Svet bez nuklearnog oružja, pokušaj bez velikog uspeha

N. Stanisavljević

Iako je Obama 2009. godine obećao da će izgraditi „svet bez nuklearnog oružja“, SAD su krenule u masovno povećanje svojih nuklearnih arsenala. U poređenju sa globalnom situacijom u 2010. godini, sve smo udaljeniji od tada postavljenog cilja „sveta bez nuklearnog oružja“
(Sastanak lidera u Vašingtonu, na samitu o nuklearnoj bezbednosti 1. aprila 2016. godine - Sinhua)

Samit o nuklearnoj bezbednosti u Vašingtonu, uz učešće 52 zemlje i bez učešća  Rusije, završen je bez epohalnih odluka kojе bi tvorac vizije „sveta bez nuklearnog oružja“ Barak Obama mogao da svrsta u svoju zaostavštinu na kraju njegovog mandata. Umesto rasprave o putevima za ostvarenje te vizije, glavna tema dvodnevnog skupa je bila sprečavanje, kako je Obama rekao, da se „ludaci“ poput Islamske države domognu materijala za nuklearnu bombu plutonijuma, uranijuma...

Od značajnih nuklearnih sila samitu je prisustvovao predsednik Kine, a kineski mediji koji su opširno izveštavali o ovom događaju i pridali mu veći značaj nego mediji zemlje domaćina i tvorca vizije o „svetu bez nuklearnog oružja“, nisu mogli a da ne pomenu dvostruke standarde SAD kada je u pitanju nuklearno naoružavanje i, na kraju, da se upitaju da li SAD zaista i ozbiljno žele „svet bez nuklearnog oružja“ (Nuclear Security Summit in Washington - NSS).

samit-djinping-dolazak

Kineski predsednik Si Đinping stiže na samit o nuklearnoj bezbednosti u Vašingtonu, na pisti baze Endrjus u Merilendu 30. marta, 2016. (Foto / Sinhua)

Ni američki saveznici nisu zainteresovani za „svet bez nuklearnog oružja"

Iako je Obama 2009. godine obećao da će izgraditi „svet bez nuklearnog oružja“, SAD su krenule u masovno povećanje svojih nuklearnih arsenala. Prema planu Obamine administracije, Vašington će potrošiti oko jedan trilion dolara da potvrdi svoju superiornost u nuklearnom naoružanju, dodajući svom nuklearnom arsenalu 12 nuklearnih podmornica i stotine poboljšanih nuklearki, objavio je uticajni kineski Global tajms mišljenje stručnjaka, uz pitanje: „Da li su SAD ozbiljno za svet bez nuklearnog oružja?“

Pri tom SAD nisu ratifikovale ni sveobuhvatni sporazum o zabrani nuklearnih proba, ukazuje stručnjak iz Instituta Čarhar (Charhar) u komentaru uoči četvrtog samita o nuklearnoj bezbednosti u Vašingtonu na kome je, na poziv Obame, učestvovao i kineski predsednik Si Đinping.

Saveznici SAD takođe pokazuju malo interesa za "svet bez nuklearnog oružja". Britanija planira da kupi više nuklearnih podmornica kako bi i ona obnovila svoje nuklearne sposobnosti odvraćanja na moru do 2030.

Ako Japan daje nastavi da daje poseban tretman Indiji preko izvoza nuklearne tehnologije u tu zemlju, to će bez sumnje povećati neizvesnosti u sistemu neširenja nuklearne opasnosti.
Rusija igra važnu ulogu u nuklearnom neširenju, ali pregovori Rusije i SAD o nuklearnom razoružanju su u zasttoju. Putinova vlada je veoma kritična prema američkim standardima o nuklearnom neširenju i spremnosti saveznika SAD da se održi proklamovana politika.
Moskva smatra da američko raspoređivanje sistema raketne odbrane u Evropi i azijsko-pacifičkom regionu – predstavlja rušenje globalne strateške ravnoteže, a tako zaključuje i Kina.

