Kako je Sisi poklonio Saudijcima dva ostrva

Saudijski kralj Salman boravio je u Egiptu u svojoj prvoj zvaničnoj poseti ovoj zemlji otkako je krunisan početkom 2015. godine. Zvaničnici i analitičari iz Rijada i Kaira ističu značaj ove posete i niza sastanaka kralja sa egipatskim predsednikom Abdel Fatahom al Sisijem. Ipak, i nekoliko dana nakon što je saudijski kralj početkom nedelje napustio Kairo, javnost na Bliskom istoku bavi se odjecima ove posete, naročito jednim „detaljem“ – da je Sisi poklonio dva ostrva Saudijskoj Arabiji na ulazu u zaliv Akaba.

Egipat je u nedelju predao Saudijskoj Arabiji dva ostrva u Crvenom moru, kao znak zahvalnosti za ogromnu ekonomsku pomoć koju je primio od dolaska Sisija na vlast, preneli su bliskoistočni mediji. Ostrva Sanafir i Tiran su nenaseljena, nekada su obeležavala granicu između Osmanlijskog carstva i britanskih kolonijalnih poseda na severu Afrike, da bi pripala Egiptu nakon sporazuma u Kamp Dejvidu 1982. godine.

Ostrva Tiran i Sanafir na ulazu u Akapski zaliv

Oblast (ni)je samo vraćena Rijadu

Odluka Egipta da preda ova dva ostrva Rijadu, što tamošnji parlament tek treba da ratifikuje, izazvala je protest javnosti u Kairu. Čak se i egipatski predsednik osetio prozvanim da se ponovo oglasi, pa je u sredu pojasnio da Egipat nije „prepustio deo svoje teritorije, već vratio Saudijcima pravo na ovu oblast“. Sisi je podsetio na stav vlade u Kairu da Tiran i Sanafir zapravo pripadaju Saudijskoj Arabiji, koja je 1950. zamolila Egipat da pomogne u zaštiti od Izraela, prenosi saudijska stanica Al Arabija.

I šef diplomatije Saudijske Arabije Adel al Džubeir izjavio je za egipatske medije da se radi o dva mala ostrva od velikog strateškog značaja, koje je „prethodno oteo Izrael od Egipta, a sada su saudijska teritorija“. Ostrva su bila pod kontrolom zvaničnog Kaira „i sada su samo vraćena Saudijskoj Arabiji“, istakao je Džubeir.

Mediji iz Zaliva objavljuju da Rijad nije imao mornaricu neophodnog kapaciteta 1967. tokom rata protiv Izraela, te da je Egiptu predao kontrolu nad Tiranom i Sanafirom kako bi sprečio izraelske brodove da stignu do njihove luke Eilat u zalivu Akaba. Nakon završetka sukoba, ostrva su pala u ruke Izraela, da bi bila vraćena Egiptu mirovnim sporazumom iz 1979.

Džubeir je podsetio i da se Rijad godinama zalaže za vraćanje ovog dela saudijske teritorije pod okrilje kraljevine, kao i da je dogovor konačno sproveden u delo, „na zadovoljstvo obe strane“. On je rekao i da je Saudijska Arabija u poslednjih par decenija postigla sporazum o granicama i sa Irakom, Katarom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. O vraćanju ostrva u Akapskom zalivu razgovaralo se još sa nekadašnjim egipatskim kraljem Farukom koji je vladao pedesetih godina 20. veka, istakao je Džubeir.

Egipatsko „namirivanje razmirica“

Problem nije u tome što je deo teritorije prešao iz ruku Kaira u ruke Rijada, ističe komentator Midlist monitora Mohamad Aješ, naročito ako se slučaj posmatra iz ugla ideje o eventualnom prevazilaženju granica između arapskih država i jedinstvu svih Arapa. Ovaj problem datira unazad nekoliko decenija i niko ne zna kako se ipak došlo do ovakog ishoda, navodi on, „ali najvažnije je da je sporazum potpisao Sisi koji dolazi iz vojničkog miljea“.

„Ovo znači da je upravo egipatska vojska, koja se zavetovala da će štititi zemlju i narod, potpisala sporazum o ustupanju dva ostrva... Iz toga proizlazi i ozbiljna bojazan da će drugi delovi egipatske teritorije biti predati kako bi se eventualno namirile stare razmirice sa drugim državama, ili izvršio ustupak za finansijsku pomoć određenih zemalja“, ocenjuje Aješ.

„Prodaja zemlje“ zarad vlasti

Egipatska vlast pokazala je, tako, da je voljna da ustupi i druge delove „sporne“ teritorije, kakvi su oblast Halajeb na granici sa Sudanom ili Sinaj pri Palestini, dok može da se dovede u pitanje i razgraničavanje u vodama Crvenog mora, dodaje on.

„Zatim, ustupanje ostrva u zamenu za keš ili buduće projekte i investicije pokazuje da je kriza u Egiptu eskalirala do tačke da je vlast bila primorana da pristane na nešto što nije uzimala u obzir prethodnih sto godina – dva ostrva, naime, bila su pod egipatskim suverenitetom od 1901... Još opasnija je činjenica da je Sisijeva vlada spremna na sve kako bi se održala na vlasti“, piše Aješ, navodeći i da je Sisi načinom na koji se došlo do sporazuma, zapravo „dao znak drugima da je spreman da nesporazume reši u zamenu za keš“.

Sada Sudan, Izrael i Etiopija, nastavlja kolumnista Midlist monitora, mogu „da plate ili investiraju, kako bi rešile problem sa Egiptom, što je katastrofa, a režim je spreman da proda delove svoje teritorije da bi se održao na vlasti“.

Nenaselje no ostrvo Tiran od strateškog značaja 

Most dobija ime po kralju

Rijad, zajedno sa drugim arapskim zemljama Persijskog zaliva, dao je milijarde dolara egipatskoj ekonomiji otkako je vojska zbacila demokratski izabranog predsednika Muhameda Morsija 2013. godine. Pojedini analitičari ocenjuju i da su Saudijci ipak donekle razočarani nedostatkom ekonomskog napretka u Egiptu, te sada zahtevaju ekonomske sporazume koji bi mogli da dovedu do vraćanja investicija. Jedan od komentatora iz Rijada istakao je da finansijska pomoć koju Saudijci dodeljuju Egiptu više neće biti u donacijama, već u beskamatnim kreditima, kako bi se i sami Saudijci izborili sa niskim cenama nafte.

Tokom posete Kairu, kralj Salman je najavio i da će biti izgrađen most preko Crvenog mora koji će povezivati Saudijsku Arabiju i Egipat i koji će unaprediti trgovinu između dve zemlje. Egipatski predsednik dodao je ovim povodom da će most dobiti ime – po saudijskom kralju.