Turci oborili SU24 nad Sirijom

Raketom “vazduh-vazduh”, jedan od dva turska na uzbunu podignuta F16 oborio je jutros ruski “suhoj 24”, bombarder angažovan u ratu Rusije protiv Islamske države (Moskva tvrdi, “kilometar unutar sirijskog vazdušnog prostora”!), otvarajući time sasvim novu stranicu krize s potencijalno opasnijim zapletom – jer, prvi put je da jedna članica NATO oružjem dejstvuje protiv Rusije, a predsednik Vladimir Putin kaže da je obaranje aviona “udarac s leđa saučesnika terorizma” njegovoj zemlji.

“Naš avion oboren je iznad Sirije, raketom vazduh-vazduh, lansiranom iz turskog aviona F16. Pao je na sirijsku teritoriju, četiri kilometra od turske granice. Kada je napadnut, avion je leteo na visini od 6.000 metara, jedan kilometar daleko od granice s Turskom. U svakom slučaju, naši piloti i naš avion nisu bili opasnost za Republiku Tursku, to je očigledno”, rekao je Putin. Napad na ruski SU24 je “udarac s leđa” Rusiji “od saučesnika terorizma”, izjavio je šef Rusije. “Ne mogu drugačije da kvalifikujem to što se danas dogodilo”, rekao je Putin. Tekst izjave Vladimira Putina objavljen je na sajtu Kremlja.

Putin je rekao da će tragedija aviona “imati ozbiljne posledice po odnose Moskve i Ankare”. Incident je “van regularnog rata protiv terorizma”.

“Umesto da smesta kontaktira nas, Turska se obratila svojim NATO partnerima – kao da smo mi oborili njihov avion, a ne obratno”, citirano je na sajtu Kremlja. “Da li oni žele da NATO posluži Islamskoj državi? Mi se nadamo da će međunarodna zajednica smoći snagu da se ujedini i da se bori protiv zajedničkog neprijatelja”, citirano je na sajtu Kremlja.

“Mi smo odavno zabeležili prebacivanje velike količine nafte i naftnih produkata, sa teritorije okupirane od ISIL u Tursku. To objašnjava značajne finansije koje prihoduju teroristi”, citiran je Putin. “To se događa uprkos sporazumu koji smo potpisali sa našim američkim partnerima da sprečimo vazdušne incidente i, kao što znate, Turska je među onima koji bi trebalo da se bore protiv terorizma u okviru američke koalicije”, citiran je šef Rusije. Ako ISIL ima takav novac (a na račun im stižu desetine, a možda i stotine miliona ili miljarda dolara), i usto još imaju i zaštitu oružanih snaga jedne džave, tada je jasno zašto se teroristi ponašaju drsko i nasilno, i kako su to u stanju da preduzimaju terorističke napade po svetu i u srcu Evrope, rekao je Putin.

Izjava je data u Sočiju. Napad na ruski avion zbio se nešto pre razgovora predsednika Rusije s kraljem Jordana Abdulahom Drugim, u Putinovoj letnjoj rezidenciji na crnomorskom primorju. Jordanski kralj izrazio je Moskvi saučešće. Kralj je izrazio mišljenje da je potrebno objediniti snage sila u ratu protiv ISIL. Putin se založio za združene ratne napore Rusije i Jordana, rekavši da ruske “specijalne snage i vojska već rade u tom pravcu”.

Ruska krstarica plovi prema Siriji

Ankara i Kremlj na različite načine prikazuju incident u zoni tursko-sirijske granice. Saglasno turskoj verziji, turski avioni podignuti su na uzbunu pošto je ruski bombarder navodno zašao u turski vazdušni prostor i pošto je ruska posada aviona upozorena da se udalji “deset puta tokom pet minuta”.

“To nije akcija protiv bilo koje određene zemlje, naši F16 su preduzeli neophodne korake za zaštitu turske suvrene teritorije”, saopštila je Ankara. U Ankari, ruski stalni diplomata pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Turske, da povodom turskog rušenja ruskog aviona, ali uz izgovor na povredu turskog vazdušnog prostora, sasluša protest Ankare. Turska je zatražila vanredni sastanak NATO, koji je posle podne održan u Briselu.

