Iskušenja kineske diplomatije

N. Stanisavljević

Znaci poboljšanja kinesko-američkih odnosa a onda iznenadno “zahlađenje”. Ratni brod SAD "sproveo slobodnu navigacionu operaciju" u Južnom kineskom moru rano u subotu, odmah po odlasku američkog ministra spoljnih poslova iz Kine. Bez obzira na trenutnu napetost u odnosima Vašingtona i Pekinga, procenjuje se da je rizik od pravog sukoba izuzetno mali
(Beijing, 27.01.2016 - susret predsednika Kine Si Đinpinga i državnog sekretara SAD Džona Kerija u Pekingu)

Ono što Kina i SAD ovih dana zasigurno imaju zajedničko je – ekstremna hladnoća, pošto su jake snežne mećave pogodile velike delove obeju zemalja. Ovo nije aluzija na diplomatske odnose, mada su i oni trenutno, iznenada postali veoma napeti i na korak od ozbiljnog zahlađenja.

Kina je u subotu (30. januara), zbog incidenta u Južnokineskom moru, „pozvala SAD da ne podrivaju međusobno poverenje, regionalni mir i stabilnost“. Samo dan ranije, a nakon posete američkog državnog sekretara Džona Kerija Pekingu, kineska štampa je ocenjivala da su u „kinesko - američkim odnosima vidljivi neki ohrabrujući znaci“. 

americki-razarac-kertis-vilbur-juznokinesko-s

Američki razarač "Kurtis Vilbur" (navy destroyer, the USS Curtis Wilbur) u vodama Južnog kineskog mora izazvao nove napetosti između Kine i SAD (foto, Foxnews, 30. januara 2016.)

Јužnokinesko more: namerna provokacija SAD

Ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji, uoči razgovora sa Kerijem, izrazio je nadu da će tokom posete američkog državnog sekretara "ojačati strateški međusobno poverenje" i da će se "eliminisati strateške sumnje“. Zajednička konferencija za novinare je upućivala na to. Međutim, samo tri dana od odlaska Kerija iz Pekinga, Kina je optužila SAD za „namernu provokaciju“.

Vojni brod ratne mornarice SAD nezakonito je ušao u teritorijalne vode Kine u Južnom kineskom moru, izjavila je zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Kine Hua Čuning, preneo je  Rojters.

„Prema kineskom Zakonu o teritorijalnim vodama, strani vojni brod treba da dobije odobrenje kineske vlade za ulazak u teritorijalne vode Kine. Američki vojni brod je prekršio zakon i samovoljno ušao u teritorijalne vode Kine“, rekla je predstavnica MIP-a Kine. Američki razarač je, kako je sopšteno, „uplovio na 12 nautičkih milja od Zhongjian Dao Ksisha ostrva“.

“To je namerna provokacija”, ocenio je  u saopštenju portparol Ministarstva odbrane Jang Iujun. On je takođe upozorio da SAD sabotiraju mir, bezbednost i podrivaju mir i stabilnost u regionu. Ministarstvo odbrane je čvrsto protiv toga, rekao je on i dodao da je taj američki potez vrlo neodgovoran po bezbednost trupa obe strane, i da može izazvati vrlo opasne posledice.

“Kineske oružane snage će preduzeti sve mere potrebne za očuvanje suvereniteta Kine i sigurnosti, bez obzira na provokacije američke strane”, rekao je Iujun.

Nešto pre ovog ozbiljnog incidenta, američki komandant za Pacifik Hari Haris (Harri Harris) je, govoreći u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao da će SAD nastaviti da osporavaju stav Kine o Južnom kineskom moru. On je dodao da je njegovo lično mišljenje  da "ta ostrva ne pripadaju Kini", navodi se u izveštajima medija.

Jang Iujun, portparol kineskog ministarstva odbrane, ocenio je da su te Harisove izjave „van zdravog razuma“ (van pameti) i naglasio da suverenitet Kine nad ostrvima u Južnom kineskom moru i njihovim okolnim vodama ima istorijsko uporište i pravni osnov, prenose kineski mediji.

"Nama ne treba da nam zemlje izvan regiona upiru prstom na ovo pitanje, a posebno nam nisu potrebne nekakve neuke primedbe", rekao je Iujun. On je dodao da je neprimereno da pacifički komandant SAD tako neodgovorno iznosi lični stav .

