Sindikati: Stop prodaji Telekoma

Otvaranje obavezujućih ponuda za Telekom Srbije najavljeno je za 16. novembar, ali ceo proces prodaje je netransparentan i ne zna se šta se tačno prodaje. Slavoljub Kandić, predsednik Jedinstvenog sindikata Telekoma Srbije podseća da vlada govori o prodaji svog dela od 58 odsto, ali se prećutkuje da će i 20 odsto spostvenih akcija Telekoma takođe pripasti budućem kupcu pa to znači da se onda prodaje 78 odsto akcija.

“Više puta je premijer govorio da će prodati Telekom za veću cenu nego što je tražila vlada koja je 2011. pokušala da proda ovu kompaniju. Oni su tada dobijali 1,4 milijarde evra za 51 odsto akcija. To znači da sada za 78 odsto sve što bude manje od 1,7 milijardi evra je ispod onoga što je imala prethodna vlada. Bez obzira na to Telekom apsolutno ne treba prodati, jer to bi mogla biti istorijska greška koja će se teško ispraviti”, poručio je Kandić, dodajući da će 2. novembra vladi predati peticiju koju je potpisalo više od 100.000 ljudi protiv prodaje Telekoma.

On je otkrio da je, prema nekim istraživanjima, 64 odsto građana Srbije protiv prodaje Telekoma, a među preostalih 36 odsto nalazi se dosta neopredeljenih.

“Velikim protestom želimo i da pošaljemo poruku potencijalnom kupcu da nije dobrodošao i da je Telekom sposoban sam da posluje, da ispunjava obaveze prema građanima, državi i zaposlenima. I može da posluje još bolje ako se politika ne bi mešala u poslovanje”, rekao je Kandić.

Za sindikalce je takođe sporno i to što se tenderom nisu pozvale samo telekomunikacione kompanije da učestvuju u privatizaciji, već se javljaju investicioni fondovi čija je namera da se brzo preproda kompanija.

Kandić ističe i da su sindikati napravili socijalni program za zaposlene za slučaj da do privatizacije ipak dođe, ali da “to ne znači da smo pristali na prodaju Telekoma”.

Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata Telekoma Srbija osvrnuo se na neke tvrdnje da je Telekom budžetska firma i istakao da Telekom ne dobija ništa od države već da puni budžet.

“Godišnja dobit Telekoma je od 130 do 150 miliona evra i on uplaćuje polovinu od ukupnih dividendi koje državna preduzeća plaćaju u budžet. Osim toga, stotine firmi su oslonjene na Telekom. U slučaju prodaje svi oni ostaju bez posla, jer novi kupac dovodi svoje dobavljače i partnere. Država se hvali kad se zaposli 100 ljudi, a predviđanja su da će, ukoliko se proda Telekom, bez posla ostati oko 4.000 ljudi. Uz to većina od oko 100.000 ljudi koji rade u firmama koje zavise od Telekoma će takođe ostati bez posla i svi će se oni naći na socijali, na teretu države”, smatra Joksimović.

U vezi Telekoma sporno je i to što je kao otvoreno akcionarsko društvo po zakonu moralo najkasnije tri meseca posle registrovanja akcija u Centralnom registru hartija od vrednosti da izađe na berzu.

“Ne možemo da sprečimo državu da proda svoj paket akcija, ali možemo da ih uverimo da to nije dobro ni za državu, ni za zaposlene. U svim razgovorima sa predstavnicima države nismo dobili ni jedan kontraargument na naše argumente protiv prodaje. Jedina dva argumenta za prodaju su da ne znaju šta će biti sa konkurencijom Telekoma za 10 godina i da je u Evropi kriza u sektoru telekomunikacija zbog raznih usluga i aplikacija poput Vibera, Skajpa... kao i ukidanja rominga. To je donekle istina ali to pogađa razvijene telekomunikacione kompanije, a Telekom još ima prostora za razvoj”, istakao je Joksimović.

