Beograd nad bezdanom Rusije i NATO

Novoj vladi Srbije, koja će se obrazovati posle izbora 24. aprila, “neće biti lako”, komentarisao je srpski politički događaj Sergej Belous, ruski posmatrač koji piše za moskovski “Ekspert”, odakle su zapažanja ovog stručnjaka za Balkan preneta i šire.

“Narastajuće udaljavanje evro-atlantske zajednice i Rusije znači da će se Beograd na kraju ukazati na liniji geostrateške podele. Kada, figurativno govoreći, pod nogama srpske elite počinje da se pomera tlo, i nikakva im virtuoznost ‘geopolitičkih udvajanja’ neće dopustiti da izbegnu odgovor na ključno pitanje – na čijoj su oni, na kraju, strani”, ocenio je ruski posmatrač. Tu ocenu Belousa izrazio je već i naslov članka povodom srpskih izbora: “Koliko će još Beograd vrludati između NATO i Rusije?”

Suštinski, bar prema navodima autora iz Rusije nadalje, njegovom znaku pitanja na kraju naslova članka skoro da i nema mesta. Jer, ako je po onome što nabraja kao argumente, Beograd skoro da više i ne “vrluda”. Srbija je, navodi se u osvrtu Sergeja Belousa, potpisala tokom deset godina ugovore i prihvatila obaveze kojima je već uveliko postala deo efektivnog organizma NATO – makar da formalno nije zatražila, pa još nije ni primljena u članstvo te organizacije.

Vićenca, 04.05.2016 - Centar za mirvne misije Vojske Srbije (VS) primljen je u punopravno članstvo Evropske asocijacije centara za obuku za mirovne misije (EARTS), na konfernciji u Vićenci

Deo pakta makar i bez učlanjenja

Evo tih fakata koja pisac teksta nabraja da bi potkrepio svoj zaključak:

Septembra 2015, potpisan je sporazum Beograda i nadležnog odeljka NATO o saradnji u oblasti logistike, kojim je vlast Srbije obavezana da odgovarajućem osoblju vojnog saveza dopusti “slobodno kretanje širom zemlje (član 10, stav 2), pristup javnim i privatnim prostorijama (član 11. stav 1) i diplomatski imunitet po Bečkoj konvenciji (član 10, stav 1), kao i izuzeće imovine i predstavnika alijanse od carinskih obaveza i poreza (član 10, stavovi 4 i 5)”.

Beograd 20.11.2015. - Premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas u Beogradu sa generalnim sekretarom NATO Jens Stoltenbergom, posle čega je rekao da će saradnja Srbije i NATO biti još bolja u budućnosti (tekst i foto Blic)

Jula 2005, Beograd je potpisao sporazum, kojim je NATO paktu dopušten tranzit kroz zemlju, uz poziv na potrebe mirovne operacije KFOR-a na Kosovu. Time je, u određenom smislu, pripremljen teren za Sporazum o statusu snaga ( SOFA ), “dokument koji je januara 2014. potpisan u Vašingtonu, bezmalo u tajnosti”, i koji je isto tako “skoro krišom i bez javne debate ratifikovan od strane srpskog parlamenta jula 2015.”

Beograd, 19. 02. 2016 - Predsednik Tomislav Nikolić je potpisao danas Zakon o potvrdi Sporazuma Vlade Srbije i NATO o saradnji. Stupanjem na snagu ovog akta pripadnici zapadne alijanse dobiće slobodu kretanja i imunitet kakav pripada i diplomatama (tekst i foto Večernje novosti)

Saglasno SOFA, “Beograd će (NATO) alijansi ponuditi mogućnost korišćenja vojne infrastrukture Srbije, da bi obučavala svoju vojsku u srpskoj vojnoj bazi Jug, uskladiće svoje propise koji se tiču odbrane s pravilima EU, i u sistem obuke srpskih oficira uvešće standarde NATO i Bolonja procesa”.

 “Sledeći korak, bilo je potpisivanje operacionog dokumenta, znanog kao Akcioni plan pojedinačnog partnerstva (IPAP) januara 2015, koji nalaže široki spektar saradnje između Srbije i NATO pakta – ne samo gledajući odbranu i bezbednost, nego i odgovarajuće tretiranje ljudskih prava i ekonomske, unutrašnje i spoljne politike, uključujući izglede evropske integracije.

“Može izgledati neverovatno, ali Srbija se čak obavezala da ‘uvede strategiju javnog informisanja u saradnji sa evro-atlantskim strukturama, s ciljem pribavljanja podrške javnosti’ –  što znači da srpski poreski obveznici moraju sami, iz sopstvenih džepova, da plate propagandu usmerenu protiv njih”, piše Sergej Belous i zaključuje sledeće:

“Svi pomeniti dokumenti, uz dodatak nedavnog Sporazuma o logističkoj podršci, u toj meri čvrsto privezuju Beograd uz (severoatlantsku) alijansu da nikakve praktične svrhe nema u tome da joj se (Srbija) pridruži i formalno (što bi bilo teško zbog negativnog masovnog mišljenja o alijansi i nerešenog problema Kosova).”

Autor primećuje paradoksalnost ovih postupaka – jer, sve što je Beograd svojevremeno u Rambujeu odbio da prihvati, i Srbija zbog toga bila posle bombardovana i razorena, prihvatili su dobrovoljno političari koji su kasnije dossli i smenjivali se na vlasti.