“Ja bih ga savetovao da pažljivo prostudira istoriju pitanja Južnog kineskog mora, pre iznošenja nekakvih ličnih poglede na javnim skupovima", ukazao je portparol ministarstva odbrane.

kineski-ratni-brod-u-juznom-s

Kineski ratni brod tokom vežbe kineske mornarice u Južnom kineskom moru, snimljeno 28. jula, 2015. 

Isprobavanje kineskog strpljenja

Džang Junše (Junshe), viši istraživač u Institutu za vojnopomorske studije nacionalnih oružanih snaga Kine (PLA Naval Military Studies Research Institute), smatra da je „jedan od američkih ciljeva bio da vrate tenzije u region“, prenosi Čajna dejli. Namera je da se obnavljanjem napetosti pokaže podrška zemljama kao što su Filipini i Vijetnam, i ohrabre te zemlje da preduzmu više provokativnih akcija protiv Kine u Južnom kineskom moru, rekao je Junše.

Liang Fang, profesor pomorskih studija na Nacionalnom univerzitetu za odbranu Kine, rekao je da Vašington ima za cilj da testira donju liniju tolerancije Pekinga preko pitanja o moru.

Vašington bi trebalo da "bude oprezan u rečima i postupcima u vezi sa Diaoiu ostrvima", objavilo je Ministarstvo narodne odbrane Kine u strogom prekoru na nedavne primedbe od strane visokog zvaničnika američke ratne mornarice.

Admiral Hari Haris, komandant američke vojne pacifičke komande, oglasio se povodom kineske teritorije i ostrva u moru na istoku Kine, u sredu na tribini u Vašingtonu, rekavši da "ćemo ih jasno braniti ako budu napadnuta od strane Kine", prenela je japanska novinska agencija Kjodo.

“Diaoiu ostrva i sa njima povezana ostrvca su teritorija Kine, a kineski suverenitet nad njima nije sporan. Kineska vojska čvrsto štiti nacionalni suverenitet i bezbednost i nepokolebljivo je odlučna da čuva regionalni mir i stabilnost”, saopštilo je kinesko ministarstvo odbrane. SAD treba da “preduzmu opipljive napore u očuvanju mira i stabilnosti u regionu, kao i  da imaju u vidu širu sliku kinesko-američkih odnosa”, dodaje se u saopštenju koje je, kao odgovor, u petak objavljeno u Čajna dejli.

kina-raketa-satelit-s

Sićang, centar za lansiranje u provinciji Sečuan, 1. februar 2016. – poletanje nove generacije satelita za kinesku globalnu navigaciju

Male šanse za pravi sukob

Ako bi se danas dogodio sukob Kine i SAD na moru, Peking bi iskoristio kako dobro poznato naoružanje, tako i ono o kojem se malo zna i koje bi moglo da prodrma Amerikance, smatra spoljni saradnik Centra za nacionalne interese i stručnjak za pitanja odbrambene politike Geri Kazijanis, prenosi ruski Sputnjik. Mada, kako navodi Kazijanis, bez obzira na ozbiljnu napetost u odnosima Vašingtona i Pekinga, rizik od pravog sukoba je izuzetno mali.

Razmatrajući hipotetički mogućnost sukoba, on je sastavio spisak naoružanja koje predstavlja pretnju za SAD. Na prvom mestu su morske mine. Kina ima najveći arsenal ove municije za potapanje brodova, prema nekim procenama, između 80.000 i 100.000 komada. 

Kina raspolaže i velikim brojem najraznovrsnijih raketa. Glavnu pretnju, međutim, predstavlja brojnost kineskih raketa. One mogu da učine bespomoćnim čak i najbolje američke sisteme protivraketne odbrane, smatra ruski vojni stručnjak.

U poslednje vreme, pažnju vojnih eksperata i medija privlači mogućnost da Kina proizvodi protivsatelitsko oružje koje bi moglo da bude primenjeno protiv američkih uređaja i u stanju je da ih uništi neposredno u orbiti, prenosi Sputnjik.

Kineski ministar inostranih poslova Vang Ji (Wang Yi) je na zajedničkoj pres konferenciji sa Kerijem pozvao SAD da budu objektivne, fer i razumne po pitanju Južnog kineskog mora.

