Kina, novi veliki igrač na Bliskom istoku

Samo nekoliko dana pošto je Kina objavila prvi politički dokument o saradnji sa arapskim zemljama, najavljujući ga kao doprinos promovisanju „novog modela u međunarodnim odnosima“, i uoči same posete predsednika Kine Si Đinpinga Bliskom istoku, zapadni, pre svega američki mediji su krenuli da kritikuju aktivniju ulogu trećeg globalnog igrača u ovom regionu. Reagovanja su se kretala od ocena da je Kina autsajder i da je „naftni eksplotator“, do spekulacija da treba očekivati vojno angažovanje Kine u Iraku i Siriji.

Predsednik Si će od 19. do 23. januara posetiti Saudijsku Arabiju, Egipat i Iran. Ta poseta će „istaći konstruktivnu ulogu Kine u promovisanju mira i stabilnosti na Bliskom istoku“, najavio je zamenik ministra inostranih poslova Džang Ming, preneli su kineski mediji.

Rijad 19. januar 2016. – Kineski predsednik Si Đinping sa saudijskim kraljem Salmanom bin Abdulazizom Al Saudom na ceremoniji dobrodošlice u Rijadu pre početka zvaničnih razgovora (Sinhua)

Diplomatija na kineski način

Izbor Bliskog istoka kao prve destinacije za predsedničku posetu inostranstvu u 2016. godini ima veliki značaj, jer Kina želi da pojača angažman u regionu kako bi se ponovo uspostavila stabilnost, ocenjuje kineska agencija Sin hua, ukazujući da je Bliski istok iskliznuo u sukobe, previranja i nestabilnost, što predstavlja pretnju kineskoj bezbednosti.

Peking očekuje da u saradnji sa ovim zemljama pomogne obnovi mira i stabilnosti na Bliskom istoku, da podigne regionalni razvoj kroz zajedničku izgradnju Puta svile, kao i kroz mehanizme kao što su Azijska infrastrukturna investiciona banka.

Kina nastoji da politički uticaj na globalnoj sceni približi svojoj ekonomskoj snazi i da se aktivnije uključuje u sva važna svetska pitanja, jer ne pristaje da samo reaguje na ideje i akcije drugih. Potezi Kine mogli bi značajno da utiču na odnos snaga u regionu i na sam konflikt. Zato će biti veoma zanimljivo pratititi ulogu Kine na Bliskom istoku i konkretne poteze i detalje najavljenog „konstruktivnog rešavanja sukoba“ u tom regionu.

Most „Kingsuihe“ na jugozapadu Kine, pokrajina Guizhou: „Ovo je drugi najviši most na svetu, dubine 406 metara i dužine 2.171 metar“, tvrdi Džang Mingshan, glavni inženjer na izgradnji mosta

Za sada je samo poznato da Kina često ističe svoju specifičnost u odnosu na Zapad, naglašavajući da njena međunarodna saradnja nije motivisana uslovljavanjima i ucenama da se sledi njena politika.

„Mnogo je važno da Kina nikada nije nametala svoj stav drugima, čak i kada postoje razlike. Ovo je kineska specifičnost u odosu na druge zemlje“, ističu analitičari u Kini i naglašavaju da je kineska politika u regionu zasnovana na principu zajedničkog razvoja država dok se politika Zapada zasniva na razvoju na uštrb drugih država.

Poznati američki sinolog Dejvid M. Lemton smatra da je „ponašanje Kine na svetskoj sceni jedinstveno po svom krajnjem pragmatizmu“ koji „podrazumeva situacionu etiku na globalnom nivou“, dok u američkoj spoljnoj politici postoji „suštinski intervencionistički impuls“. Autor knjige „Slediti lidera, rukovođenje Kinom od Deng Sjaopinga do Si Đinpinga“, citira i reči jednog kineskog obaveštajca koji je primetio da „američki intervencionistički način razmišljanja podseća na davanje prednosti hirurškoj intervenciji u odnosu na neinvazivne medicinske postupke“.

Pojava Kine kao globalnog diplomatskog igrača na Bliskom istoku je svakako interesantna sa stanovišta mogućeg razvoja događaja u ovom regionu. Da se nešto novo „talasa“ u tom regionu pokazuje i iznenađujući obrt politike SAD prema Iranu i ukidanje sankcija toj zemlji. S druge strane, kineski predsednik odlazi podjednako prijeteljski u dve zemlje, Iran i Sudijsku Arabiju koje su u dugogodišnjem sektaškom raskolu i konfliktu.

„Plitki komentari“ zapadnih medija

Da je Ameriku uznemirilo aktivnije angažovanje Kine na Bliskom istoku može se naslutiti već iz prvih komentara i reagovanja.

Neki zapadni političari i mediji su pogrešno protumačili ulogu Kine u regionu  као eksploatatora naftnih resursa. Takve izjave su plitke, apsurdne i kratkovide, piše u komentaru Sinhua i podseća da je Kina delila sudbinu sa Bliskim istokom i sarađivala sa tim delom sveta „hiljadu godina pre rođenja Sjedinjenih Američkih Država“, i mnogo pre procvata naftnog biznisa u 20.veku .

