Koliko košta ukidanje "Šengena"?

Računice pokazuju da direktne ekonomske štete od ukidanja šengenskog rezima (bez šteta zemalja izvan EU, kao i štetnih posledica po turizam i uopšte kretanje ljudi) iznose godišnje za EU skoro 40 milijardi evra, tojest oko 0,3 posto ukupnog BDP Unije.

Aktuelna migraciona kriza postaka je dosad najteže iskušenje za šengenski prostor koji nikad nije bio toliko blizu ukidanju.

Od jeseni prošle godine nekoliko zemalja je obnovilo granične kontrole, mada samo privremeno, kako je objašnjeno. Zato je sasvim na mestu pitanje koliko bi koštao (eventualni) kraj „Šengena“? Ovo pitanje postavlja i na njega odgovara česki ekonomski dnevnik E-15.  

Uklanjanjem graničnih kontrola štedi se na troškovima čekanja na graničnim prelazima. Ukoliko se pođe od vremena čekanja na spoljnim granicama „Šengena“, prosečno vreme čekanja iznosi 20 minuta. Na primer, pri prevozu robe od Portugala do Finske kamion mora preći osam graničnih prelaza. To znači da mu je „Šengen“ uštedeo skoro tri sata čekanja. A vreme je novac, to je jedna od najstarijih ekonomskih pouka. Istini za volju, pomenuti slučaj nije tako čest jer kamioni dosta retko prelaze više od tri unutrašnje granice unutar šengenskog prostora. Oko 80 posto roba kojima se trguje u okviru EU prelazi samo jednu ili dve unutrašnje granice.

Gabrijel Falbermajer (Falbermayer), direktor centra za međunarodnu ekonomiju pri nemačkom institutu Ifo, koga citira ovaj list, objavio je ovih dana studiju u kojoj se procenjuju ekonomske koristi od „Šengena“, mada samo u pogledu kretanja roba. Koristi odnosne prinose „Sengena“ on procenuje u formi sniženja tarifa tj troškova iz međunarodne trgovine, bilo da je u pitanju uvoz ili izvoz). Odstranjenje jedne granice unutar „Šengena“ odgovara tarifi od 0,7 posto. Drugim rečima, svaki kamion koji pređe dve ili tri granice unutar „Šengena“ uštedi 1,4 posto trgovinskih troškova.

Uštede koje proističu iz uspostvljanja šengenskog režima su, međutim, mnogo manje u poređenju sa onima koje proističu iz samog postojanja EU i njenog jedinstvenog tržišta. Te uštede se, u pogledu trgovine  robom procenjuju u smanjivanju tarifa za čak 18 posto.

Uštede od „Šengena“ se razlikuju od zemlje do zemlje. Austrija, na primer, uštedi u proseku 0,81 posto troškova međunarodne trgovine roboma, Portugal 1,28, Finska 1,59 posto... Irska, čiji su glavni ekonomski i trgovinski partneri SAD i V.Britanija, i koja je izvan šengenskog prostora, štedi samo 0,42 posto. No, od postojanja šengenskog prostora uštede imaju i zemlje izvan EU, kao što su Rusija i Turska.

Granične kontrole, koje se zbog imigrantske krize obnavljaju unutar „Šengena“, poskupljuju untrašnju trgovinu čime se snižava i njen ukupan obim. Taj pad unutrašnje trgovine, koji se procenjuje na oko 70,2 milijarde evra, smanjuje bruto društveni proizvod (BDP) za 12,5 milijardi.

Ukoliko bi unutrašnje granice bile obnovljene u potpunoj meri međusobna trgovina zemalja šengenskog prostora bi pala za 221,3 milijarde evra što bi umanjilo BDP ovih zemalja za 39,3 milijarde evra tj 0,3 posto BDP. Pri tome periferne zemlje bi bile više pogođene od onih koje su veće ili se nalaze u jezgru Unije.

Kada se podvuče crta ispod svega ovoga, sa ekonomskog gledišta  ukidanje „Šengena“ je besmisleno. Političari na vlasti moraju, međutim, uzimati u obzir i neekonomske aspekte ovog pitanja. Ukoliko se ne uspe sa zaustavljanjem divljeg imigracionog talasa, njima se cena ukidanja „Šengena“ može učiniti zanemarljivom.