“Na ostrvima i grebenima stacioniranim u Kini, izgradili smo neke neophodne sadržaje za samoodbranu. Međunarodno pravo daje svim suverenim državama pravo na zaštitu i samoodbranu, i to nema nikakve veze sa tzv "militarizacijom", izjavio je ministar Ji.

kina-keri-vang-jji-s

Kineski ministar inostranih poslova Vang Ji (R) i američki državni sekretar Džon Keri na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora u Pekingu, prestonici Kine, 27. januara, 2016. (Sinhua)

Ova izjava je trebalo da pomogne da se eliminišu spekulacije i neopravdane optužbe o kineskim strateškim namerama u tim vodama. SAD takođe treba da razjasne svoje strateške namere u ovim vodama, jer je njihova takozvana sloboda plovidbe i poslovanja postala izvor novih trvenja između dve zemlje, objavila je Čajna dejli.

Naglašavajući da se Kina zalaže za očuvanje mira i stabilnosti u Južnom kineskom moru i mirno rešavanje sporova kroz dijalog, Ji je pozvao SAD da sa Kinom „upravljaju osetljivim pitanjima na konstruktivan način kako bi se sprečilo ometanje bilateralne saradnje“.

Najnoviji incident u Južnom kineskom moru, međutim, teško da bi se mogao nazvati „konstruktivnim“.

Nezadovoljstvo Kine ne jenjava, tako da je i portparol ministarstva inostranih poslova Lu Kang 2. februara ponovio da „Kina poziva SAD da, što je pre moguće, prestane da šteti drugima, iz svojih sebičnih inetersa. Vašington je upotrebio svoju vojnu snagu za stvaranje tenzije i pomorske hegemonije, navodno u ime "slobodne plovidbe", rekao je Lu Kang. On je time odgovorio na izjavu portparola Pentagona Džefa Dejvisa, koji je ustvrdio da je ratni brod SAD "sproveo slobodnu navigacionu operaciju" u Južnom kineskom moru rano u subotu.

Američki razarač naoružan vođenim raketama „Kertis Vilbur“ upao je u kineske teritorijalne vode a kineska armija je odmah reagovala, izdala upozorenje i proterala ga. 

Dejvis je rekao da je američki razarač "nevino" prolazio kroz tamošnje vode, i da je ta operacija sprovedena "da se ospore prekomerna pomorska prava“, javio je AFP kasnije u subotu.

„Kina  uvek poštuje i podržava razne zemlje da uživaju slobodu plovidbe u Južnom kineskom moru kroz poštovanje međunarodnog prava. Međutim, Kina se odlučno protivi bilo kakvom pokušaju, od strane bilo koga, da ošteti kinesku suverenost, sigurnost i pomorska prava sa takvim izgovorima kao što su "sloboda plovidbe", rekao je Kang. Takozvani "Plan navigacione slobode" koji sprovode SAD dugi niz godina, nije u skladu sa međunarodnim pravom zato što ne uzima u obzir suverenitet, bezbednost i pomorske interese primorskih zemalja i ugrožava mir i stabilnost u regionu, rekao je Kang.

kina-lu-kang-min-spolj-poslova-s

Lu Kang, portparol ministarstva spoljnih poslova Kine

Kina, SAD i pitanje Tajvana

Ministar spoljnih poslova Vang Ji je na zajedničkoj konferenciji sa Kerijem rekao i da je "Tajvan suštinsko pitanje koje utiče na odnose Kina-SAD".

Buduće reakcije Vašingtona izazivaju veliko interesovanje nakon što je  Tsai Ing-ven, kandidat Demokratske napredne stranke (DPP), pobedila na izborima u Tajvanu početkom januara.

 “Bez obzira na promene na Tajvanu, činjenica je da kinesko kopno i Tajvan pripadaju jednoj te istoj državi – Kini”, rekao je Vang Ji i naglasio da bi američka strana trebalo da zadrži posvećenost politici “Jedna Kina” i da se protivi nezavisnosti Tajvana.

Američki državni sekretar Džon Keri je u potvrdio da  SAD  podržavaju „jednu Kinu“ (jedinstvenu državu koja obuhvata kinesko kopno i Tajvan).

