Koga Rusi bombarduju u Siriji?

Moskva je ušla u pogibeljnu igru SAD na Bliskom istoku, i dva sata pošto je šef države Vladimir Putin u sredu zatražio i dobio odobrenje Saveta Federacije za upotrebu ratnog vazduhoplovstva u vazdušnom prostoru Sirije, Rusija je “povisila ulog” – ruski avioni bombardovali su i raketirali položaje protivnika režima Bašara el-Asada uz sirijski Homs.

Vašington i saveznici Amerike u koaliciji protiv Islamske države Iraka i Levanta ( ISIL ), ali iza zavese potiskivanja ISIL i protiv režima u Damasku, ne aplaudiraju. Homs i Hama su provincije i prvi veći gradovi severno od Damaska, nastanjeni Alavitima, glavnom potporom vlasti i saplemenicima predsednika Asada, i već u prvom trenutku ruske intervencije nagađa se da Rusi nisu tukli ISIL već prvenstveno položaje Americi prijateljske “opozicije”, trenirane i naoružane da uz ISIL ruši i vladu u Damasku.

Udar po američkim štićenicima?

Saglasno Gardijanu, Rusija je prebacila u Siriju “više nego dva tuceta” vojnih aviona, uključujući bombardere SU24, SU25 i izviđačke dronove. Previše je sličnih zbrajanja da bi se tačno moglo navesti koliko aviona. Međutim, u svakom slučaju, dovoljno za prvu rusku ratnu misiju van granica bivšeg Sovjetskog Saveza.

Informacije same Moskve o prvim borbenim avio-misijama u Siriji oskudne su, ne računajući slike same akcije koje ponavlja ruska televizija. U štampi je citirano Ministarstvo odbrane, izjavom da su napadima pogođene vojna i komunikaciona oprema “pripadajuća teroristima”.

Asadovi naoružani oponenti oglasili su se tvrdnjom da su ruski napadi imali civilne žrtve, i da su njima ciljani štabovi pobunjenika na “oslobođenim teritorijama”. Mediji prenose izjavu izvesnog komandira “sirijske pobunjeničke grupe” na severu Hame, jedne od formacija američki organizovane i naoružane “Slobodne sirijske armije”, da je iz ruskih aviona gađan štab te organizacije. Njegova grupa ima bazu u obroncima Hame, i to uporište je u sredu podvrgnuto ruskom bombardovanju.

Reč je o jednoj od skupina koje su od SAD dobile protiv-tenkovske rakete, i navodno prošle su američku proveru organizovanu na teritoriji Turske, naveo je Gardijan.

Etnička karta Sirije

Pentagon bio obavešten

Prema izveštaju nemačkog Dojče vele, područje podvrgnuto ruskim udarima je “glavno uporište pobunjenika”. Radio se poziva na izveštaj AFP, rekavši da je američki vojni izvor toj agenciji izjavio da su SAD bile obaveštene o ofanzivnoj misiji pre nego što je bombardovanje preduzeto.

Saglasno britanskom Gardijanu, “u Pentagonu, zvaničnici signaliziraju duboko nezadovoljstvo ruskim napadima”. Reklo bi se, već od prve je probijen i tare se tanki amalgam “saradnje” Rusije i SAD u ovom delikatnom poduhvatu, o kome su u ponedeljak u Njujorku jedan i po sat, u izuzetno zategnutoj atmosferi, konferisali Putin i Barak Obama.

Govoreći u Ujedinjenim nacijama, šef Rusije je žigosao američku praksu nasilnog rušenja Vašingtonu neposlušnih vlada i režima, pitajući da li SAD vide naoružani haos, u koji su takvim ponašanjem gurnule Bliski istok i severnu Afriku?

Moskva se zalaže za savez sila u ratu protiv ISIL, akciju iza koje bi moralo da budu Ujedinjene nacije, a ne rat protiv Americi neodgovarajućih vlasti i ISIL u istoj vreći.

Razume se da Obama to ne prihvata – ali izazov Rusa u tome je što se napadi avionima na položaje Asadovih snaga, ukoliko se produže, mogu zbiti i kao sudar zapadnih i ruskih aviona.

“Dan pošto je Pentagon objavio da je šef odbrane SAD Ešton Karter uspostavio komunikacioni kanal sa svojim ruskim parterom Sergejom Šojguom, da ‘dekonfliktuje’ preklapajuće vazdušne napade, ruski nadležni su obavestili diplomate SAD u Bagdadu da bi Amerikanci trebalo ‘da zaobilaze sirijski vazdušni prostor’ u vreme ruskih operacija neizvesno dugog trajanja. Zvaničnici SAD odbili su zahtev”, navodi Gardijan.

U štampi je citirana izjava neimenovanog predstavnika Pentagona da bi “konstruktivna uloga Rusije u nastojanju da se napadi dekonfliktuju rado bila podržana”, ali da “današnji demarš” na to ne ukazuje, “a mi ni na koji način nećemo menjati naše operacije”. Zvaničnik je rekao da je “razumna dekonfliktujuća rasprava” potrebna takoreći smesta. Avioni američki predvođene koalcije produžiće svoje misije kako je planirano. Ipak, vazdušni prostor bio je slobodan.

