Kina - novi model rasta

N. Stanisavljević

Kinesko rukovodstvo predstavilo ekonomiju za 2016. godinu, prvu godinu novog petogodišnjeg plana: niže cene nekretnina, registrovanje migranata iz ruralnih sredina koji žive u gradovima, reforma sistema penzijskog osiguranja, medicinske reforme koje će omogučiti kvalitetnije usluge, smanjenje troškova lečenja i bolji pristup kvalitetnim medicinskim ustanovama, stabilan rast prihoda za poljoprivrednike, modernizacija infrastrukture u ruralnim područjima, bolja i kvalitetnija ponuda poljoprivrednih proizvoda, niži troškovi za kompanije, odnosno niži porezi, takse i doprinosi za socijalno osiguranje, program za rešavanje finansijskih rizika

Kina, najveća trgovinska sila i druga ekonomija u svetu, od sledeće godina prelazi na novi model ekonomskog rasta zasnovan na povećanju domaće potrošnje i proširenju usluga kao odgovor na usporavanje domaće privrede ali i neizvesnosti  svetske ekonomske krize.

Kao značajni globalni igrač Kina bi u kratkom roku mogla da ojača ne samo svoju, već i globalnu ekonomiju  i ponudi mogući putokaz u trenutku kad su SAD, Japan i Evropa već „ispalile hitac u prazno“ i prethodnih godina istrošile svoje ideje bez nekog značajnog rezultata koji bi vodio privrednom zamajcu ili, na duže staze, izvesnijem oporavku i konačnom izlasku iz ekonomske krize.

Novi model Kina je lansirala u najavi 13. petogodišnjeg plana (2016 - 2020) i na Ekonomskoj konferenciji sredinom decembra na kojoj je kinesko rukovodstvo predstavilo – „mapiralo“ ekonomiju za 2016. godinu, prvu godinu novog petogodišnjeg plana. Na Ekonomskoj  konferenciji najavljene su strukturne reforme, sveobuhvatna tranzicija privrede i  signaliziran pravac ekonomske politike Kine u 2016. Predsednik Si Đinping je rekao da će Kina, u narednih pet godina, održavati prosečni rast od najmanje 6,5 odsto i da je cilj zemlje do 2020.  dvostruko povećanje bruto domaćeg proizvoda i dohotka po glavi stanovnika i u urbanim i u ruralnim sredinama.

Od siromaštva do dobrostojećeg društva

Na početku 13. petogodišnjeg plana napori treba da budu „usmereni na izgradnju umereno prosperitetnog (dobrostojećeg) društva do 2020“, i od početka sledeće godine u fokusu reformi treba da bude poboljšanje kvaliteta života običnih ljudi. Kineski predsednik Si Đinping je rekao da svako ima pravo na bolji život.

Kinesko rukovodstvo postavilo je cilj da u okviru strukturnih reformi u roku od pet godina izvuče iz siromaštva 70 miliona ljudi, jedan odsto svetske populacije, što je najambiciozniji plan u svetu kada je u pitanju borba protiv globalnog siromaštva, ma koliko on bio motivisan strateškim ekonomskim interesima države.

Od 1978. godine više od 700 miliona Kineza se izbavilo iz siromaštva. Međutim 70,17 miliona ljudi u selu živi i dalje ispod linije siromaštva, sa godišnjim prihodima manjim od 2.300 juana (376 dolara).

Rukovostvo Komunističke partije Kine (CPC)  je pre mesec dana objavilo instrukcije za smanjenje siromaštva, naglašavajući da će to podstaći domaću tražnju i ekonomski rast. Preporučeno je desetine  ciljanih, preciznih, kreativnih ideja i mera kojima bi se osiguralo da do 2020. siromašni ljudi u ruralnim područjima imaju bezbedan dom, pristup hrani, odeći, osnovnom obrazovanju i zdravstvu.

Predviđeno je da dohodak poljoprivrednika, po glavi stanovnika, u siromašnim oblastima raste brže od nacionalnog proseka.

Vlada bi trebalo da razvije industrije, pomogne radnicima migrantima da nađu posao, i preseli ljude koji žive u surovim uslovima i nesigurnom  okruženju. Kina će, kako je zvanično najavljeno, potrošiti 600 milijardi juana (oko 93 milijardi dolara), u narednih pet godina, da bi preselila oko 10 miliona siromašnih ljudi koji žive u teškim uslovima, osetljivim ekosistemima ili mestima sklonim prirodnim katastrofama.

Pored izgradnje više pruga, puteva, i infrastrukturnih projekata planira se unapređenje pristupa internetu kako bi se podstakla e-trgovina. Fiskalna potrošnja treba da se poveća i banke treba da budu ohrabrene da podrže mere smanjenja siromaštva.