U Moskvi, turski ataše vojni pozvan je u rusko Ministarstvo odbrane, da povodom incidenta s mnogo više razloga čuje Rusiju. Ataše je obavešten da Rusija gleda na akt turskih vazduhoplovnih snaga kao na čin koji nije prijateljski. Službeniku Turske predat je službeni protest. Ministarstvo je saopštilo da će ruske operacije u Siriji biti nastavljene bez obzira na turski postupak.

Kasnije tokom dana, Generalštab oružanih snaga Rusije izdao je saopštenje o merama zaštite ruske ratne avijacije u Siriji ubuduće. Saopštenje je i objava Turskoj da se vojni kontakti Moskve i Ankare prekidaju.

“Generalštab razrađuje dodatne mere za osiguranje bezbednosti ruske vazduhoplovne baze. Prvo, sve akcije aviona za udar izvodiće se samo pod zaštitom lovaca. Drugo, preduzeće se mere za jačanje odbrane. U tu svrhu, krstarica Moskva, opremljena ‘fort’ odbrambenim sistemom sličnim S300 zauzeće poziciju u obalnom regionu Latakije. Mi upozoravamo da će biti uništeni

bilo koji ciljevi koji za nas predstavljaju potencijalnu opasnost. Treće, kontakti s Turskom vojnim kanalima biće prekinuti”, kaže ruski Generalštab.

Bez razmahivanja pesnicama

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov otkazao je posetu Ankari, ugovorenu za četvrtak. U međuvremenu, ruski vojni helikopter u sastavu snaga u Siriji, upućen u potragu za pilotima koji su se katapultirali, pogođen je raketom sa zemlje i oštećen je. Jedan ruski marinac je poginuo, potvrđeno je u Moskvi.

Ipak, u Kremlju su odbacili mogućnost vojnih posledica po Tursku, objavilo je službeno glasilo Rasijskaja gazeta. Gazeta se oslanja na izjavu sekretara za štampu šefa države Dmitrija Peskova, intoniranu izrazito umereno, uz isticanje u prvi plan reči “gnev i razočaranje” postupkom Turske.

“U stanju sam da izrazim samo najoštriji gnev i razočaranje u vezi s tim nepredvidljivim postupcima Turske”, izjavio je Peskov, nazvavši postupke “apsolutno neobjašnjivim”. Peskov je rekao da Ankara nije kontaktirala Moskvu i da nema dokaza Turske povodom tvrdnji da je avion ušao u turski vazdušni prostor.

“Mi se prvenstveno oslanjamo na navode naših vojnih stručnjaka koji raspolažu svim parametrima leta oborenog aviona. Ti podaci ukazuju da je avion leteo u vazdušnom prostoru Sirije i da je srušen sa sirijskog neba”, citiran je govornik Putina.

Dmitrij Peskov je izjavio da je sada “važno čuti neku reakciju zemalja Zapada, članica NATO, koja bi se ticala ovakvog postupka članice NATO Turske”.

Peskov je potsetio da šef Rusije nije pominjao nikakve “vojne posledice” i nikakav “vojni odgovor” Rusije Turskoj. Potrebno je poći od toga kao činjenice, rekao je. Međutim, predsednik je u isto vreme “primetio neizbežnost posledica” u odnosima Rusije i Turske posle takvih neprijateljskih postupaka turske strane, citiran je šef za štampu. Nikako nije potrebno podlegati “nekakvoj kampanjštini”, ali istovremeno, mora biti jasno “da slični postupci neće proći bez posledica”. Operacije ruskog ratnog vazduhoplovstva u Siriji produžiće se, “bez obzira na incident sa obaranjem od strane Turske SU24”.

Planirani čin

Predsednik vlade Turske Ahmet Davutoglu ostao je pri stavu Ankare da “svet treba da zna” da Turska spremna “na sve neophodne mere” za očuvanje svoje stabilnosti. Predstavnici Turske su izjavili Rojtersu da veruju da su ruski piloti živi i da su u rukama sirijskih pobunjenika.

“Naše jedinice koje su informisane da su dvojica pilota živi, rade na tome da ih bezbedno preuzmu od opozicionih pobunjenika”, rekao je neimenovani turski službenik Rojtersu.

Izjava Davutoglua upućuje na zaključak da je o obaranju ruskog aviona prvom prilikom u Ankari postojala politička odluka.

