Ko, s kim i protiv koga u Siriji

Noćas, u vreme kada se ovaj pregled dnevnog “učinka” rata svetskih sila za Damask sređuje za Balkanmagazin, na Internetu još nije bilo vesti o ishodu susreta Keri-Lavrov – dvojice ministara, američkog i ruskog, koji je trebalo da se sretnu i eventualno usaglase o tome ko, po kome, i kakvim redom, razvaljuje batinom s neba nad Sirijom. Uz pilote SAD, u tome sada već drugi dan učestvuju i Rusi, ovi tukući iz svojih “suhoja”, ali bez sinhronizacije sa Amerikom u izboru ciljeva. Moskva i Vašington te ciljeve ne svrstavaju na istu stranu. Ali to što nema rusko – američkog dogovora podiglo je cenu nafte na berzama. “Brent” bezmalo za dolar, “američku sirovu”, za 110 centi.

Berze prve naslućuju šta je šta i šta, eventualno, obećava promenjena slika nadmetanja za Siriju. Rusko vojno uplitanje u konflikt “povećava geopolitički rizik”, kažu stručnjaci za robu i novac. A, eto, tek su dva prva dana...

Rusko prisustvo u siriji (vazdušni udari od 30. septembra)

Rusi neće sa Amerikancima

Politička novost dana je izjava Kremlja da Rusija nije namerna da priđe ratnom savezu protiv Islamske države koji predvode SAD. Rusija smatra američka dejstva u Siriji nezakonitim. Poduhvat Amerike, i protiv Islamske države i protiv vlasti Bašara al-Asada u isto vreme, nema iza sebe ni nalog Saveta bezbednosti UN niti poziv službenog Damaska u pomoć, kaže Moskva. Takav poziv Bašara al-Asada ima Rusija, da čelikom iz vazduha priskoči Siriji. I Moskva sve glasnije žigoše pohod Vašingtona na vlade koje su “neposlušne”, a uz izgovor na demokratske i druge razloge, o čemu je u Njujorku upečatljivo govorio Vladimir Putin.

Druga današnja novost je potvrda strahovanja javnosti već od juče – zbog mogućnosti da dva najmoćnija ratna vazduhoplovstva na svetu dokače “krilom krilo” nad Sirijom, u međusobno neomeđenom vazdušnom prostoru. I da to što su u ovom trenutku samo Bliski istok i Sirija, pođe sasvim drugim smerom.

“Rat dobija opasnu novu dimenziju”, objavljuje o toj situaciji nemački Dojče vele. Javnosti već poznati jastreb, američki senator Džon Mek Kejn poziva u Vašingtonu na uzbunu:

“Ja apsolutno mogu da potvrdim da je bilo (ruskih) udara na naše regrute Slobodne sirijske armije koji su naoružani i trenirani od CIA, zato što imamo komunikaciju sa ljudima tamo”, citiran je MekKejnov odgovor televiziji CNN.

Antanta šiita i Rusije

Dalja novost je najava da pomoć Bašaru al-Asadu u ljudstvu sprema Iran. Teško je pouzdano utvrditi u kojoj formi, jer malo je verovatno da će Teheran slati u Siriju regularne trupe. Pre će biti da je reč o tzv. dobrovoljcima kojih ima, jer u pozadini rata tinja i unutar religijski sukob šiita i sunita.

Dobavivši za svoju akciju u Siriji, na strani vlasti u Damasku, podršku Irana, Iranu naklonjenog Hezbolaha (u Libanu), šiita u Iraku – Rusija je, de fakto, unutar saveza sa šiitima. Na suprotnoj strani rova je Amerika u savezu sa Saudi Arabijom, Katarom i režimima muslimana sunita. Obrisi tog ruskog saveza ukazuju se na horizontu bojišta sve jasnije. Rojters najavljuje da će “ruski vazdušni udari uskoro biti praćeni kopnenim napredovanjem sirijske armije i njenih saveznika”, i da je “mogućno” da će se vojne operacije te alijanse fokusirati na Idlib i Hamu. Ohrabrena vlada u Damsku pokušaće da povrati teritorije koje su osvojili američki podržani Asadovi oponenti i Islamska država.  