Incident od subote i izjava Pentagona tim povodom, osporavaju američko priznanje "jedne Kine", koje je i Keri potvrdio, i izazivaju sumnju u razloge za komplikovanje pitanja u Južnom kineskom moru, smatra Čajna dejli. Proširenje pitanja Južnog kineskog mora može biti i pokušaj da se stavi klin između kopna i Tajvana, upozorava Čajna dejli.

Kina tvrdi da ima suverenitet nad gotovo celim Južnim kineskim morem, (koje se smatra i svetskim plovnim putem trgovačkih brodova a veruje se i da ima rezerve nafte i gasa), ali je konkureti optužuju za ekspanzionizam. Vijetnam, Filipini, Malezija, Brunej i Tajvan takođe imaju potraživanja prema nekim ostrvima i grebenima.

Američki sinolog Dejvid Limpton u knjizi „Slediti lidera“, objašnjavajući kineski način pregovaranja, ukazao je na značaj koji Tajvan ima za Peking. On je, praveći razliku u terminologiji koja uključuje „osnovne principe“, „politiku“, „ciljeve“ i „predloge“, objasnio da Kina ne pregovara o principima, politika i ciljevi mogu da se menjaju, dok su predlozi fleksibilni i prilagodljivi. Da bi to ilustrovao, autor navodi objašnjenje jednog od glavnih funkcionera za pitanje Tajvana, koji je 2005. rekao:

„Jedna Kina je osnovni princip od kojeg ne odustajemo, dok je miroljubivo ujedinjenje cilj i u tom smislu ćemo učiniti sve što možemo... “Jedna zemlja dva sistema”, nije princip ili politika to je predlog. O njemu se može raspravljati... Ako Tajvan smatra da taj predlog nije dobar, može predložiti „jednu zemlju, tri sistema“ ili neku drugu politiku“.

Kina, SAD i Severna Koreja

Tokom Kerijeve posete Pekingu, što se tiče nuklearnog pitanja na Korejskom poluostrvu, obe strane su se dogovorile da "ubrzaju napore" da se postigne dogovor o novoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji.

Kineski stav o nuklearnom programu Pjongjanga je uvek dosledan: Kina se protivi nuklearnim probama Pjongjanga i smatra da denuklearizacija  na Korejskom poluostrvu treba da se postigne putem pregovora i dijaloga, preneli su kineski mediji.

„Nije dovoljno da se dogovorimo o cilju. Verujemo da treba da se postigne dogovor o značajnim koracima, neophodnim za ostvarenje cilja“, rekao je Keri. On je, po oceni analitičara, tokom posete Pekingu nastojao da pritisne Kinu da poveća pritsak na Pjongjang nakon što je Severna Koreja saopštila da je uspešno sprovela najnoviju nuklernu probu.

Kina ističe da već ulaže velike napore za postizanje rešenja na Korejskom poluostrvu i odbacuje bilo kakve "neosnovane spekulacije" o svom stavu prema Severnoj Koreji, posle primedbe američkih zvaničnika da je Kina mogla da učini više.

Državna novinska agencija Sinhua je ocenila da je „nerealno oslanjati se  samo na Kinu da pritisne KNDR da napusti svoj nuklearni program, dok SAD i dalje primenjuje antagonistički pristup zasnovan na mentalitetu Hladnog rata“.

Kina i SAD, dva različita pristupa na Bliskom istoku

Druga svetska ekonomija, napravila je pravi diplomatski prodor na Bliskom istoku, posetom kineskog predsednika Si Đinpinga najjačim ali, u isto vreme, različitim i često suprotstavljenim igračima na Bliskom istoku: Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Iranu.

Kineski medji su ocenili da je „diplomatija kineskog predsednika Si Đinpenga kao vihor dovela Kinu u centar svetske pozornice“. S druge strane, zapadna štampa, posebno američka, izrazila je bojazan da Kina  „ekonomsku moć pokušava da iskoristi za politički uticaj“. Glas Amerike je tekstove kineske agencije Sinhua protumačio kao „sugerisanje da se Peking ne bi ustezao od suprotstavljanja američkom uticaju na Bliskom istoku“.

Kineski medji su za vreme Đinpingove posete Bliskom istoku isticale novi tip međunarodnih odnosa koje Kina promoviše i koji su zasnovani na poštovanju suvereniteta, međuosbnoj saradnji - bez političkog uslovljavanja - i razvoju. U isto vreme, pozivali su SAD da prekine sa vojnim intervencionizmom i ukazivali da su američke vojne intervencije izazvale nestabilnost u tom regionu.