Ekološkoj zaštiti u smanjenju siromaštva daje se značajno mesto, a predviđa se i izgradnja manjih gradova koji bi bili više u skladu sa prirodom.

Najnoviji plan uključuje i mere kao što su školarine za siromašne učenike, smanjenje poreza za seoske start-up firme i povećanje  finansijskih subvencija.

Kinesko rukovodstvo će doneti mere za stabilizovanje stambenog tržišta. Cena nekretnina će se smanjiti kako bi se podstakla domaća potrošnja. Prema podacima nacionalnog biroa za statistiku, trenutno ima neprodatih 441 milion kvadratnih metara stambenog prostora, što bi moglo da zadovolji potrebe 10 miliona ljudi.

Da bi smanjili stambene zalihe, predviđa se da se ruralnim migrantima izdaju urbanističko-boravišne dozvole i subvencije, koje će im omogućiti da kupuju stanove u gradovima. Broj registrovanih urbanih stanovnika u ukupnoj populaciji sada je 35,9 odsto, a cilj je da se do 2020. godine njihov broj poveća na 45 odsto.

U 2016, Kina će nastaviti da promoviše preduzetništvo i inovacije ublažavanjem finansijskih napora kompanija. Mere uključuju smanjenje transakcionih troškova, poreza i taksi za socijalno osiguranje.

Vlada ima za cilj da poboljša opšte poslovno okruženje podsticanjem udruživanja, reorganizacijom a, u nekim slučajevima, i stečajem  preduzeća. Dodaje se da je osnovno - obezbediti životni standard za ljude, dok će zaštita prava intelektualne svojine i interesa stranih kompanija pomoći industrijsku saradnju sa drugim zemljama i poboljšanje domaće investicione klime.

Bolja domaća ponuda, veća potrošnja, ekonomski rast

U  realizaciji  petogodišnjeg plana jasno je da će potrošnja igrati "ključnu ulogu"  kao pokretač ekonomskog rasta. Da bi se dao podstrek potrošnji kinesko rukovodstvo donelo je mere „na više razboja“. Uz podizanje ekonomske moći stanovnika, država planira, u cilju poboljšanja domaće tražnje, da u okviru strukturnih reformi podigne kvalitet ponude, podržavajući tehnološke inovacije, efikasne investicije, negujući nove motore rasta i jačajući konkurentnost tradicionalnih sektora. Sledi "duboka promena" u sferi snabdevanja, nizom mera za poboljšanje javnih usluga, zaštite životne sredine, kvaliteta proizvodnje i daljim otvaranjem ka globalnom ekonomskom sistemu, navode ekonomisti, prenosi kineska štampa

Kineski predsednik Si Đinping rekao je na Ekonomskoj konferenciji da će sledeće godine akcenat biti na paketu reformskih mera koje se odnose  na poboljšanje i unapređenje ponude, čime bi se podstakla nova tražnja i nova produktivnost. Ekonomisti smatraju da to znači da Kina ne želi da podstakne ekonomski rast isključivo pomoću fiskalnih i monetarnih mera za povećanje kapitalnih investicija, potrošnje i izvoza. Umesto toga, vlada će biti više fokusirana na osmišljavanje politike koja, sa aspekta ponude, ima za cilj da pomogne perspektivnim industrijama, dok bi zastarela preduzeća bila ukinuta.

Suština je inovacija. Ovo uključuje nove institucije, nove tehnologije i zajednički entuzijazam ljudi u preduzetništvu. Ne može se predvideti gde će se desiti, ali kada se seme poseje biljka će sama izrasti, navodi kineska štampa mišljenje ekonomista.

Kina je već ozbiljno posvećena inovacijama i razvoju tehnologija. Jedan mali, slikoviti primer svedoči o novom uspehu robotike. Naime, šangajska televizija „zaposlila“ je novog „novinara“ koji čita vremensku prognozu - slatkog robota, kažu, umilnog glasa.

Projektovano je da Kina ostane jedno od svetskih najbrže rastućih tržišta potrošača do 2020. godine, dostižući 6,5 biliona dolara godišnje privatne potrošnje, čak i ako godišnji rast BDP-a usporava na 5,5 odsto u narednih pet godina, navodi se u studiji Boston Consulting Group i AliResearch, prenosi China daily. Projekcija je zasnovana na pretpostavci da će se privatna potrošnja, od ukupno 2,3 biliona dolara, u narednih pet godina povećavati za oko 9 odsto na godišnjem nivou. U izveštaju su identifikovane „tri velike sile“ koje bi doprinele ovoj transformaciji: porast više srednje klase, nove generacije sofisticiranih potrošača i povećanje e-trgovine.