Taktičke nuklearne bombe SAD su stacionirane direktno na pragu Rusije. Apsolutna sigurnost SAD znači nesigurnost Rusije, a granica između raketne odbrane i raketnog napada postaje nejasna.
Američki vojni stratezi su zabrinuti da će Moskva izmeniti svoju nuklearnu doktrinu smanjenjem praga za upotrebu nuklearnog oružja u sukobima.

Dvostruki standardi podrivaju mogućnost za stvaranje sveta bez nuklearnog oružja

U poređenju sa globalnom situacijom u 2010. godini, sve smo udaljeniji od tada postavljenog cilja „sveta bez nuklearnog oružja“, podseća kineska agencija Sinhua na ocenu konferencije o bezbednosti održane u Minhenu 2016. Rizik od korišćenja nuklearnog oružja u evroatlantskom regionu je u porastu, a veći je danas nego što je bio od kraja hladnog rata, ocena je Minhenske konferencije.

Tragajući za uzrocima sve većeg rizika od nuklearnog rata, agencija navodi mišljenje eksperata da su američki dvostruki standardi u vezi nuklearne bezbednosti još jedan od faktora koji onemogućava ostvarenje cilja „bez nukleranog oružja“.

"SAD su, naprimer, prećutno priznale Indiju kao državu sa nuklearnim oružjem, dok imaju oštriji stav prema drugim zemljama, kao što je Pakistan“, rekao je Đin Canrong, prodekan Fakulteta za međunarodne studije na kineskom Univerzitetu Renmin. „Ovo može da izazove kod pojedinih država sumnju u smisao neširenja nuklearnog naoružanja i na kraju da ih podstakne da odbiju da prihvate takav dogovor“, dodao je Đin.

Džu Suhui, kineski nuklearni stručnjak, ukazao je na činjenicu da je u Japanu, državi koja je najveći američki saveznik u Aziji, uskladišteno više od 47 tona plutonijuma upotrebljivog za oružje – što je dovoljno da se izradi preko 6.000 atomskih bombi. On je ukazao i na moguću ugroženost pri prirodnim nepogodama, kao što su zemljotresi, kao i na opasnost krađe od strane terorista.

"To je ozbiljan problem koji može da poveća rizik od nuklearnog terorizma, i Sjedinjene Države ne bi trebalo da samo sede i ne preduzimaju ništa", rekao je Džu.

Moć i nemoć SAD

Eksperti iz Kine ocenjuju da Obamina vizija za svet bez nuklearnog oružja nije po sebi loša ideja već da SAD gube globalno vođstvo u zalaganju za neširenje nuklearnog naoružanja i nuklearno razoružanje zbog niza domaćih i spoljnih izazova.

„Pre svega, teško da Obamina administracija može da postigne konsenzus o smanjenju upotrebe nuklearnog materijala ili o planu nuklearnog razoružanja sa industrijom oružja ili Demokratskom i Republikanskom partijom“, kaže Diao Daming, stručnjak za američku politiku na kineskoj Akademiji društvenih nauka.

"Jastrebovi brinu da bi jednostrano smanjenje nuklearnog oružja SAD podrilo sposobnost zemlje da odgovori na vanredne situacije i neočekivane pretnje. To pokazuje nepoverenje u druge nuklearne sile kao i mentalitet Hladnog rata", rekao je Diao.

„Mnoge unutrašnje smetnje su doprinele da ´svet bez nuklearnog oružja´ ostane samo utopijska vizija“, smatra Vu Ksinbo, prodekan Fakulteta za međunarodne odnose i odnose sa javnošću na Fudan univerzitetu u Šangaju.

"Teško je generisati konkretan ishod za ovu ili bilo koju drugu sličnu inicijativu na Samitu o nuklearnoj bezbednosti, jer američka vojska jednostavno neće prihvatiti nikakva smanjenja velikih razmera u nuklearnom naoružanju", rekao je Vu, prenosi Sinhua.

"Da bi se postigao svet bez  nuklearnog oružja, velike sile prvo treba da unaprede međusobno poverenje. SAD treba da sarađuju sa Rusijom na odgovarajući način i da, bez obzira na razlike u drugim oblastima, udruže snage za nuklearnu bezbednost u svetu", rekao je Diao.