Zapad i teroristi “umerenjaci”

Uz podsećanje da građanski rat u Siriji traje već petu godinu, Njujork tajms je pokušao da “postroji” saveznike i protivnike na bojištu – s kojeg kolone migranata, onih koji sebi to mogu da priušte, a svakako ne svih koji bi hteli, beže prema Evropi. Evo kako je to rasporedio NYT:

SAD – podržavaju “politički umerene” snage pobunjenika, a suprotstavljaju se predsedniku Bašaru al-Asadu, Islamskoj državi i “drugim islamskim ekstremnim grupama”. SAD predvode koaliciju koja preduzima vazdušne udare u Iraku i Siriji protiv Islamske države i drugih ekstremnih grupa, a slede i “tajni program obuke i opremanja sirijskih pobunjenika i poseban program Pentagona u obuci umerene sirijske opozicije za borbu sa Islamskom državom”. Program Pentagona privukao je međutim mali broj regruta, piše NYT.

Rusija – podržava Asada, lidera Sirije, koji je “jedini postojani saveznik Rusije na Bliskom istoku decenijama”. Suprotstavlja se Islamskoj državi “kojoj se pridružilo nekoliko hiljada mladih Rusa”. Rusija izjavljuje da se pribojava napada militanata kada se oni vrate sa Bliskog istoka. Ali Zapad se pita – nije li to samo rusko pokriće, za njeno suprotstavljanje svakoj opasnosti po Asadovu vlast.

Turska – podržava savez iza koga su SAD, a prećutno, sve pobunjenike protiv režima u Siriji. Suprotstavlja se Asadovoj vladi i grupama Kurda, povezanim sa turskom pobunjeničkom PKK, navodno pripadnikom Islamske države. Turska je preduzela sopstvene vazdušne udare u Iraku, uglavnom na severu gde su Kurdi, a dopustila je Americi da koristi turske vazduhoplovne baze i doturanje pomoći sirijskim pobunjenicima.

Iran – podržava Asada i vladu Sirije. Suprotstavlja se pobunjenicima sunitima, Islamskoj državi i drugim suni-ekstremistima, objašnjava Njujork tajms. Iran je pouzdan saveznik Sirije, dotura joj vojnu pomoć, oružje, robnu i finansijsku pomoć još od početka rata 2011. Od 2012, na iranskoj strani u ratu u Siriji je i Hezbolah, iranski podržavan pokret u Libanu.

Saudi Arabija – pomaže mnoge pobunjeničke grupe koje se bore protiv sirijske vlade. Suprotstavlja se Asadu i vlastima u Damasku. Obećava da neće podržati bilo kakav aranžman sa Asadom, ne žali finansijska sredstva u pomaganju pobunjenika i učestvuje sopstvenim vazduhoplovstvom u američki predvođenim vazdušnim udarima.

Katar – podržava brojne pobunjeničke grupe protiv sirijske vlade. Suprotstavlja se vlastima Sirije, finansira i naoružava pobunjenike a američkoj koaliciji ustupa baze za bombarderska poletanja.

Britanija – podržava “umerene elemente” među pobunjenicima protiv vlade u Damsku. Suprotstavlja se Asadu, Islamskoj državi i najekstremnijim islamističkim grupama. Zbog otpora u parlamentu, učestvuje samo u vazdušnim udarima na Irak ali dopustila je upotrebu drona da bi ubila dvojicu britanskih građana pripadnika Islamske države na teritoriji Sirije.

Najzad, Francuska – pomaže “najumerenije” među sirijskim pobunjenicima. Suprotstavlja se Asadu, Islamskoj državi i drugim ekstremnim islamističkim grupama. Uzela je i sama učešće u vazdušnim udarima američke koalicije po Iraku i Siriji.

Kako je stvari video Primakov

Uz ovaj “bukvar” rata u Siriji nije na kraju suvišno zagledati još jedanput i u istoriju fenomena Islamske države. Šta je to Islamska država?

Osnov te tvorevine su sunitski verski radikali iračkog “trougla”, tumačio je u jednom tekstu o tom fenomenu Jevgenij Primakov, ruski ne davno preminuli državnik i valjani znalac Bliskog istoka. Njima su se, posle američke okupacije Iraka, prisajedinili “oficiri-baasisti” ( pristalice iračke svrgnute partije BAAS ), sazdavši čitav niz svojih ilegalnih organizacija. Pogled na svet te dve formacije nije bio identičan, ali su oficiri Sadama Huseina pridodali borbenoj osposobljenosti Islamske države.

Odredi okorelih terorista, “koji su sebe ukrasili religioznim bojama”, hrupili su onda posle toga u Siriju, zauzevši vodeću poziciju među protivnicima alavitske vlade Bašara al-Asada. I pribavivši u Siriji još pristalica.