Kineska srednja klasa je izrasla u veliku snagu pokretača ekonomskog napretka. Više od polovine stanovništva u Pekingu i Šangaju spada u kategoriju srednje klase, a 40 odsto u Guangdžou. Procenjuje se da će do 2020. godine udeo urbanih domaćinstava sa godišnjim prihodom od 15.000 do 33.000 dolara (srednja klasa) biti 59 odsto, u odnosu na samo 8 odsto u 2010. godini.

„Stimulisanje samo potražnje više „nije lek za bolesti", rekao je Li Zuojun, istraživač sa Državnog saveta za razvoj. „Ponuda traži najhitnije ekonomske mere, a ne potražnja“, smatra Li, prenosi China daily.

Kina je obećala da će "stvoriti novu ponudu, novu potrošnju i novi zamah rasta" kroz nove ideje, institucije, tehnologije i proizvode, prenosi China daily. Reforma ponude će obuhvatiti više poreskih olakšica, smanjenje troškova zaduživanja, korporativne podsticaje za specifične industrije, ukidanje fabrika sa prevelikim zalihama i ublažavanje administrativnih ograničenja.

Za eliminisanje viškova Kina će stvoriti uslove za stečajni postupak po tržišnim pravilima i ubrzati slučajeve likvidacije. Takođe, obećano je da će se olakšati naseljavanje u gradovima kao i podsticaji za radnike da kupe ili iznajme imovinu na kojoj rade.

Vlada će ponuditi veću podršku preduzećima da unaprede tehnologiju i opremu i smanje dug i podsticaće inovativne tehnologije, proizvode i poslovne modele.

Novi umereni rast, “new normal“

Na samitu G20 održanom u turskom letovalištu u Antaliji, kineski predsednik Si Đinping je rekao da, uprkos nedavnom usporavanju, Kina sa 30 odsto doprinosi svetskom ekonomskom rastu. Predviđa se da će druga po veličini svetska ekonomija imati rast oko sedam odsto ove godine, i da će nastaviti da doprinosi globalnom rastu, rekao je Đinping.

Kina bi, po projekcijama, u 2016. održavala ekonomski rast u razumnom opsegu od oko 6,5 odsto, takozvani „new normal“ rast.

Kineska akademija društvenih nauka vidi slabije izglede za svetsku privredu u 2016. godini, od predviđanja Međunarodnog monetarnog fonda. Očekuje se da će svetska ekonomija rasti 2,5 odsto, u poređenju sa 3 odsto koliko je projektovao MMF. Američka ekonomija će rasti između 2,4 do 2,6 odsto. Evro zona će porasti za 1,6 do 1,8 odsto u 2016. godini.

„Ključno je da se podstakne rast industrije; vlada bi trebalo da obezbedi nove stope rasta za manje razvijene gradove, kombinujući poljoprivrednu proizvodnju, politiku stanovništva i transporta. Na taj način, mogli bi biti kreirani industrijski parkovi i šoping lokacije što bi privuklo više ljudi u manje i slabije razvijene gradove. Kao rezultat popraviće se i tržište nekretnina“, kaže Jan Juejin, šef istraživanja R & D instituta.

Kao i druge ekonomije, i kineska ekonomija doživljava različite faze svog razvojnog ciklusa. Sada pomera svoj fokus na potrošnju, uslužne  delatnosti, ekologiju i kompleksne reforme. Prirodan rezultat ove tranzicije je niži, održiv i uravnotežen rast. Ekonomisti procenjuju da je "novi normalni" rast kineske ekonomije razuman i dobar i za Kinu i za svet.

Smatra se da mnoge industrije u Kini nisu više konkurentne. Planira se  da se budući rast kineske ekonomije zasniva na inovacijama i produktivnosti, a ne jeftinoj radnoj snazi. To, međutim, znači rast za druge ekonomije u svetu. Bangladeš, na primer, ima koristi od povlačenje Kine iz lov-end tržišta odeće.

Danas je Bangladeš drugi svetski izvoznik odeće (posle Kine). Dakle, nije iznenađujuće da su Bangladeš i Vijetnam sada dve najbrže rastuće ekonomije u regionu.

Kina energično radi na rešavanju izazova budućnosti, promovišući  nove  inicijative. Takvi predlozi izazivaju novi zamah u svetskoj ekonomiji.

Najupadljiviji od njih su Put svile, Pomorski put svile, Azijska infrastrukturna investiciona banka (AIIB) i Razvojna banka za države BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika).

Put svile, izgradnja infrastrukture koja bi postakla razvoj, inicirao je  kineski predsednik Đinping tokom svojih poseta inostranstvu u 2013. godini. U projektu koji ima cilj da poveže Aziju, Evropu i Afriku aktivno učestvuje više od 60 zemalja i međunarodnih organizacija.

