Toni Bler se obogatio preko tajne fondacije
Svoje ogromno bogatstvo bivši britanski premijer je, po odlasku s vlasti, stekao pomoću tajne fondacije, otkrili su novinari britanskog Tajmsa
(Bler je imao sopstvene vrlo unosne poslovne aktivnosti u bliskoistočnom regionu, izvor Telegraph.co.uk)
Britanski ekspremijer Toni BLer (Tony Blaire) je preko svojih pravnika, kako je ovih dana ustvrdio Tajms (Times), pozivajući se na dva njegova saradnika, svojevremeno kontaktirao jednog visokog britanskog poreskog funkcionera koji mu je omogućio povoljniji poreski tretman.
Šef poresko-carinskog ureda Njenog Velicanstva (HMRC) Dejv Harnet (Davee Harnett) uvučen je u ovu stvar ubrzo pošto je Bler napustio politiku 2007, pre svega zbog kritika za uvlačenje Britanije u invaziju na Irak. Ključne informacije o izvoru Blerovog bogatstva novinarima su dali saradnici Harneta. Ukratko, Bler je prehodno dogovorio s Harnetom način na koji će njegova tajna fondacija biti oporezovana. Radilo se o tipu tzv IIIP fondacije kod koje vlasnik može da lično profitira od uloženih sredstva, iako čitav projekat izgleda sasvim dobrotvorno.
Bler je na ovaj način legalizovao astronomske nadoknade za svoje savetničke usluge koje je pružao, uglavnom, šefovima autoritativnih režima i firmama, kao što su predsednik Kazahstana, saudijska naftna kompanija Petrosaudi i problematični fond Abu Dabi Investment Autoriti (Autorhity). Kao što je poznato, Bler je bio i u Beogradu pre nešto manje od dve godine, primio ga je i Aleksandar Vučić ali od savetničkog posla, izgleda, nije bilo ništa, a kako je saopšteno, morao je sam da plati i put...
Blerova kompanija Toni Bler asosiets (TBA) ima veoma komplikovanu organizacionu strukturu koja onemogućava transparentnost finansija, u čijem okviru posluje i skrivena fondacija koja ima ogromne poreske olakšice. A njena imovina se bez ikakvih ograničenja može prenositi na Blerove potomke bez ikakvog poreza na nasleđe. Nekoliko britanskih poslanika je odmah po objavljivanju ove mahinacije u Tajmsu predložilo organima krivičnog gonjenja da utvrde da li je Bler zaista imao protekciju u poreskoj i drugim službama.
Bler je po odlasku iz politike više godina, ne baš uspešno, vršio funkciju specijalnog opunomoćenika bliskostočne četvorke. Istovremeno je, međutim, vešto koristio kontakte iz vremena kada je bio britanski premijer i dobijao finansijske nagrade od raznih banaka, institucija i pojedinaca tako da je u prvih pet godina po odlasku iz politike inkasirao bez ikakvog truda 80 miliona funti (oko 100 miliona evra).
Niklo je već nekoliko inicijativa - na primer "Toni Bler pod nadzor", ili "Toni Bler u zatvor" kojima je cilj da se sudi bivšem predsedniku vlade. Afera Bler na uzburkanoj britanskoj sceni u susret skorašnjem referenedumu o ostanku u EU još više radikalizuje rasploženja. Utoliko više što pre referenduma treba da bude objavljen nezavisni izveštaj o uzrocima i opravdanosti invazije na Irak 2003. Blerova vlada se tada ponašala kao „veći katolik od pape“, uveličavala do neba grehe režima Sadama Huseina i pomogla invaziji koja je fatalno razorila ne samo Irak nego i veliki deo Bliskog Istoka.
(Sličnu ulogu američkog "potrčka" Bler je odigrao i 1999. prilikom bombardovanja Srbije, zbog čega je dobio nadimak kome se mora priznati duhovitost - Tonika Blerinski)