Politika Kine prema Bliskom istoku ima duboke korene u istoriji. Pre više od 1.400 godina, za vreme dinastije Tang uspostavljen je put svile za razmenu roba između dve civilizacije. Svakome ko to poredi sa načinom razmišljanja zapadnog kolonijalizma treba lekcija iz istorije, piše u komentaru.

Mora se primetiti kako su optužbe da Kinu interesuje samo nafta zaista neumesne kada dolaze od SAD, zemlje koja je toliko prisutna u arapskom svetu i naftnom biznisu. A svrgavanje arapskih lidera, i izazivanje haosa u arapskom svetu „u ime demokratije i ljudskih prava“ zvučalo je zastrašujuće i pre nego što su kolone izbeglica preplavile Evropu.

Kina dolazi na Bliski istok i to je već pomelo Zapad. Svetski mediji  su počeli da spekulišu kako treba očekivati vojno angažovanje Kine u Iraku i Siriji pošto je, po njihovim tvrdnjama, Pekig uznemiren zbog sve većeg broja pripadnika manjinskog naroda Ujguri koji se priključuju džihadističkoj organizaciji.

Sva je prilika da Zapad, ustvari, nije siguran šta če Kina preduzeti.

„Vašington post pita, kome će se Kina prikloniti - Rusiji koja je u ratu protiv Islamske države od 30. septembra prošle godine ili Sjedinjenim Državama, koje rukovode širokom koalicijom angažovanom od avgusta 2014. godine“, prenosi sajt B92.
Moskovske Vedemosti ističu da „zemlje iz Organizacije ugovora o zajedničkoj bezbednosti, vojno-političkog saveza nekoliko bivših sovjetskih zemalja, već razrađuju sa Iranom i Kinom zajedničku strategiju napada na Islamsku državu“, prenosi isti izvor.

Rijad 19. januar 2016. - Kineskog predsednika Si Đinping na aerodromu u Rijadu dočekao je saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman

Interesi Kine u arapskom svetu

Čika li to svet (Zapad) Kinu da se izjasni kojoj će se prikloniti strani i da pojasni svoju ulogu u međunarodnim odnosima ili ih plaši da će im Kina, drugačijim pristupom rešavanju problema, pomrsiti račune? Ili zbunjuju potezi koje je Kina povukla već na samom početku ove godine, a koje Zapad pokušava da „pročita“ na svoj način - po pravilu sa  nerazumevanjem ali i zazorom od rastuće uloge Kine u globalnoj ekonomiji i u međunarodnim odnosima?

Da li treba sumnjati u iskrenost upitanosti Vašington posta ili to ugledni američki list najavljuje pitanje koje će državni sekretar SAD Džon Keri pokrenuti prilikom najavljene posete Kini krajem januara?

Kina svakako nije sklona ishitrenim i kratkoročnim potezima. Predsednik Đinping će u prvoj zvaničnoj poseti regionu, od njegovog stupanja na tu dužnost, svakako opipati puls Bliskog istoka kada je u pitanju saradnja u oblasti bezbednosti.

„Vreme je da Kina postepeno pojača svoj angažman na Bliskom istoku, zbog naših povećanih ekonomskih ineteresa i zabrinutosti za bezbednost i dinamiku saradnje“, rekao je stručnjak za bliskoistočna pitanja sa Ningkia univerzieta, Li Saokian, prenosi Kina dejli (China Daily). U isto vreme, stabilnost na Bliskom istoku je u bliskoj vezi sa stabilnošću u zapadnom delu Kine gde živi 20 miliona muslimana. Kina želi da vidi stabilan Bliski istok, piše je Li.

Kineski muslimani na molitvi u gradu Sining (Xining) u severozapadnoj kineskoj pokrajini Kinghai, 18. avgusta 2015.

Šta znači „kineski faktor“

Svetski mediji, spekulišući o mogućem vojnom uključenju Kine u sirijski sukob, nisu uzelu u obzir da bi Kina, prozivana i da je kao svetska sila ostala predugo neutralna, mogla na izvestan način da se uključi u rešavanje sirijskog problema i borbu protiv Islamske države (ID), a da se ne prikloni niti ruskoj niti američkoj strani.

U situaciji kada postoji konflikt u kome svi tvrde kako im je ID meta, a da je pri tom jasno da je na jednoj strani Rusija a na drugoj američka koalicija, Kina bi možda mogla da pribegne novom rešenju. I to bi zapravo najviše ličilo na Kinu, jednu državu sa dva sistema koja nije ni jednopartijska ni na klasičan način višepatijska država, u kojoj postoje različiti stepeni autonomije, koja je i tržišna i državna ekonomija, koja je i dalje „zemlja socijalističke demokratije“, u kojoj se ne piše ni s leva na desno ni s desna na levo - već redosledom poteza i koja u svakom tom modelu naglašava specifičnosti kineskog načina...

I Lempton primećuje specifićnost Kine i smatra da koreni kineske politike leže u konfućijanskoj i taoističkoj misli da je „ova zemlja povezana sa svetom, pri čemu se posebna pažnja posvećuje periferiji, što znaći da je sve međusobno povezano“.