Gardijan kaže da “geografija udara” izaziva bojazan od mogućnosti direktne konfrontacije ruskih i američkih pilota.

Proba izvedena u Rusiji

Posmatrači vojni, nisu iznenađeni početkom ruskih vazdušnih operacija u Siriji, navodeći da je “generalna proba” događaja obavljena sasvim nedavno, tokom vojne vežbe Centar 2015, obavljene u ruskoj Centralnoj vojnoj oblasti. Tokom vežbe mogli su se uočiti “krajnje neobični” manevri aparata SU24M, bombardera za dejstvo po ciljevima na zemlji. Spuštali su se i leteli na kritično maloj visini, uvežbavajući vazdušnu podršku trupama na zemlji, a i sletali, obrušujući se sa ogromnih visina prema pistama za sletanje. Očigledno, računajući sa potrebom izbegavanja dejstvima projektila koji se lansiraju s leđa pešadinaca.

U Oremburgu, uz vojne komandante, među posmatračuima vežbi bio je i Putin – prateći “razbijanje velike terorističke naoružane formacije”, uz pomoć vazduhoplova, raketnih jedinica, padobranaca i artiljerije. Putinu su prikazani “operativno-taktički sistemi” i, navodno, “napadi raketama s velike distance”.

Saglasno komentatorina, grupa visokih komandnih ličnosti posetila je leteći jednim TU 154, preko Teheerana i Bagdada Latakiju. To se sada dovodi u vezu sa pripremom bombarderske misije. Saglasno posmatračima, ruski Generalštab nema poverenje u efikasnost dejstva iz vazduha ukoliko vazduhoplovstvo nije podržano PVO sistemima i odbranom sa zemlje. Kaže se, ruski stratezi su to izučili prateći iskustvo NATO 1999. tokom bombardovanja Srbije. U tom smislu valja računati da u Siriju nisu prebačeni samo avioni već i sredstva podrške avijaciji sa zemlje, navodi se u izveštajima.

Naredbu izdao Putin

Naredbu ruskoj avijaciji da napadne u Siriji izdao je Vladimir Putin, kratko pošto je za to dobio odrešene ruke od parlamenta. “Saglasno odluci vrhovnog komandanta oruzanih snaga Ruske Federacije Vladimira Putina, ruske vazduhoplovne snage su danas počele usredsređene napade na ciljeve ISIL ( IS ) na zemlji na teritoriji Sirijske Arapske Republike”, objavilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Korak je obrazložio i Kremlj. “Vi svi znate da jedan broj zemalja preduzima na teritoriji Sirije i Iraka udare bombardovanjem, uključujući i Sjedinjene Države”, izjavio je šef administracije Kremlja Sergej Ivanov. “Te akcije nisu u skladu sa međunarodnim zakonom. Da bi bile zakonite one treba da budu podržane ili rezolucijom Saveta bezbednosti UN, ili zahtevom zemlje gde se napadi preduzimaju”, rekao je Ivanov.

Ivanov je rekao da je Bašar el-Asad zatražio od Rusije pomoć i da ta pojedinost rusku akciju čini legitimnom.

Ruska vojna intervencija isključuje angažovanje  suvozemnih snaga. Ljudstvo u rovu moralo bi da obezbedi režim Asada.

U Ujedinjenim nacijama, Putin je predložio da se borba protiv terorizma ugradi u “obavezujući međunarodni dokument i da ni jednoj zemlji ne bude dopušteno da koristi terorizam kao razlog mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja”, rekao je u govoru u Njujorku šef Rusije. Aludirao je, razume se, na SAD.

Sada, glavno je pitanje, koliko će duboko u sirijsku mutnu vodu zagaziti predsednik Rusije, Rusija, a da i zemlja i njen vođa ne završe u močvari?

Najveći broj posmatrača slaže se u zaključku da je cilj Rusije da vojnički pomogne da Asad, ili tačnije Alaviti čak i bez Asada, populacija iz koje je diktator i koja ga podržava politički prežive. To ne podrazumeva da i Sirija mora obavezno ostati u granicama u kojima jeste.

Moskva svakako ima na umu i scenario mogućnog raspračavanja zemlje – a trudi se da, “posle svega”, time što interveniše, ostane prisutna u delu kojem je priskočila u pomoć.

Ruska Gazeta ru. prenosi vest RIA novosti da je predsednik Putin “izrazio nadu da će Asad zauzeti aktivnu i gipku poziciju i pomoći pronalaženju puta da se sukob u zemlji reši”. Iz ove, i sličnih izjava, izvlači se zaključak da cilj ruske misije u Siriji ne mora obavezno biti očuvanje Asada na vlasti, već očuvanje vlasti Alavita, eventualno i bez Bašara al-Asada. Na njihovoj teritoriji su Tartus i Latakija.

Udari iz vazduha su najviše što Moskva prihvata kao rusko sirijsko angažovanje. Bez slanja trupa. “Naša vojska se neće direktno angažovati u borbama ( u Siriji )”, izjavio je Putin, govoreći američkoj televiziji. Opasnost je međutim u nepredvidivosti života. I Vijetnam i Avganistan počeli su zavetovanjem da sve bude brzo, kratko, i da se “naša vojska” tamo ne angažuje.