ili na poligonima, pokazala je da ima čime. Pokazala je primerke efikasnog oružja.

Peto je ono o čemu se ređe govori i manje piše – a tiče se unutar-ruske političke nepovredivosti Vladimira Putina, koji je izašao ojačan iz dosadašnjeg toka krize. Rusija trpi štetu, ali nije slomljena evropskim ekonomskim sankcijama.

U javnosti zapadne Evrope, a i pojedinih istočno-evropskih zemalja, ta okolnost proizvodi efekat. Podriva međusobnu solidarnost unutar NATO pakta. U anketama, javno mišljenje ukazuje na većinsku nespremnost građana da odobre rat s Rusijom – pogotovo rat zbog neke od u takav rat upletenih saveznica.

S kartama uz grudi

Kako će na svu ovu koncentraciju tehnike, ljudstva i ratne pripreme u funkciji tobožnjeg “odvraćanja Rusije od agresije” odgovoriti Moskva? Odgovor na takvo pitanje nije jasan, ni Zapadu! Putin igra s kartama uz grudi. Međutim, Rusija je dopunila ratnu doktrinu, upozorivši da se neće libiti upotrebe nuklearnog oružja, u slučaju da se bezbednost zemlje ne može odbraniti klasičnim sredstvima. I to je sada ono o čemu razmišljaju u SAD i NATO paktu. Moskva je tamo optužena za ratno izazivanje, ali njene sopstvene vežbe su odbrambene i na ruskoj teritoriji. Ne računajući virtuozne manevre pilota u ratnim avionima, u misiji odbijanja pristupa ruskim morskim vodama. U NATO reakcijama to je nazvano “ratobornošću”. Tumači se kao pretnja susedima u regionu Baltika agresijom.

Predsednik SAD Barak Obama kritkovao je “agresivno vojno prisustvo” Rusije u zoni Baltika, na sastanku sa šefovima svih nordijskih zemalja u Beloj kući, Danske, Islanda, Švedske, Finske i Norveške. Amerika ih animira za veću vojnu aktivnost u regionu Baltika.

SAD žele da pregovaraju s Moskvom, izjavio je Obama, ali Vašington jeste spreman da se odupre svakoj mogućnoj agresiji Rusije, zapretio je šef Bele kuće.

“Mi ćemo održati tekući dijalog i tragati za saradnjom sa Rusijom, ali takođe želimo da bude jasno da smo spremni i jaki. I želimo da Rusiju podstaknemo da svoje vojne aktivnosti održava poštujući međunarodne obaveze”, rekao je Barak Obama.

Nemački vojnici ispred borbenog transportera "bokser" u selu Bad Rihenhal. Nemački Bundesver planira da stacionira svoje vojnike u Litvaniji kao deo Nato misije zadržavanja "moguće ruske agresije"

Šta će preduzeti Moskva

Ruska strana “ne oseća se lagodno” pred rastućom koncentracijom materijala i trupa u regionu Baltika, primećuju čak i zapadna glasila – međutim, uz ono poznato “ali”. Ali, kažu glasila, svoje vojne vežbe izvode i Rusi.

Reč je o ruskom Zapadnom vojnom okrugu. Do prevrata u Ukrajini, uz zapadnu granicu skoro da nije ni bilo ikakve ruske vojske. Sa Ukrajinom “ispred”, kao nekakvim amortizerom ničije zemlje prema prvoj susednoj članici NATO, Moskva se osećala bezbedno u odnosu na vojna iznenađenja. Sada, “posle Ukrajine” to više nije slučaj. Ministar vojni Sergej Šojgu pomenuo je tri divizije – dve za Zapadni i jednu za Centralni vojni okrug. Računa se da će formacije biti u zoni rasporeda do kraja ove godine.

Vladimir Putin, predsednik Rusije i Sergej Šojgu, ministar odbrane

Na različitim nivoima službene odgovornosti različito se komentariše, sa različitim stepenom odgovornosti. Uočeno je međutim da je s mesta funkcionera Državne dume za spoljne poslove naglašeno da je Baltik region u kome “Rusija ima specijalne interese”. U Dumi je rečeno da Rusija tim povodom pomno prati događaje u zoni Baltika.

Urednik magazina Arsenal, ruski vojni stručnjak Viktor Murakovski, izneo je mišljenje da su vojne vežbe u Estoniji na Zapadu opisane s potcenjenim značajem. Murakvoski je ubeđen da su vežbe u Estoniji poslužile “uspostavljanju infrastrukture, potrebne za raspored većih NATO snaga u slučaju eskalacije” konflikta s Rusijom. Saglasno tome, kako procenjuje Murakovski, (citiran za EDM), “ruska vojna moć u regionu, čiju glavninu čine tri divizije i Prva tenkovska armija, nisu protiv-teža” snagama svih članica NATO zajedno.        

Predsednik Rusije Vladimir Putin kaže, Rusija će “učiniti sve što je potrebno” da bi osigurala i očuvala “stratešku ravnotežu snaga”, jer to je najpouzdanija garantija u slučaju velikih vojnih sukoba. Stvar u tome i jeste, šta će se sve u krizi koja se razvija pokazati potrebnim. Putin je govorio povodom instaliranja američkih PRO projektila u Rumuniji. Predsednik tvrdi, tzv. štit nije odbrambeni sistem.

“To je deo strateškog nuklearnog potencijala SAD raspoređen na periferiji, u istočnoj Evropi”, rekao je šef Rusije. Sada, posle raspoređivanja tih elemenata, Rusija treba da vidi “kako će otkloniti opasnost po bezbednost Ruske Federacije”, rekao je Putin.

Ovog časa, reflektor javnosti okreće se prema Varšavi, gde se zahuktava priprema samita NATO. Posle toga će mnogo šta biti jasnije ali izlaz iz krize će biti komplikovaniji. NATO će povećati pritisak i skoro prozvati Moskvu da konkretnije odgovori.