S tako “ojačalim mišićima”, Islamska država se onda vratila u Irak, i za vrlo kratko vreme zaposela čak trećinu iračke teritorije. A sve to, zaslugom stanja stvari u Iraku, kreiranog ratom SAD protiv Sadama Huseina, i potonjom politikom okupacionih vlasti, posvedočio je Primakov.

“Intervencija SAD gurnula je Irak u haos, do kraja je destabilizovala situaciju u toj zemlji, gde su potom počeli krvavi sukobi između predstavnika dva glavna pravca u islamu, šiita i sunita. Borba režima Sadama Huseina, predstavnika uglavnom sunitske manjine sa šiitima, vodila se i pre američke okupacije Iraka. Ali sukobi među njima, povremeno i žestoki, nisu počivali na religioznim protivurečnostima. Nije, u svakom slučaju, bilo praktično svakodnecvnih eksplozija bombi u džamijama, što se događalo sada.”

Novozapočetim sunitsko-šiitskim krvavim sukobima oštricu je pridodao oslonac SAD na šiite, u američki pokrenutom čišćenju iračkih vlasti od sunita. Primakov je bio uveren da je težište sukoba upravo time prebačeno na teren religijskih protivurečnosti, govoreći kako “apologeti politike SAD to teško mogu osporiti”. Ruski državnik je pomenuo “kratkovidost politike Sjedinjenih Država”, koje sada u takvoj situaciji, još počinju i da naoružavaju “one iste radikale-teroriste koji će posle svoje oružje okrenuti protiv SAD”.

Još gore je učinila podrška Vašingtona snagama koje su u Siriji vodile oružanu borbu za rušenje vladajućeg režima. Priče o tome da SAD i njihovi saveznici nisu naoružavali Islamsku državu, već drugu, umereniju grupu Sirijsku slobodnu armiju, “apsolutno su bez osnova”. “U uslovima bezgranične podrške opozicionim snagama u Siriji, SAD nisu mogle, mada nisu ni htele da grade bafer između ID i ostalih.”

Logika američke pozicije je takva: rešiti svoj zadatak ne baveći se posledicama. Čemu to vodi videlo se još u Avganistanu, gde su pomagali Al kaidi.

Destabilizaciji u Iraku pridodala je svoje i lustracija nad članovima već nepostojeće BAAS partije. Iračka snova obrazovana armija i specijalne službe pokazale su se sasvim nesposobnim, “praktičko predavši sve pozicije militantima Islamske države”. A ovi su pritom pribavili svo naoružanje koje bacila armija, oklopna kola, tenkove, oruđa i sredstva za vođenje rata – sve u svoje vreme pribavljeno od SAD i njihovih saveznika.

Magnet za sve ekstremiste

U čemu je opasnost od Islamske države, upitao se Primakov.

Prvo, ukazavši se u svojstvu pobedonosne sile, Islamska država je izrasla u magnet koji privlači čitav niz ekstremističkih islamskih organizacija. “Ta grupa se pretvara u globalni centar nepomirljivih  islamskih radikala.”

Drugo, broj militanata brzo se uveličava, u tom smislu i na račun islamskih “dzihadista” koji im prilaze iz zemalja Bliskog istoka, severne Afrike, Evrope, Amerike i Australije. Islamskoj državi su se kao “družini pobednika” priklonili mnogi militanti Sirijske slobodne armije i Džabhad an-Nusre, povezane sa Al kaidom. To stvara opasnu kombinaciju sila koje dejstvuju oružjem protiv vlade u Damasku.

Po podacima CIA, pošto je Islamska država u Iraku zauzela grad Mosul i druge teritorije, broj njenih sledbenika utrostručio se za tri meseca, nadrastavši 30 hiljada ljudi.

Treće, uzevši pod kontrolu naftno-industrijski Mosul, formacija Islamske države postala je samofinansirajuća, pošto se nafta prodaje “na crno” bez ozbira na pretnje Vašingtona.

Četvrto, ne malo pristalica ima i ideologija Islamske države, propovedajući stvaranje kalifata svuda gde žive muslimani. Odgovor SAD na sve ovo su vazdušni udari po Iraku i Siriji, protiv međunarodnog prava.

Mnogošta od onog što je u Njujorku rekao Putin viđeno je, reklo bi se sa strane, još očima Primakova.