Putinov “podvodni dron”
Šta bi se moglo nuklearno naoružanim torpedom, a šta se može kamerom, koja plan tajnog oružja snimi u rukama ruskog generala
(ilustracija: Vašington tajms ovako ilustruje priču o ruskoj operaciji proizvodnje "podvodnog drona" za koju američki mediji tvrde da se izvodi pod nazivom "Kanjon")
Soči, letnja rezidencija predsednika Rusije. Šef države i oružanih snaga Vladimir Putin, ministar odbrane Sergej Šojgu, šef Generalštaba general Valerij Gerasimov, okruženi nekolicinom drugih generala – i, državno kontrolisana, ruska TV čije kamere četvrti dan zaredom prošle nedelje slede diskusiju o odbrani i naoružavanju armije, i u trenutku nadahnuća za razbijanjem monotonije sve vreme iste “slike”, zaviruju preko ramena jednoj od ličnosti za stolom, te “slučajno” pred auditorij gledališta iznose i “tajni plan” razvoja za svet potencijalno fatalnog torpeda u slučaju nuklearnog rata. General plan drži u rukama. Poneko iznenađen, neko zaprepašćen, a Kremlj, posredstvom govornika za javnost, opominje televiziju da sledeći put pazi šta radi. Jer, nije sve za svačije oči i uši.
Da li je takva epizoda nešto u šta bi se moglo poverovati, “sa ove strane ekrana”? Ili, šta je drugo po sredi, prihvati li se da to nije baš tako?
To su, eto, dva pitanja o kojima, povodom “incidenta” u izveštavanju o ruskom “fatalnom tajnom oružju”, juče, prekjuče i danas raspreda sva štampa. Dakle, šta je to što je kamera TV videla a “nije smelo da vidi”?
Super torpedo
Saglasno agenciji Asošijetid pres, “crteži i detalji potencijalnog oružanog sistema nazvanog status-6” delo su konstruktorskog biroa Rubin, u Sankt Petersburgu. Sistem čine jedan tip ruske nuklearne podmornice i podvodni dron nalik na torpedo. Međutim, u stanju da uzrokuje “ekstenzivne zone radioaktivne kontaminacije”, koje bi obalne oblasti neprijatelja učinile “za duže vreme nepodobnim za vojne, ekonomske, poslovne ili druge aktivnosti”.
Torpedu nalik, oružje je samostalno podvodno plovilo koje bi moglo dosegnuti i deset hiljada kilometara do cilja, “što vojni stručnaci ne smatraju mogućnim”, kaže AP. Vojni stručnjaci konsultovani od ove novinske agencije smatraju da je realnije razgovarati o nuklearno naoružanom torpedu – kraćeg dosega, ali brzine i preko sto kilometara, zbog čega ga je teško pratiti i uništiti.
Eksperti kažu, još je Andrej Saharov, tvorac sovjetske termo-nuklearne bombe, pedesetih prošlog veka predložio razvoj takvog torpeda, sposobnog da u obalnom pojasu SAD “stvori ogromne cunami-talase visoke radioaktivnosti i te oblasti učini nenastanjivim”. Predlog odbijen, jer pomorska tehnologija onog vremena nije omogućavala da sovjetske podmornice do obale SAD stignu neprimećene.
Hipotetički, torpedo bi se lansiralo s podmornice tipa “oskar-2”, objavio je američki Jurazija dejli monitor, govoreći da Pentagon zna taj projekat pod nazivom “kanjon”. Navodno, status-6 bi bio u stanju da ponese i superbombu od 100 megatona, kontaminirajući gusto nastanjene teritorije Njujorka, Los Anđelesa, Bostona itd. i “planiran je za raspored 2020”, navodi EDM, pozivajući se na američki Vošington fri bikon. Tzv. car-bomba od 100 megatona je načinjena ali nikada nije isprobana u strahu za planetu.
Rasijska gazeta čita poruku
Bi-bi-si, koji takođe ima priču o nestašnoj kameri, ponavlja uglavnom iste pojedinosti i pridodaje da bi podmornice - nosači kobnog oružja bile tipa postojećih “Belgorod” i “Habarovsk”. Ništa više, ako je reč o opisu kataklizmičkog oružja, ne saopštavaju ni drugi posmatrači događaja, Dojče vele, Njujork tajms, britanski Telegraf.., a izdvaja se s nešto malo više pojedinosti službena Rasijska gazeta (“Rusija ‘obelodanila’ novo superoružje”), navodeći da podmornice koje bi nosile super-torpedo nije mogućno otkriti ni najmodernijim sredstvima praćenja.
Osim ovog, Gazeta dodaje i da bi samonavođeno torpedo-podmornica (robot) bilo naoružano kobalt-bombom koja nikada nije isprobana, jer “garantuje uništenje svega živog” i čini teritoriju milenijumski neupotrebljivom. Karakterističan je navod RG, da nije reč o oružju upotrebe već o oružju odvraćanja od napada. Elem, to bi se oružje aktiviralo jedino u slučaju “odgovora (na napad), svom raspoloživom silom nuklearnih snaga Rusije, čak i pri uništenju (udarom agresora) komandnih mesta i rukovodstva zemlje”.
Sa stanovišta autora ove beleške – eto merodavnog razjašnjenja i zašto je jedna ruska TV kamera bila previše “ljubopitljiva”, da bi čak preko ramena zagledala u papire u generalskim rukama. Kremlj je izabrao način da “koga je potrebno” još jednom potseti na ono što je već objavljeno – u slučaju agresije na Rusiju, Moskva se neće ustručavati tzv. asimetričnog, nesrazmerno moćnijeg, pa i opšte-uništavajućeg odgovora. Da se od ponavljanja toga ne bi promuklo, pozvana je u pomoć jedna TV kamera.
