Sporazum o ZSO-pobeda Srbije ili samo završetak rasformiranja srpskih institucija na KiM

Potpisivanje Sporazuma o zajednici srpskih opština na Kosovu (ZSO) i prateća tri sporazuma o energetici, telekomunikacijama i Parku mira - vlasti u Beogradu su objavile uz zvuke fanfara, najave boljeg života Srba na Kosovu, a direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju je ovo čak proglasio i pobedom Srbije od pet prema nula.

 “Sportskim rečnikom, Srbija je pobedila sa 5:0. Zajednica srpskih opština će imati svog predsednika, svoju skupštinu, direktne institucionalne veze sa Srbijom i ozbiljna izvršna ovlašćenja u mnogim oblastima. Imamo četiri meseca za izradu Statuta Zajednice srpskih opština, glavni dogovor smo postigli i ja čestitam građanima Kosova i Metohije“, rekao je Đurić.

Marko Đurić

Priznanje secesije?

U stručnoj javnosti, međutim, mišljenja su u najmanju ruku oprečna. Analitičari ocenjuju da ni Srbija ni ZSO nemaju nikakvih zakonodavnih ovlašćenja, jer sve odluke kao i Statut ZSO moraju biti u saglasnosti sa ustavom i zakonima Kosova što se više puta u tekstu sporazuma naglašava. Takođe, Srbi sa Kosova kao i ZSO će moći za zaštitu prava da se obrate samo i isključivo kosovskim sudovima.

Kada se govori o finansiranju ZSO u Sporazumu se navode izvori redom: doprinosima članova, prihodima od usluga koje pruža Asocijacija/Zajednica, njenih preduzeća ili prihoda koji proističu iz njene pokretne i nepokretne imovine, transferima od centralnih vlasti (gde se misli na kosovsku vlast), “kao i doprinosima, bespovratnom pomoći, donacijama kao i finansijskom podrškom od drugih udruženja i organizacija, domaćih i međunarodnih, te od Republike Srbije. Zajednica/Asocijacija će u okviru aktivnosti ostvarivanja svojih ciljeva biti izuzeta od dažbina i poreza po istim osnovama kao i opštine koje su njen deo”.

Kao što se vidi, finansiranje od strane Republike Srbije je na poslednjem mestu, ne postoji nikakva zakonska obaveza Srbije da finansira zajednicu srpskih opština na Kosovu. Ovo, smatraju neki analitičari, otvara prostor da Beograd ucenjuje Srbe na KiM i uslovljava njihovo vođenje politike, pa i kadrovsku politiku.

Branko Pavlović

Advokat Branko Pavlović primećuje da ZSO nema nijedno izvršno ovlašćenje koje nemaju i opštine članice, kao i da je ovim sporazumom potvrđeno priznanje secesije Kosova i Metohije u više odredbi.

“Jedina odredba koja uopšte govori o nekim pravnim aktima koje može donositi Zajednica, a koji možda mogu imati obavezujuću snagu, sadržana je u odredbi člana 4 Sporazuma, u kojoj se predviđa da Zajednica usvaja mere za poboljšanje životnih uslova za povratnike. Naravno da takvo ovlašćenje imaju i same opštine. Ovde je samo predviđeno da, ako 10 srpskih opština tako žele, mogu se usvajati mere i na nivou Zajednice, ali isključivo ako se tiču povratnika. To je, da ponovim, odredba koja u najvećoj meri, u poređenju sa svim ostalima, liči na neko ovlašćenje”, ocenjuje on, dodajući da ZSO ne može donositi nikakve odluke ni u oblasti zdravstva, ni obrazovanja ni urbanizma.

Pavlović ističe da je finansiranje ZSO na nivou finansiranja neke nevladine organizacije, s tim što finansije Zajendice podležu kontroli “glavnog revizora”. Kako se u Srbiji ova institucija zove Državna revizorska institucija – DRI, a na Kosovu Glavni revizor, jasno je i da će Kosovo kontrolisati trošenje para od strane ZSO.

Pavlović ističe da Skupština zajednice ima smisla “samo ako u odnosu na tzv.vlast u Prištini ima neki naročit položaj. A nema ga. U članu 6 Sporazuma ova bespotrebnost Zajednice je izričito formulisana: u odnosu na Prištinu Zajednica funkcioniše na osnovu zajedničke saradnje i razmene informacija. Ne postoji nikakvo pravo Zajednice prema Prištini. Osim da moli da sarađuju i da bude informisana”, objašnjava on.