Potrošnja nastavlja da raste

Daleko od dvocifrenog rasta u prethodnim decenijama, "novi normalni" rast ukazuje da je kineska ambicija da dovede ekonomiju na održiviji  put u kome bi stari izvori rasta bili zamenjeni novim, poput podsticanja potrošnje, razvoja sektora usluga i visokotehnoloških industrija.

Kineska  ekonomija sada radi na dve brzine. Dok je industrija gubi zamah, usluge napreduju.

Prihodi od turizma, finansijskih usluga i pozorišnih blagajni beleže jak rast. U prvih sedam meseci, haj-tek industrija je porasla 10,4 odsto, 4,1 procentnih poena više od industrijskog sektora u celini. U prvoj polovini godine, sektor usluga činio je 49,5 odsto BDP-a zemlje, i bio je 5,8 procentnih poena veći od industrijskog sektora.

U prva tri kvartala, ukupna prodaja porasla je 10,5 odsto, na 21,61 milijardi juana (3,4 biliona dolara). U prvih šest meseci, potrošnja je doprinela 60 odsto privrednog rasta. Procenjuje se da i dalje

postoji veliki potencijal u podsticanju potrošnje.

Cilj kineskog 13. petogodišnjeg plana nije povećanje ekonomskog rasta , već zdrav rast, sveobuhvatan razvoj ekonomije, politike, društva, kulture i ekološke civilizacije. Stabilan život, novo zapošljavanje, stabilne cene.

China daily objavila je deset ekonomskih politika koje će, promenom na bolje, obradovati građane Kine i pozitivno uticati na njihove živote u toku sledeće godine. Među njima su niže cene nekretnina, registrovanje migranata iz ruralnih sredina koji žive u gradovima. Oni će kao i ostali stanovnici dobiti tzv “hukou” koji im omogućava socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

Skoro 55 odsto kineske populacije živi u gradovima, ali je registrovano da u gradovima ima manje od 40 odsto stanovništva. Zemlja ima oko 300 miliona sezonskih radnika, ali većini njih je uskraćen "hukou" (zvanični status boravka), što znači da nisu ravnopravni u zapošljavanju, socijalnoj zaštiti, školovanju.

Kineze u novoj godini još očekuju, manje takse za socijalno osiguranje, reforma sistema penzijskog osiguranja, medicinske reforme koje će omogučiti kvalitetnije usluge, smanjenje troškova lečenja i bolji pristup kvalitetnim medicinskim ustanovama, stabilan rast prihoda za poljoprivrednike, modernizacija infrastrukture u ruralnim područjima, bolja i kvalitetnija ponuda poljoprivrednih proizvoda, niži troškovi za kompanije, odnosno niži porezi, takse i doprinosi za socijalno osiguranje, program za rešavanje finansijskih rizika.

Da li je u najavi ekonomski model po meri čoveka

Da li je kineski novi ekonomski put - za koji se može reći i da je na tragu kritičara koncepta neoliberalizma, politike štednje i neintervenisanja države - dobro rešenje, ostaje da se prati. Kina je poslednjih decenija napravila pravi ekonomski bum. Od siromašne države pozicionirala se kao jedna od najvećih svetskih ekonomija. To joj daje kredibiltet da zna šta radi.

Slikovito rečeno, u novijoj istoriji Kina je preskočila jedan vek. Sedamdesetih bila je to siromašna država, doduše, bogata prirodnim i ljudskim resursima. Oku zapadnog posmatrača ličila je na zemlju koju je pregazilo vreme i koja je zaglavljena vek iza savremenih tokova. Reka bicikala, poneki automobil, trošni kućerci, milioni građana uniformisani u „maovke“... Istočnjački šarmantno, egzotično ali - siromašno. I gladno.

Nova Kina izgrađena u protekle tri decenije, od usvajanja politike reformi i otvaranja 1978. godine, već na prvi pogled po izgledu velikih gradova trči vek u budućnost i izgleda kao dom nekog futurističkog junaka.

Kina sada planira da izgradi nove gradove budućnosti, više po meri običnih ljudi, kao odgovor na ekološka izazove i globalno zagrevanje. Ostaje da se vidi da li je i novi kineski model strukturnih reformi - ekonomski model budućnosti po meri običnog čoveka. Pet godina nije veliko vreme da se sačeka rešenje jednačine koju je Kina izazovno postavila u svom novom modelu ekonomskog rasta i izgradnji prosperitetnog društva i da se proveri da li je ovo pravi odgovor na savremene neizvesnosti.

 

Izvori:  Xin hua, China daily, Global times

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...