PRO Amerike na položaju u Rumuniji
NATO vežbe od Baltika do Kavkaza, u Estoniji, Moldaviji i Gruziji. Moskva protestuje - Vašington ne čuje
(Deveselo 12. 05. 2016 - pripadnici američke mornarice na ceremoniji otvaranja protivraketnog postrojenja kraj rumunskog mesta Deveselo u južnoj Rumuniji, kojoj su prisustvovali zvaničnici SAD, NATO i Rumunije
Projektili američke protivraketne odbrane prema Rusiji, od danas su ruska ali i evropska stvarnost. Instalirane su u Rumuniji, u Deveselu, bazi koja je novoj nameni prilagođavana od 2013. na dalje a već sutra, u petak, Amerikanci i Poljaci položiće kamen-temeljac za još jedan, istovetan američki raketni sistem koji će biti u Poljskoj.
Voljni i nevoljni pratioci sukoba sa Rusijom
Svojevremeni protesti građana pojedinih zemalja protiv takvog koraka, a i protivljenje pojedinih političara Evrope i Rusije, nisu naveli Vašington da odustane od namere.
Inauguracija američkog “protivraketnog kišobrana nad Evropom”, kako svoj agresivni iskorak prema Rusiji reklamiraju SAD, uslediće u prvoj dekadi jula 2016, na sastanku na vrhu NATO pakta, čijim je domaćinstvom počastvovana Varšava. Poljska je glavni američki saveznik i nekrunisana glava američkog “skraćenog” NATO - svojevrsnog pakta u paktu, načinjenog od istočne Evrope zbog posustalog poverenja SAD u NATO stare Evrope.
Članice prvobitnog NATO, Nemačka, Francuska, Italija i druge, nevoljne su sledbenice u američkoj konfrontaciji s Rusijom, s kojom Evropa posle komunizma nema bezbednosnih problema, a mogla bi imati i čuvati ekonomske interese.
Rumunski vojnik na ulazu u američku protivraketnu bazu u Deveselu
Kad se nađe mali uz velikog
Domaćini američkih PRO baterija, Rumuni, presrećni su. Posle Poljske, oni su drugi temeljni stub ratnog šanca koji Amerika utvrđuje linijom Baltik-Crno more-Mediteran.
Bukureštu, direktni patronat najveće sile nad Rumunijom pothranjuje osećaj sopstvene važnosti ali donosi i nagrade. Uz izgovor da brine o manjinama, Bukurešt sve izraženije trpa nos preko tarabe suseda, uz ostalo i u Negotinskoj krajini u Srbiji, raspodeljujući vlaškom življu državljanstva Rumunije – a da nije ni opomenut, dok čak negira i pravo na opstanak nezavisnoj Moldaviji.
U rastućoj krzi opstanka Evropske unije, Rumunija neskriveno čeka priliku i eventualno pokuša da sebe proširi, bar i Moldavijom. Njeno interesovanje za tu zemlju prevazilazi uobičajenosti. Ne bez podrške Vašingtona, razumljivo.
U koloni borbenih vozila, vojnici SAD i Rumunije ušetali su pre nekoliko dana i u Moldaviju, da kao deo NATO održe vežbe sa interesentom za NATO. Skoro bez pitanja. Vlast u Kišinjevu je u priličnom haosu, a interesent za NATO je zapravo samo jedna od moldavskih partija.
Šta više, i na Dan pobede 9. maja, u Kišinjevu su bili Amerikanci, a Moldaviju su od hitlerovaca oslobodili Rusi, kao i celu istočnu Evropu.
Protesti na ulicama jednog broja Moldavaca nisu pomogli. Manevri su održani uprkos povicima “okupacija”.
Negresti, Moldavija, 03. 05. 2016 – Iz pravca Rumunije 2. maja moldavsku granicu prešla je kolona američkih vojnika iz 2. konjičke regimente vojske SAD koja je započela manevre kod sela Negresti, uprkos protestima stanovnika Moldavije
Bukurešt i Vašington “pišu istoriju”
“Danas, SAD i Rumunija ispisuju istoriju…”, polaskao je Bukureštu u četvrtak američki komandant za Evropu i Afriku Mark Ferguson. Zlokobno, moglo bi se dogoditi da i bude tako.