Kada je u pitanju terorizam, po mišljenju Kine, ne treba ga vezivati ni za jednu religiju, naciju ili sektu. Teroroizam je - terorizam i protiv njega se treba zajednički boriti pod kapom UN, potučio je Đinping.

Vašington post je najavu kineske posete Bliskom istoku propratio pitanjem „kome će se Kina prikloniti, Moskvi ili Vašingtonu“, a samo što je kineski predsednik napustio Saudijsku Arabiju u tu državu je stigao američki državni sekretar Džon Keri. Motivi diplomatskih aktivnosti često se ne mogu otkriti u zvaničnim saopštenjima tako da zainteresovana javnost tada nagađa o pravim razlozima poseta i akcija.

Keri je, kako kaže većina analitičara, u Rijad doputovao da bi umirio tu zemlju nakon otopljavanja odnosa sa Iranom. Opet, moguće je da je i razgovarao o pripremama i taktici za mirovne pregovore o Siriji, a možda je došao da proveri mogući uticaj kineske diplomatije u ovom regionu, za  koji  je Amerika, malo je reći, zainteresovana. Moguće je i da SAD ne želi konkurenciju u tom regionu, pogotovo ne novi tip međunarodnih odnosa, zasnovanih na ekonomskoj saradnji i zajedničkom razvoju, koji Kina nudi.

kina voz teheran s

Prvi redovni kontejnerski voz koji povezuje Kinu sa Bliskim istokom kreće iz Zhejiang provinciji, na istoku Kine 28. januara, 2016. Voz će na severozapadu Kine izaći u Kazahstan i proći kroz Turkmenistan pre nego što stigne na svoju destinaciju u Teheran, prestonicu Irana. Putovanje će trajati 14 dana i dugo je  10.399 kilometara[Photo/Xinhua] [Foto / Sinhua]

Sjedinjene Američke Države više nemaju jasnu ideju o tome šta je cilj njihove politike na Bliskom istoku, piše u tekstu za Forin polisi američki politikolog, profesor Univerziteta Harvard Stiven Volt, prenosi Sputnjik.

Prema mišljenju Volta, poslednjih nekoliko predsednika SAD igralo je svojevrsnog cara Midu: sve što su doticali pretvaralo se, umesto u zlato, u „sveobuhvatni požar“. Najzad, aktuelni problemi na Bliskom istoku ne mogu se rešiti vojnim sredstvima na koja je Amerika navikla, navodi autor. Region ima potrebu za stvaranjem efikasnih političkih institucija, a američka vojska nije previše vešta u ispunjavanju tog zadatka, kako pokazuje primer Avganistana.

„Naši najmoćniji instrumenti uticaja donose malo koristi, a naš strateški interes u regionu opada. I niko od naših sadašnjih saveznika ne zaslužuje bespogovornu podršku“, zaključuje Volt. Vreme je da Vašington prestane da rešava probleme za čije otklanjanje nema ni dovoljno mudrosti, ni dovoljno volje, piše ovaj politikolog. 

U trenutku dok je globalna pažnja bila usmerena na bliskoistočnu turneju kineskog predsednika, ruski list Tas izneo je mišljenje analitičara da SAD planiraju da povećaju uticaj u centralnoj Aziji „u inat Kini i Rusiji“.

Keri je zaista krenuo na azijsku turneju u posete Laosu, Kamboži i Kini, gde je sa kineskim zvaničnicima razgovarao 26. i 27. januara.

Kada je reč o ukrštanju diplomatskih puteva, u trenutku Kerijevog dolaska u Laos kineski mediji su preneli saopštenje da će visoki zvaničnik Kine u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Si Đinpinga posetiti Laos.

keri-laos-s

Džon Keri u Laosu, 25. januara 2016.

Odnosi Kine sa susedima

Onosi sa susedima su važan stub  kineske  diplomatije . Kina je u vrhu po broju susednih zemalja. Ona deli kopnene granice sa 14, i pomorske granice sa šest država.

"Dobar komšija se ne prodaje za zlato“, rekao je Đinping 2013. godine kada je izneo četiri vodeća principa za susedsku diplomatiju: prijateljstvo, iskrenost, uzajamne koristi i saradnja, piše Sinhua, sumirajući diplomatske uspehe Kine.