Pored toga, finansijski pokazatelji Telekoma su najbolji u Jugoistočnoj Evropi, ističu sindikalci, pre svega misleći na operativnu dobit (EBITDA), kao i na investicije. Oni takođe ističu da je Telekom davao značajne donacije PIO fondu, sportskim društvima, za kulturu i umetnost. Šta može da se desi posle privatizacije, ukazuje Joksimović, može se videti na primeru NIS-a koji više ne izdvaja novac za te stvari.

“Telekom ne treba prodati uopšte, a posebno ne treba prodati većinski paket. Država mora da ima kontrolni paket i da utiče na strateške odluke. Telekom je kupio Telekom Republike Srpske za 650 miliona evra. Kupio je kompaniju u Crnoj Gori, Telus, Dunav banku, Arena sport. Apsurdno je da se sada nudi 1,2 milijarde evra za 58 odsto akcija, a Telekom je u ove kompanije uložio više od milijardu evra”, ističe Joksimović.

On je istakao da, prema uporednim pokazateljima, Telekom ima optimalan broj zaposlenih i da jedan radnik opslužuje više pretplatnika nego jedan randik telekoma u Austriji, Nemačkoj ili Francuskoj. Ono što prebacuju Telekomu je manji pirhod, ali kako Joksimović ističe to je zbog nižeg BDP-a i jeftinijih i manjih paketa, zbog nižeg standarda građana.

“Pozivam premijera koji je sa nama 2010. godine branio Telekom od prodaje, da kao razuman čovek odustane od prodaje Telekoma. Zašto da ga prodajemo sada kada posle više od milijardu evra uloženih u kupovinu drugih preduzeća ona počinju da prave dobit. Kada otplatimo dugove, koji su državni, dobit Telekoma će biti preko 300 miliona evra. Zašto to prodati nekom investicionom fondu koji će otpustiti tri, četiri hiljade ljudi, smanjiti troškove i onda ga preprodati”, zapitao je Joksimović.

Predrag Petrović, naučni saradnik Akademije inženjerskih nauka Srbije ukazao je na značaj Telekoma za razvoj nauke u Srbiji što je zapisano i u Strategiji razvoja nauke od 2010. do 2015. godine.

“Informaciono komunikacione tehnologije su pokretač razvoja privrede i društva, a Telekom Srbija grupa je pokretač razvoja IKT. Telekom ima strateški zanačaj za Srbiju jer je regionalni lider kao vlasnik Telekoma Republike Srpske, kompanije Mtel u crnoj Gori i Arene sport koja emituje četiri kanala u regionu. Na listi najboljih kompanija Centralne i Istočne Evrope u oblasti medija i telekomunikacija Telekom Srbija je na 6. mestu. Ova prodaja bi bila pretposlednji korak u razbijanju države, a poslednji je prodaja elektroprivrede, Elektromreža, PKB-a”, istakao je Petrović.

On ukazuje i da je 2006. godine Mobtel, sa samo mobilnom telefonijom, prodat za 1,5 milijardi evra što je više nego što se nudi sada za Telekom koji ima i fiksnu telefoniju, internet, mobilni internet i ostale servise. Takođe, prema izveštajima iz 2004. i 2006. godine šteta koju je Telekom pretrpeo na Kosovu i Metohiji iznosi 1,4 milijarde evra što je uporedivo sa cenom koja se sada nudi za njega.

Jedna od važnih stvari zbog koje ne treba prodati Telekom je, prema njegovom mišljenju, nacionalna bezbednost jer u vlasništvu Telekoma nalaze se zaštićene veze vojske i policije. Takođe, prodaja Telekoma, kao dobra u opštoj upotrebi i od opšteg značaja, kosi se sa krivičnim zakonom, zakonom o odbrani, zakonom o javnoj svojini i zakonom o privatizaciji, kao i sa Ustavom.