Samit simboličnog značaja, nema rešenja bez Rusije

Obamina utopijska vizija za oslobađanje sveta od nuklearnog oružja na osnovu koje je 2009. dobio Nobelovu nagradu za mir je za svaku pohvalu, ali u poslednjih nekoliko godina rada, uključujući i proces Samita o nuklearnoj bezbednosti, nije dao povoda za napredak u globalnoj nuklearnoj bezbednosti, piše u Global tajmsu.

Samit o nuklearnoj bezbednosti ima simboličnu težinu. Iako ovaj skup ne može da u potpunosti reši probleme nuklearne bezbednosti, ipak pruža priliku šefovima država da postignu konsenzus o sprečavanju nuklearne pretnje. Međutim, ni jedna međunarodna inicijativa o nuklearnoj bezbednosti ne može da proizvede značajno globalno rešenje bez punog učešća Rusije, piše Čajna dejli.  

Očekivanja su mala i zato što će neko drugi predvoditi SAD na  budućim samitima kada predsednik Obama napusti položaj. Spekuliše se da bi ovo mogao biti i poslednji ovakav samit, piše list i ocenjuje da upravo zato odluka predsednika Si Đinping da prisustvuje Vašingtonskom samitu ima smisla. Sledeći američki predsednik možda hoće ili pak neće dati prioritet nuklearnoj bezbednosti. Ali je istina da se nuklearni rizici povećavaju i međunarodna zajednica ne može priuštiti sebi da ih potceni.

Demokratska Narodna Republika Koreja, zabrinuta za svoj opstanak,  odgovorila je preteći drugim zemljama nuklearnim udarima. Te nuklearne pretnje iz Pjongjanga podstakle su pozive u Republici Koreji i Japanu da dve zemlje razviju svoje nuklearne kapacitete. Donald Tramp kao favorit za republikanskog kandidata, koji bi mogao da nasledi Obamu, takođe je predložio da Vašington razmotri mogućnost da ova dva saveznika dobiju američko nuklearno oružje.

Isto toliko, ako ne i više, uznemiruje mogućnost da se  terorističke grupe domognu nuklearnog materijala koji bi im omogućili da naprave "prljavu bombu". Istrage koje se vode povodom terorističkih napada u Briselu, ukazuju na osnovanu sumnju da je Islamska država, koja je već upotrebila hemijsko oružje, razmatrala kao ciljeve nuklearna postrojenja i materijal, primećuje list.

Američko - kineska trvenja
Kinesko američki odnosi su pogoršani poslednjih nekoliko meseci zbog trvenja u Južnokineskom moru, pitanju ljudskih prava i vojnom obruču koji oko Kine stežu SAD i njeni saveznici. Tako da je samit bio prilika da dvojica predsednika razgovaraju i o problemima koji opterećuju bilateralne odnose.

Kina će odlučno braniti svoj suverenitet i prava u Južnom kineskom moru i neće dozvoliti nikakve aktivnosti koje pod izgovorom prava slobodne plovidbe, mogu da naruše njen suverenitet i bezbednost,  rekao je predsednik Si u razgovoru sa Obamom, najznačajnijem bilateralnom susretu na marginama Vašingtonskog samita, preneo je Čajna dejli.

Si je naglasio da Peking poštuje i štiti slobodu plovidbe i preleta drugih zemalja - po međunarodnom pravu.

Kina je odlučna da odbrani svoj suverenitet i prava u Južnokineskom moru i da očuva mir i stabilnost u regionu, poštujući princip da se sporovi rešavaju na miran način od strane relevantnih podnosilaca zahteva kroz direktne konsultacije i pregovore. Kina i SAD bi trebalo da rešavaju nerešene sporove na konstruktivan način kako bi se izbegli  nesporazumi i eskalacija u sukobima, rekao je predsednik Đinping.