Moguće je da Kina pravi široki front za borbu protiv terorizma, trenutno kao samostalni igrač, a da istovremeno ne nudi uslovljavanje i pretnje već razvoj ekonomija i zajedničke infrastukturne projekte, što je i u saglasju sa novim kineskim petogodišnjim planom koji počinje ove godine i u kome je naglasak na reformama u oblasti tržišne ponude.

Moguće je da Kina nastoji da, tim širokim frontom, borbu protiv Islamske države i terorizma vrati pod kapu Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija. I možda su pitanja svetskih medija izlišna jer je Kina na neki način dala odgovor pre mesec dana kada je u SB UN pozvala na koordinisane međunrodne napore u borbi protiv terorizma i Islamske države. Kina se tada jasno založila da SB UN treba da pomogne formiranju jedinstvenog fronta u ovom pitanju.

„SB ima primarnu odgovornost za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti“, rekao je stalni predstavnik Kine u UN. „Članovi Saveta bi, polazeći od celokupne situacije, trebalo da osiguraju akcije koje bi bile ujedinjene i efikasne, čime bi se održali jedinstvo i autoritet SB“, prenela je Sinhua.

18. januar 2016. – Radnici na staklenom mostu preko velikog kanjona Zhangjiajie u centralnoj kineskoj provinciji Hunan. Most, dug 430 metara, širok šest metara i 300 metara iznad kanjona, očekuje se da bude otvoren za turiste do sredine ove godine

Zbunjujući potezi?

Ali koji to kineski potezi zbunjuju Zapad ili možda plaše jer ne žele još jednog jakog igrača na međunarodnoj sceni koji nema istu motivaciju za izazivanje i upravljanje krizom? Šta ih je navelo da opipavaju raspoloženje Kine da se vojno angažuje na jednoj od strana koje se deklarativno bore protiv istog neprijatelja?

U Kini je 1. januara ove godine stupio na snagu prvi zakon protiv terorizma kao odgovor na rastuću pretnju od terorizma u zemlji i svetu. Ovim zakonom su utvrđeni osnovni principi za borbu protiv terorizma, mere za sprečavanje, kao i jačanje antiterorističke saradnje u međunarodnoj zajednici.

Predsednik Kine Si Đinping je početkom ove godine pozvao je na reformu organa uprave oružanih snaga bez presedana u istoriji Kine. Si Đinping  pozvao je organe Centralnog vojnog saveta, zadužene za reorganizaciju, da pažnju usredsrede na omogućavanje pobede u bilo kom ratu.

„Kina se u poslednje vreme suočava s mnogim izazovima, uključujući rastuću američku aktivnost u regionu Južnog kineskog mora. Neodređena je situacija oko Tajvana. Na sve ove izazove treba dati adekvatan odgovor. Sudeći po tome kakvu je ogromnu reformu predložio Si Đinping, priprema se veoma ozbiljan odgovor“, navodi stručnjak Centra za analizu strategije i tehnologije Vasilij Kašin u svom komentaru za kineski “Sputnjik”.

Kineska politika prema arapskom svetu

Kada je u pitanju saradnja sa arapskim svetom Kina je, takođe početkom godine, ponudila svoj odgovor i 13. januara donela prvi „Dokument o politici prema arapskom svetu“ u kome se razrađuju strateške vizije i planovi za saradnju sa zemljama u tom regionu. U Dokumentu je na više mesta upotrebljen izraz „promivisanje novog tipa međunarodnih odnosa“ i „vin-vin“ saradnje.

Dokument najviše pažnje posvećuje raznim vidovima ekonomske sаradnje, od infrastrukturnih projekata, do trgovine i finansijske saradnje kao i izgradnje Puta svile 21. veka, ali se deo odnosi i na mehanizme saradnje u oblasti bezbednosti. 

„Mi ćemo produbiti kinesko-arapsku vojnu saradnju i razmenu. Mi ćemo ubrzati razmenu vojnih zvaničnika, proširiti razmenu vojnog osoblja, produbiti saradnju u naoružanju, opremi i specijalizovanoj tehnologiji i sprovoditi zajedničke vojne vežbe. Mi ćemo nastaviti da podržavamo razvoj nacionalne odbrane i vojnih snaga arapskih država kako bi se održali mir i bezbednost u regionu“, piše u ovom Dokumentu.

Kina smatra da anti-terorizam traži sveobuhvatne mere za rešavanje simptoma i uzroka, kao i da bi antiterorističke operacije trebalo da budu  u skladu sa ciljevima i principima Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnim normama, uz poštovanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integritet svih zemalja, navodi se u Dokumentu, kao i spremnost da ojača saradnju sa arapskim zemljama kako bi se uspostavio dugoročni mehanizam bezbednosti kroz jačanje političkog dijaloga i razmenu obaveštajnih informacija, tehničku saradnju i obuku kadrova u zajedničkoj borbi protiv  međunarodnog i regionalnog terorizma. 

Kina je spremna za novu političku ulogu u svetu. Ostaje da se vidi koliko je svet, posebno na Zapadu, spreman da se pomeri i ustupi joj prostor na globalnoj sceni.