Ferguson je bio glavni na ceremoniji presecanja vrpce, pri izjavi da je PRO sistem u Deveselu instaliran i spreman.
Tobože, rakete su na raspolaganju NATO paktu, čijim snagama u Evropi komanduje takođe Amerikanac, samo drugi. Evropljani mogu biti generalni sekretari pakta, kontrolu nad trupama, kao i nad političkim odlukama, imaju Amerikanci.
SAD guraju NATO napred, prema Rusiji. Danas, u petak, u Estoniji počinju vojne vežbe Estonaca i Britanaca, uz samu estonsko-rusku granicu. Angažovano je 500 borbenih vozila “Estonije i saveznika”. Dan ranije, u četvrtak, demonstrirano je sadejstvo borbenih aviona SAD, Poljske, Britanije i Estonije u jednodnevnoj egzibiciji solidarnosti sa Estonijom u svetlu postojanja “ruske opasnosti”.
Uz učešće 1.300 američkih, britanskih i gruzijskih vojnika, jedni američki podstaknuti manevri uz rusku granicu preduzeti su u isto vreme i u Gruziji, na Kavkazu. Prvi put su na takvim vežbama u Gruziji, privučenoj u saradnju s NATO paktom posle američki organizovanog prevrata u Tbilisiju i instaliranja na vlasti pitomca Vašingtona Mihajila Sakašvilija, i američki tenkovi i borna kola, “abrams” i “bredli”.
Vaziani, Tbilisi, 12.05.2016 - zajednička vežba američkih, britanskih i gruzijskih snaga u vojnoj bazi nadomak Tbilisija
Rusija politički nemoćna
Moskva – protestvuje. Stanje ruskog neuslišnog protesta povodom namere da budu instalirani PRO projektili, a onda i povodom njihovog uvođenja u borbeno dežurstvo u Rumuniji u četvrtak, traje već deset godina. Od dana američke najave.
Do danas, ruski protest je bez efekata. Odgovor Vašingtona glasi – Rusi su paranoični. Američki projektili se ne dovlače u Evropu zbog Rusije, uveravaju SAD. Rusko strateško oružje je odviše moćno, da bi se tek tako moglo neutralisati nekom PRO...i sl. Skoro ironično.
Rusi jesu neskriveno zabrinuti. “Još od početka te cele priče smo govorili da smo, saglasno mišljenju naših sopstvenih stručnjaka, uvereni da je raspoređivanje sredstava odbrane od raketa - istinska opasnost za bezbednost Rusije”, komentarisao je u Kremlju “rumunski događaj” govornik šefa države Dmitrij Peskov.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu izjavio je da Rusija žuri sa sopstvenim merama, naspram stalnog narastanja snaga NATO blizu ruskih granica. Kremlj, bez obzira što mu se pripisuje paranoja, ostaje pri stanovištu da je namena PRO projektila tu gde jesu, da u slučaju rata preventivnim udarom neutrališu ruski nuklearni arsenal.
Mač i štit
Jeste činjenica da je razvoj sredstava PRO bio svojevremeno eliminisan, sporazumom SAD i SSSR. Sporazum je bio prateći deo ugovora o ograničavanju strateškog nuklearnog oružja dve sile, START. Uslovljenost jednog ugovora drugim bila je logična, jer jedno je mač a drugo štit. Strana koja bi držala mač, a uspela da istovremeno ima i štit, bila bi u prednosti.
S dolaskom u Belu kuću Džordza Buša Mlađeg, SAD su, koristeći trenutak oslabljenosti Rusije, jednostrano istupile iz dvostranog ugovora. I to cinično, neposredno pošto je predsednik Vladimir Putin predsedniku SAD izrazio spremnost da Rusija pomogne u borbi s terorizmom, posle napada Al kaide na kule u Njujorku.
Moskva, povodom aktiviranja američke PRO u Rumuniji, osim izraza neslaganja i negodovanja, ničim još nije odgovorila. Ali niko se ne bi iznenadio ako Rusija eventualno napusti START, ugovor kojim je ograničena količina nuklearnog oružja svake od strana. A kuda to sve vodi, može se slutiti.