Pre samog susreta predsednik Đinping je ponovio da Kina i Sjedinjene Države treba da grade novi tip značajnih odnosa dveju država, lišenih konfrontacije i konflikta, a zasnovanih na zajedničkom poštovanju i zajedničkoj koristi.

Predsednik Si je rekao da postoje sporovi i različita gledišta između Kine i SAD u nekim oblastima, i da obe strane treba da poštuju jedna drugu i traže rešenja kroz dijalog.

"Očekujem da poboljšamo komunikaciju sa predsednikom Obamom da se fokusiramo na saradnju, upravljanje sporovima, povećanje međusobnog poverenja i unapređenje odnosa Kina-SAD u zdravom i stabilnom pravcu", rekao je on.

„90 minutni sastanak predsednika Si Đinpinga i Obame je pomogao da se ublaže tenzije po pitanju Južnokineskog mora“, ocenio je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, preneo je 4. aprila Čajna dejli.

„Međunarodna zajednica je pažljivo pratila taj sastanak jer su mnoge zemlje pesimisti kada je u pitanju trenutno stanje u kinesko - američkim odnosima“, rekao je  Vang.

„Amerikanci su rekli da neće zauzimati strane (u sporovima u Južnokineskom moru), tako da nebi trebalo da bude problema za kinesko američke odnose“, rekao je Vang. „Mi smo sigurni u stalni razvoj kinesko-američkih odnosa, kao i da će se glatko nastaviti u narednom periodu kada bude izabran novi predsednik SAD“.

Đinping za dijalog -  dvostruki standardi ne vode nigde

Kineski predsednik je, komentarišući situaciju na Korejskom poluostrvu, u odvojenim sastancima sa američkim predsednikom Obamom i južnokorejskom predsednicom Park Geun-hie na marginama samita, pozvao sve uključene strane da se uzdrže od retorike i poteza koji bi mogli da podstaknu regionalnu napetosti i naruše bezbednosne interese ostalih zemalja i stratešku ravnotežu u regionu, prenela je kineska štampa.

Nakon razgovora sa predsednicom Južne Koreje Park Geun-hie u Vašintonu, Si je pozvao na dijalog oko Korejskog poluostrva.

„Kineska strana je spremna da na konstruktivan način nastavi dijalog u okviru 'razgovora šest strana'", rekao je Đinping. On je ukazao da je rešenje iranskog nuklearnog pitanja inspirativno za rešavanje drugih sličnih aktuelnih pitanja, ističući značaj dijaloga i saradnje među glavnim zemljama. On je to izjavio na marginama četvrtog samita kome su prisustvovali lideri šest zemalja koji su pomogli u postizanju iranskog nuklearnog sporazuma. Si je pozvao na punu implementaciju iranskog nuklearnog dogovora po kome Teheran smanjuje svoj obim nuklearnog programa u zamenu za ukidanje zapadnih sankcija.

Kineski predsednik je rekao da bi dijalog i pregovori trebalo da budu najbolji izbor u rešenju vrućih problema i istakao da saradnjom i koordinacijom između velikih zemalja efikasno mogu da se reše ozbiljni sporovi.

"Osim toga, pravda i jednakost treba da budu osnovni principi za postizanje bilo kakvog međunarodnog sporazuma", rekao je on. "Dvostruki standardi neće odvesti nikuda."

Kineska štampa zaključuje da je poseta predsednika Si Đinpinga Vašingtonu bila produktivna. Kineski predsednik Si Đinping i njegov američki kolega Barak Obama su se dogovorili da prodube kinesko-američku saradnju u raznim oblastima i saglasili da će kontrolisati razlike kako bi se uskladili i proširili zajednički interesi dveju zemalja.

U zajedničkom saopštenju dvojice predsednika se navodi i da su potvrdili svoju posvećenost globalnoj nuklearnoj bezbednosti i dali obećanje da će nastaviti saradnju u ovoj oblasti izvan samita o nuklearnoj bezbednosti. Oni su se složili da je zajednička saradnja po pitanju nuklearne bezbednosti postala svetla tačka u izgradnji novog tipa odnosa između razvijenih i zemalja u razvoju. 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...