Saveznici Turske, među kojima Nemačka i SAD, insistiraju da se slučaj prebaci u ruke rusko-turskoj diplomatiji. Međutim, ni Berlin ni Vašington, ne propuštaju da kažu da u sopstvenom razumevanju incidenta preuzimaju kao tačno ono što kaže Ankara. Istovetno je postupio i NATO, okupljen posle podne u Briselu.

Ministar Nemačke Valter Štajnmajer nastojao je da porukom Berlina u dva smera, i Rusiji i Turskoj, polije vodom žar dok se ne rasplamsa. Ministar Nemačke se založio da Moskva i Ankara pokažu suzdržanost i što pre stupe u kontakt i pokušaju da raščiste i eventualno se i usaglase o okolnostima događaja koji je Berlin nazvao “ozbiljnim incidentom”. Potrebno je da obe strane demonstriraju “razboritost i zdrav razum”, rekao je Štajnmajer – istupivši pre vanrednog sastanka članica NATO.

Nemac je izrazio “nadu da obaranje ratnog aviona neće ugroziti sveže razgovore o rešavanju pitanja građanskog rata u Siriji” posle godina “međunarodnog zastoja” u odnosu na taj sukob.

“Ono čemu se moramo nadati je da događaj neće prekinuti ohrabrivanje na prve pregovore, koji nude majušnu veru u deeskalaciju sirijskog sukoba”, rekao je ministar u Berlinu. Mnogo sada zavisi od toga kakve će biti sledeće reakcije dve strane, izjavio je Štajnmajer. Berlin se zalaže da se uzroci incidenta istraže.

U Vašingtonu, predsednik SAD Barak Obama je istupio s istom preporukom.

“Danas je vrlo važno da Rusi i Turci jedni s drugima razgovaraju, utvrde šta se tačno dogodilo i preduzmu mere da se obeshrabri svaka vrsta eskalacije”, izjavio je Obama.

Američki Pentagon je zadržao prividnu distancu u odnosu na događaj, ali uz ponavljanje turskih navoda. “Naši turski saveznici obavestili su nas da je njihov vojni avion oborio ruski vojni avion blizu sirijske granice pošto je ovaj povredio turski vazdušni prostor. U ovom trenutku možemo potvrditi da snage SAD nisu umešane u incident”, izjavio je predstavnik oružanih snaga Amerike. “Mi još prikupljamo sve činjenice i izučavamo pojedinosti”, rekao je.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg apelovao je za smirivanje i “ohrabrio” Rusiju i Tursku za diplomatski kontakt. “Diplomatija i deeskalacija su važne da se ovo pitanje reši”, izjavio je šef NATO. Stoltenberg je rekao da su u današnjim okolnostima neophodne “transparentnost i predvidivost”, kao način da se smanje rizici. Šef NATO stao je ipak iza Turske, odbijajući svaku ideju da je rušenje ruskog aviona izvedeno van turskog vazdušnog prostora.

Bez kajanja Ankare

Posle jutra koje je počelo uz vest koja izaziva veliku strepnju nastupili su događaji poslepodneva, bez razloga za strah od brzih komplikacija. Nema razloga za preveliku uzbunu, mišljenja je američki profesor-sledbenik za događajima u Rusiji Mark Galeoti, citiran u britanskom Gardianu. Galeoti procenjuje da ni Moskva a ni evropske članice NATO mimo same Turske “neće želeti da ovo ode predaleko”. Rusija ne može voditi “vruć diplomatski rat na previše frontova” u isto vreme, a “Evropa jasno želi da Moskva bude deo rešenja u Siriji i možda Ukrajini, takođe”.

“A, iskreno, u mnogo prestonica postoji zabrinutost oko Turske, njene agende i njene uloge u regionu”, citiran je Galeoti. Mnogo će, naravno, zavisiti od pozicije Vašingtona, ali ako Moskva dobije “makar mrvu kajanja Ankare ili razumevanje Evrope”, tada možemo očekivati da se ovo prespe u rusku TV i malo ode u stranu, kaže Galeoti.

Ipak, i uz taj najbolji scenario, “ne mislim da će se to tek tako završiti”. Moskva je već voljna da u političkom nadmetanju za uticaj na Južnom Kakvazu i Bliskom istoku deluje unutar Turske, kaže američki stručnjak. Ima li u ovome što se danas čulo “mrve kajanja Ankare” i “razumevanja” za Rusiju Evrope?