Rusiju minirao Lenjin, smatra Putin

Predsednik Vladimir Putin se ne odriče humanističkih ideala komunizma, ali sklon je da u mnogočemu što u Sovjetskom Savezu nije počelo kako valja, preobratilo se u zlo, i kasnije ugrozilo tada zasnovan ustavni temelj države, vidi odgovornost Vladimira Iljiča Lenjina. Lenjin je taj koji je, debatujući sa Staljinom, udenuo u osnovni akt komunističke države ideju o pravu subjekata nove zajednice, u tom trenutku Rusije, Ukrajine, Belorusije i Severno-kafkazske federacije, na otcepljenje. A , povrh svega, onda još odlučio i da se Donbas uzme Rusiji i prisajedini Ukrajini – jer je među Ukrajincima trebalo povećati broj proletera, “u interesu veće društvene podrške”. “Somnabulno”, rekao je u ponedeljak šef Kremlja.

Lenjin koriguje Staljina

Putin je istupio u Stavropolju, na regionalnom skupu Sveruskog narodnog fronta – potporne masovne organizacije, obrazovane inicijativom s vrha 2011. s Vladimirom Vladimirovičem, tada premijerom Rusije, na rukovodećem mestu. Govoreći o Staljinu i Lenjinu, Putin je pred forumom u Stavropolju zapravo samo obrazložio svoju već saopštenu tezu, rečenu prvi put četiri dana ranije, 21. januara tokom zasedanja predsedničkog Saveta za nauku i obrazovanje.

“Zašto sam govorio da je neophodno drugačije se osvrnuti na ideje koje je formulisao tadašnji rukovodilac sovjetske države Lenjin Vladimir Iljič. Govorio sam o tome kako je pod zdanje naše državnosti bila podmetnuta mina. Imao sam u vidu diskusiju između Staljina i Lenjina o tome kako graditi novu državu – Sovjetski Savez”, citiran je sa skupa u Stavropolju Putin. “Trebalo bi da iz istorije znamo da je Staljin tada formulisao ideju autonomizacije Sovjetskog Saveza. Prikladno toj ideji, svi ostali subjekti buduće države trebalo je da uđu u SSSR na osnovi autonomije sa širokim ovlašćenjima. Lenjin je iskritikovao stav Staljina, rekao je da je ideja nepravovremena i nepravilna. I povrh svega, još promovisao ideju svih budućih subjekata te države (kada ih je bilo četiri: Rusija, Ukrajina, Belorusija, Severo-kavkaska federacija). Lenjin se založio za to da se SSSR obrazuje na osnovi pune ravnopravnosti s pravom izlaska iz Sovjetskog Saveza – i to i jeste ta mina sa odloženim dejstvom pod zdanjem naše državnosti”, razjasnio je šef Rusije u Stavropolju, govoreći na šta je mislio 21. januara.

Oduzimanje Rusiji Donbasa, i otuđenje, nije jedan jedini primer, izjavio je u svom naknadnom zagledanju u nacionalnu istoriju šef Kremlja. “Ima mnogo i drugih”, rekao je. “Kulturna autonomija – to je jedno, autonomija sa širokim državnim ovlašćenjima – to je drugo. A pravo istupanja iz države – to je treće. U krajnjem ishodu, i to je, uz neefikasnu ekonomsku i socijalnu politiku, dovelo do raspada države. To i jeste mina s odloženim dejstvom. A šta je drugo, ako ne mina s odloženom dejstvom? Doslovno tako”, citiran je sa skupa u Stavropolju šef Rusije.

Čuva knjižicu člana KP

Ako je kritikovao Lenjina, Putin je na važnom skupu lepše reči imao za nekadašnju Komunističku partiju, rekavši da je “kao i milioni sovjetskih građana” i on takođe bio “član Kompartije SSSR”. “I, ne prosto član”, nego je više od dvadeset godina “radio u organizaciji koja se zvala KGB SSSR”. Nazivali su je “naoružanim odredom Kompartije”, objasnio je šef Rusije.

“Ja sam se prema tome odnosio savesno”, rekao je. “Za razliku od mnogih funkcionera, nisam partijsku kljužicu bacio, niti sam je spalio. Kompartija Sovjetskog Saveza se raspala, ali moja članska karta je tu. Meni su se veoma dopadale i do danas mi se dopadaju ideje komunističke i socijalističke. Pogledamo li mi Kodeks graditelja komunizma, tiražiran u Sovjetskom Savezu naširoko, on veoma potseća na Bibliju. I to nije šala. Takav je to izvod iz Biblije. Same ideje su vrlo dobre: jednakost, bratstvo, sreća. Ali praktična primena tih ideja u našoj zemlji daleko je od socijalista-utopista. Naša zemlja nije ličila na grad Sunca”, citiran je Putin.