On ocenjuje i da je sloboda samoorganizovanja ZSO veoma ograničena. “Skupština ZSO se ne može birati direktno, pri čemu se obrazovanje tog tela udaljuje od principa neposredne demokratije u korist principa delegiranja. Jasno je da Skupština ZSO neće biti nikakavo neposredno izabrano predstavničko telo srpskog naroda, niti građana koji žive na teritoriji ZSO, već opštinskih uprava ili samouprava. Suštinski, upravna ovlašćenja ZSO obavljaće Odbor kojeg će činiti delegati delegatski izabrane Skupštine ZSO, a Odbor će imati profesionalne ekspertske kolegijume”.

Takođe, od strane vlasti tumači se da će ZSO imati pravo da određuju regionalnog komandira policije. Pavlović sporazum tumači tako da “ZSO nema nikakvo pravo predlaganja „regionalnog komandira policije“, a kamoli odlučivanja o njegovom imenovanju. Sporazum jedino propisuje da će predstavnicima četiri gradonačelnika na severu biti dozvoljeno da dostave spisak predloga kandidata Ministarstvu unutrašnjih poslova. Dakle, ne radi se o pravu predlaganja, već o savetodavnom pravu koje uopšte ne obavezuje centralnu upravnu vlast tzv. Kosova. Ovim se konačno sprovodi član 9 Briselskog sporazuma kojim se potpuno eliminiše mogućnost da četiri srpske opštine steknu pravo na biranje regionalnog komandira policije”, navodi on.

Kriza pod kontrolom stranaca

Dušan Proroković, direktor Centra za strateške alternative i autor knjige „Geopolitika Srbije“ smatra da je ovaj sporazum sasvim na liniji prvog, Briselskog sporazuma. “Kako Briselski sporazum nije bio povoljan za Srbe sa Kosova tako nije i ovaj, poslednje potpisani o Zajednici srpskih opština. Ključna stvar je urađena u Briselskom sporazumu a to je rasformiranje srpskih institucija na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ovo je samo nastavak u tom smeru”, napominje on.

Dušan Proroković

Ono što vidi kao problem je što je u Sporazumu mnogo stvari nedefinisano i ostavljeno previše prostora za arbitriranje sa strane.

“Ostavljen je prostor za EU i SAD da uređuju taj sistem i daju svoj sud, a to može biti problem, posebno imajući u vidu iskustva iz Sarajeva gde nisu mogli da se dogovore ko gde sedi za stolom. Ostavljeno je i previše prostora da spoljni faktor pritiska i srpsku i albansku stranu. U tim uslovima nema ništa od stabilnosti. Kriza će teći onako kako to odgovara stranim faktorima. Na stranu ustavnost i zakonitost ovakvog sporazuma, mislim da će ovo biti najveći problem”, upozorava Proroković, dodajući da se videlo u BiH i Makedoniji kako su stranci tumačili sporazume - kako je njima bilo u interesu.

“Bolje nije moglo”?

Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose ima nešto drugačiji pogled na ovaj sporazum, tvrdeći da je ovo jedini politički i institucionalni dobitak Srba i Srbije u Briselskom sporazumu.

Dušan Janjić

“Ovo je jedini sporazum koji je dobar sa stanovišta interesa srpske zajednice na Kosovu. U političkom smislu ovim je završen paket Briselskog sporazuma i otvoren prostor za otvaranje poglavlja 35 u pregovorima sa EU. Ovaj sporazum je dotakao dve veoma delikatne teme: jedna je ideja albanskih grupacija da se Srbi svedu na što manju manjinu i da se što više proširi teritorija, a druga ideja je ideja Srba da nikada ne žive pod vlašću Prištine”, objašnjava Janjić.

Prema njegovim rečima primena sporazuma će trajati nekoliko meseci i teško je reći šta će biti u praksi.

“Može da preraste u vrstu funkcionalne administrativne autonomije, tzv. samoadministriranje. S druge strane može biti samo privremeni mehanizam, ali može bit i ozbiljna funkcionalna autonomija. Sve to zavisi od političko-bezbedonosnih odnosa”, smatra Janjić, dodajući da će veliki problem u primeni sporazuma biti slabi administrativni i politički kapaciteti i na srpskoj i na albanskoj strani i da će to biti jedan od glavnih rizika.