Polovina inostranih putovanja predsednika Đinpinga bile su posete susednim zemljama, gde je u više navrata istakao da je kineski san  povezan sa težnjama suseda koji takođe žele bolji život i negovanje osećaja zajedničke sudbine.

”Dobro došli na kineski brod razvoja”, rekao je Đinping prilikom posete Mongoliji 2014. godine, nudeći mogućnosti i prostor kineskim  susedima za zajednički napredak.

Put svile - plan za međunarodno povezivanje i razvoj

Kina je predložila niz ideja za regionalni prosperitet i razvoj, a 2013. je pokrenula inicijativu za Put svile. 

Trgovinska i mrežna infrastruktura koja bi povezivala Aziju i Afriku kao i Bliski istok sa Evropom duž drevnog Puta svile, drumskim i okeanskim pravcima, gotovo nezamisliva pre samo dve godine, sada je blizu realizacije. 

Do sada je više od 60 zemalja i međunarodnih organizacija izrazilo interesovanje za aktivno učešće u ovoj velikoj viziji, a velikih broj projekata je već u toku.

Formalno osnovana prošlog meseca, Azijska infrastrukturna investiciona banka (AIIB) je još jedna konkretna manifestacija vizije povezivanja preko Azije. Bilo je potrebno samo dve godine od začetka ideje do razvoja banke u punopravno instituciju sa 57 zemalja koje su zadužene za finansiranje infrastrukture širom kontinenta. Kineska štampa je odbila svako poređenje ovog projekta sa nekadašnjim Maršalovim planom, ukazujući da Kina nema nameru da uslovljava države promenom politike dok je Maršalov plan upravo imao cilj da utiče na promenu politika evropskih zemalja posle Drugog svetskog rata.

Kina takođe insistira na tome da ne želi da bude glavni ili solo igrač već da joj je cilj zajednička politika razvoja. Da bi raspršila sumnje, Kina je nedavno saopštila da ne nemareva da koristi pravo veta u AIIB.

Kinesko - ruski odnosi sve topliji

I dok su odnosi Rusije i SAD sve hladniji, a SAD kvari i odnose sa Kinom, rusko - kineski odnosi su sve topliji, odnosno „najbolji u dosadašnjoj istoriji“, kako ocenjuje Sinhua.

U martu 2013. godine, samo nekoliko dana nakon što je preuzeo dužnost, predsednik Đinping je otišao u svoju prvu državnu posetu –Rusiji, gde je imao prvi od brojnih sastanaka sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

Đinping je prisustvovao ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. i paradi za Dan pobede na Crvenom trgu u Moskvi, dok se Putin pridružio mnogobrojnim stranim dostojanstvenicima na kineskoj paradi pobede u Pekingu prošle godine. Do sada su se dvojica lidera sastali više od deset puta, a dve zemlje odražavaju visok nivo bilateralnih odnosa, zvanično definisanih kao kooperativno, sveobuhvatno strateško partnerstvo.

Odnos Rusije i Kine je primer međunarodne saradnje, ocenio je nedavno i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

“To je, u stvari, najbolji odnos u istoriji između naših zemalja i naših naroda... Ne postoji druga zemlja sa kojom imamo tako široku mrežu i mehanizame saradnje“, rekao je Lavrov.

Odnos Kine i Rusije davno je prevazišao strahove i nepoverenje iz 60-ih godina. O tadašnjim odnosima dve sile zamenik ministra spoljnih poslova Ćao Guanhua rekao je svojom posetiocima 1973. godine:

„Hruščov je imao strateške proizvode - atomsku bombu – zbog čega je mislio da može da zadavi Kinu. Godine 1957, oni su rekli da će sarađivati s nama u proizvodnji atomske bombe, ali su 1959. pocepali taj ugovor. S druge strane, on (Hruščov) se direktno obratio kineskom narodu: „Toliko ste siromašni da nemate ni gaće, a mislite da proizvedete atomsku bombu.“ On je to rekao 1960, a samo jedan dan pošto je 1964. pao s vlasti, mi smo isprobali svoju atomsku bombu“. (citat je objavljen u knjizi američkog sinologa Dejvida Lemptona i poziva se na beleške Džoa Berisa).

kina-putin-djinping-s

Si Đinping i Vladimir Putin

Zašto je antička Tukididova teorija ponovo aktuelna

Pošto je bilo moguće promeniti rusko-kineske odnose i prevazići uzajamne strahove - od snage i moći onog drugog - ostaje nada da će biti moguće poboljšanje odnosa SAD i Kine, kao i SAD i Rusije.