Pogubna borba za vlast

“Svi su za ugnjetavanje optuživali carski režim. A čime je počelo ustanovljenje Sovjetskog Saveza – masovnim represijama. Čak i ne govorim o razmerama. Ali, izrazit je primer – uništenje, streljanje carske porodice zajedno s decom. Ukoliko su i bile neke idejne zamisli, da se recimo iskorene mgućni naslednici, ali zašto su ubili doktora Botkina, zašto poslugu? Ljude, uopšte uzev proleterskog porekla! U ime čega? – Zbog toga da bi se sakrio zločin”, odgovorio je na sopstveno pitanje Putin. “Elem, shvatate, nad tim se ranije nikada nismo zamišljali. Hajde, borili se s ljudima koji su sa sovjetskom vlašću ratovali s oružjem u rukama. A zašto su sveštenike uništavali? Samo 1918. su streljali tri hiljade sveštenika, a za deset godina – deset hiljada. Tamo na Donu, pod led su ih gurali. Nad tim kada se zamisliš, drugačije počinješ da ocenjuješ”, citiran je prvi čovek Kremlja. Navedeno je kako je, govoreći o Lenjinu, pomenuo Lenjinovo pismo, u kome ovaj kaže – što se više predstavnika reakcionarne buržoazije strelja, sve bolje. Takav pristup nekako nije u skladu s “pojedinim našuim nekadašnjim predstavama o suštini vlasti”, rekao je govornik. Proizilazi, “izgubili smo u zemlji koja je već izgubila” u Prvom svetskom ratu, rekao je. Jedinstven slučaj u istoriji, primetio je. “A zbog čega? Zbog borbe za vlast.”

S mislima uz današnje zadatke

Šef Rusije je u nastavku progovorio i o ekonomici tog ondašnjeg doba. Primetio je da je “planska privreda imala svojih preimućstava”. Bilo je izvodljivo “skoncentrisati resurse za izvršavanje najvažnijih zadataka”. Zaslugom partije, rešena pitanja zdravstvene zaštite, obrazovanja, industrijalizacije u segmentu odbrane – bez čega se Sovjetski Savez ne bi mogao spremiti za rat s Nemačkom.

“Bilo bi velikih izgleda za poraz, sa katastrofalnim posledicama za rusku državu, ruski narod, i druge narode”, citiran je šef Kremlja. Ali, neosetljivost za potrebu promena, tehnološke revolucije i novi plan, dovela je do kolapsa ekonomije, citiran je uz poentu upućenu plenumu slušalaca – da sve to što je pomenuo, razmišljajući o prošlosti, vredi imati na umu sa stanovišta potreba dana današnjeg, kada bez kontrasta crno-belo treba rešavati zadatke socijalne sfere i napretka ekonomije.

Početak kampanje

Istupanje Vladimira Putina u Stavropolju asocira na početak izborne kampanje pred glasanje za Dumu Rusije – nacionalni parlament, na redu za obnovu s jeseni ove godine. Izbori slede u godini, u kojoj se sve izrazitije vide unutrašnje posledice ruske konfrontacije sa Zapadom, u uslovima vojne i političke opsade Moskve koju su preduzele SAD. Dva ključna primenjena instrumenta Amerike – na jednoj strani, oštro zasecanje u devizne prihode Moskve srozavanjem cena izvezene energije i, istovremeno, sprečavanje pristupa Rusije inostranim finansijskim institucijama, a na drugoj, diktiranje tempa i troškova u proizvodnji modernog naoružanja – već imaju efekat unutar zemlje. U opadanju je privredni rast, srozana je vrednost domaće valute i registrovani su prvi veći udari na životni standard građana. U padu su inostrane investicije, usledio je rekordno visok odliv kapitala.

Dobra stvar je što je o svemu tome unutar Rusije povedena otvorena debata. Najbolji ruski ekonomski stručnjaci savetuju što hitniju reformu sistema, eliminisanje izlišne birokratije i, u što većoj meri, korupcije. Nezamislivo je međutim da se išta od toga preduzme pre nego što birači dođu pred glasačke kutuje. Sa strane gledano, čini se da je toga svestan i Putin, ali bitku počinje časom ruske daleke istorije. Valja pomno pratiti nastavke koji će slediti.