Brisel, 22. Mart 2016 - Ministri Bratislav Gašić i Ivica Dačić na samitu NATO (foto Večernje novosti)

Izbegavanje referenduma

Kada je reč o Srbiji i NATO, ruski analitičar je impresioniran odstupanjem političkih izjava Beograda od onog kako stvari uistinu jesu – jer “srpski lideri su neumorni, ubeđujući svoje građane da uopšte ne teže pristupanju” vojnom savezu Zapada.

“Srbija nema planove da uđe u NATO, ona želi da bude vojno neutralna”, citira Sergej Belous šta je o tome rekao, na primer, Aleksandar Vučić, nudeći javnosti argument – zašto nema potrebe da se u Srbiji održi referendum o NATO.

Po proceni ruskog posmatrača, politička elita Srbije svesna je činjenice da je raspoloženje - onih u čije ime vlada - protiv ulaska u NATO. U tom smislu, autor ruskog članka navodi i podatke, da je u anketama iz januara i februara 2016, svega 10,5 odsto upitanih bilo za članstvo u NATO, a da je 79,1 odsto bilo protiv (uz 10,4 procenta uzdržanih od odgovora).

Beograd, 20.02. 2016 - Anti-NATO protest u centru grada

Uoči izbora, zapadno finansiran CeSID obavio je ispitivanje mišljenja koje je pokazalo da se raspoloženje Srba nije promenilo. Čak 71,6 odsto upitanih o “članstvu Srbije u EU i NATO” odgovorilo je sa “ne” (11,2 procenta sa “da” i 14 odsto neopredeljenih), a 55,2 odsto ispitanih bilo je za potvrdu tradicionalnih veza Srbije sa Rusijom (uz 19,2 odsto “protiv” i 21,5 odsto “neopredeljenih”). Itd.

Drugim rečima – sporazumi Srbije i NATO u periodu od 2005. do danas, su sporazumi doneti protiv izražene volje javnosti, pod paravanom šturih informacija građanima, a vlade Srbije koje su ih sklopile, učinile su to protiv principa srpske vojne neutralnosti.

Poslednji put, “...predsednik Tomislav Nikolić je 19. februara žurno potpisao zakon kojim se sporazum (iz septembra 2015.) potvrđuje, dan pre protesta kojim će se zahtevati njegov veto”. Kasnije, Nikolić je štampao članak, prožet  idejom da se u datoj situaciji ništa drugo i ne može, pošto su temelji svega toga, kada je reč o NATO paktu, položeni još pre deset godina, Programom partnerstva za mir.

“Liči na pokušaj” da se teret odgovornosti prebaci na leđa prethodnih administracija. Međutim, reč je o kontinuitetu političkih koraka Beograda i oni slede od trenutka kada je, oktobra 2000, uz pomoć Vašingtona, neustavno srušen režim u zemlji, primećuje ruski autor.

Niš, 4. 03. 2016 - Anti-NATO protest u Nišu

Naredila Merkelova

U slučaju regionalnog ili međunarodnog sukoba, sporazumi koje je Srbija potpisala s NATO paktom, povredili bi status njene deklarisane neutralnosti. Oni bi taj status obesnažili. Ali, ono što ruskog posmatrača čini pesimistom u odnosu na postojanje vojne neutralnosti Srbije, tiče se stagniranja ili otsustva recipročne  uključenosti Srbije u vojnu saradnju sa Rusijom. Tokom 2015, dva puta su održane rusko-srpske vojne vežbe, a 22 puta vežbe srpske vojske i jedinica NATO.

Kao primer, Belous pominje odlaganje sporazuma kojim bi se diplomatski status priznao i Rusima, angažovanim u rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, a ne samo natovcima. Rusi su bili prvi koji su priskočili i najefikasnije pružili pomoć tokom poplava u Srbiji 2014. U nastojanju da odgonetne zašto je to tako, Belous “priziva u pomoć” nemački magazin Špigl. Špigl je u jedan mah pisao o nastojanju Nemačke da na Balkanu spreči ekspanziju ruskog uticaja. Rus citira Špiglov navod, da je (kancelar Anglela) “Merkel, telefonirala srpskom premijeru Vučiću, zahtevajući od njega da takav sporazum (sa Moskvom) ne potpiše, jer Berlin strahuje da bi centar mogao postati baza ruske špijunaže”.

Berlin, 04.05.2016 - nemačka kancelarka Angela Merkel na sastanku kabineta u Berlinu

Tim povodom oglasio se bio i ministar Rusije Sergej Lavrov, potseća Belous i citira Lavrova:

“Mi smo, tokom godina aktivnosti tog centra, odgovarali na sličnu vrstu strahovanja pozivanjem EU i SAD, da posete centar i sami utvrde šta radi tamošnje osoblje. Kao što se može očekivati, EU je odbila naše pozive. Oni znaju da to što tvrde nije istina.”

Srpski vladini zvaničnici i dalje, sve vreme ponavljaju frazu o “vojnoj neutralnosti”, kao mantru. To je zbog rezolucije Parlamenta iz 2007, kojom je, s obzirom na negativnu ulogu NATO u novijoj srpskoj istoriji, deklarisana “odluka da se proklamuje vojna neutralnost Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze dok se ne održi referendum kojim bi se o tome odlučilo konačno”. Ipak, predstoje događaji kada će se morati kazati šta je šta, zaključuje ruski autor svoj osvrt na Srbiju.