Pokojni kineski predsednik Deng Sjaoping, koji je i pokrenuo otvaranje Kine prema svetu, kada je u pitnju meka i tvrda moć, naveo je  svojevremeno ovu analogiju:

“Desna ruka priprema se da pregovara, a leva da primeni silu. Desna ruka obično je jača od leve“.

U današnjem svetu Kina ima jaku i tehnološki naprednu vojnu silu, ali ne maše levom rukom, za razliku od SAD koja tom (naoružanom) rukom često i maše i upotrebljava je. Najnoviji primer je stav SAD o mirovnim pregovorima o Siriji, odnosno pretnja izrečena pre početka pregovora - da će upotrebiti vojnu silu ako pregovori propadnu.

Mir na Bliskom istoku je preko potreban i Evropi kojoj preti da se uruši pod pritiskom milionskog talasa izbeglica, među kojima sigurno ima i islamskih terorista. Zato bi bilo dobro da sve velike sile rade „desnom rukom“...

Kina upotrebljava meku moć, predsednik Đinping posebno snažno propagira tu vrstu međunarodnih odnosa kao novi model globalnog razvoja, nasuprot intervencionističkoj politici SAD. Te poruke je veoma jasno izrekao i na nemirnom i umornom Bliskom istoku, regionu u kome SAD imaju snažne interese. Moguće je da je najnovija američka provokacija usledila iz straha od kineske ekonomske ali i vojne moći, uz ideju da se Kina „uposli“ na svojoj strani sveta i zabavi tenzijama u Južnom kineskom moru.

kina-obama-djinping-s

Kineski predsednik Si Đinping i američki predsednik Barak Obama sa novinarima posle razgovora u Vašingtonu, SAD, 25. septembra, 2015. (Sinhua) 

Peloponeski rat, o kojem je antički istoričar Tukidid pisao, počeo je u trenutku kada su strah kod Spartanaca i uspon kod Atinjana postali toliko važni, da je rat obostrano bio shvaćen kao neizbežan. Tukidid se proslavio načinom na koji je opisao sve aktere i njihove strateške interese koji su doveli do sukoba. Čuven je citat iz "Istorije Peloponeskog rata" Tukidida: "Uspon Atine i strah koji je zbog toga podstican u Sparti, učinili su rat neizbežnim."

U Americi je tim naučnika pokrenuo "Tukidid prodžekt" sa ciljem analize konflikata između vodećih sila i onih u usponu. Od 16 slučajeva u 500 godina, 12 je rezultiralo ratom. Zbog toga su zaključili kako "miroljubiv uspon ne postoji" i da je ključno pitanje globalnog poretka sadašnjice "da li će Kina i SAD izbeći Tukididovu zamku?".

„U svetu ne postoji to što se naziva 'Tukididova zamka'. Ali ukoliko velike sile ponavljaju strateške greške iznova i iznova, postoji mogućnost da sami sebi naprave dotičnu zamku“, rekao je Đinping u Sijetlu, prilikom posete Americi, septembra prošle godine.

Kini je veoma stalo da sa SAD raspravi “Tukididovu zamku”. Globalna situacija je nestabilna. Kada bi svi veliki svetski igrači zamahali levom rukom problema ne bi više bilo - pošto ne bi bilo ni čovečanstva. Sneg bi možda opet pao ali ne bi bilo nikog da zabeleži da li su Kina i SAD, sticajem klimatskih prilika, ponovo u isto vreme zavejane. Niko ne bi javio da su mnoge države SAD proglasile vanredno stanje zbog oluje, da su Njujork i Vašington bili pod debelim snegom, dok je Peking zebeležio najnižu temperaturu u poslednjih 30 godina, a da je rekordna hladnoća zaledila 90 odsto teritorije Kine, dok su neki gradovi prvi put videli sneg.

Ostali bi, možda, samo sneg, led, mećave i morske oluje...

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...