Blok Poljske i Baltika

Andžej Duda, novoizabrani šef Poljske na predsedničkoj dužnosti od avgusta, započeo je prvu stranicu svoje buduće spoljne politike jednom važnom posetom Estoniji, preduzetom tumači se, da bi se -  i datumom dolaska gosta u Talin (23. avgusta, na samu godišnjicu pakta Hitlera i Staljina o raspračavanju istočne Evrope), a i gestom veličanja odluke Estonaca da svojevremeno zajedno s Letoncima i Litvanijom prvi istupe iz Sovjetskog Saveza - jasno reklo šta će odsad biti prevashodna preokupacija mladog lidera a to je  nastojanje da se rusko-nemačka klešta više nikada ne stegnu oko Poljske.

Zaštititi se, i prema Zapadu i prema Istoku, i to jednim posebnim blokom država oslonjenim na Ameriku!

Takvih inicijativa bilo je u daljoj prošlosti. Međutim, u okolnostima kada Evropa nije bila pod dominacijom SAD. Poljska, koja je u jednom trenutku nestala s političke karte, vraćena je u život testamentom Prvog svetskog rata, dobijenim protiv Austrije i Nemačke. Nastojeći da srećno obnovljenu Poljsku obezbedi u budućnosti, poljski politički vođ i vojnik Jozef Pilsudski založio se pred posleratnom Evropom za “međumorje” (lat. “intermarum”) – federaciju zemalja Baltika, Crnog mora i Jadrana, obrazovanu oko Varšave. Pilsudski je imao u vidu Litvaniju, Letoniju i Estoniju, ali takođe i Finsku na severu, a zatim i Belorusiju, Ukrajinu, Mađarsku, i novouspostavljene Čehoslovačku i Jugoslaviju. Mnoge od ovih nisu imale volju za takvu zajednicu (prvenstveno Litvanci i Ukrajinci), a srećom po njih, ni sile koje su se pitale, osim Francuske.

Poljski predsednik Andžej Duda (levo) i predsednik Estonije Tomas Nendrik, u Estoniji 23. avgusta 2015.

Skraćeni NATO

Ideja Andžeja Dude je ideja Pilsudskog, možda s terminološkim modifikacijama. Predsednik Poljske, na primer, ne pominje federaciju. Govori o međusobnoj uvezanosti regiona tesnom i kooridisanom savezničkom saradnjom.

“Ja sam pristalica tešnje međusobne saradnje država u regionu – od Baltičkog mora, do Jadrana i Crnog mora. One imaju zajedničko iskustvo iz druge polovine dvadesetog veka i često zajedničke probleme sada. Ne mislim samo na bezbednosna pitanja već i na ekonomsku situaciju”, rekao je.

U Estoniji, koja uz ostatak Baltika treba da bude temeljac projekta, potsetio je na “lanac, jedanput obrazovan i nazvan lancem slobode” (zapadno inspirisan politički potsticaj građanima Baltika da 1989. u krizi Sovjetskog Saveza okrenu leđa Rusiji!) –  i rekao kako bi voleo da sutra vidi i takav lanac država, “od Baltičkog mora, iz Talina, kroz centralnu Evropu, do Crnog mora i Mediterana”. Pomenuo je u tome i Jadran i Hrvatsku.

Dakle, zemlje na “spisku predsednika Dude” već jesu i članice Evropske unije i članice NATO pakta, te s tog stanovišta – ideja ovog Poljaka je da savez oko Varšave izraste u blok unutar bloka. Grupa čija će prva preokupacija biti vojna bezbednost, a onda i ekonomija.

Šta je najhitniji zadatak ovog poljskog “skraćenog” NATO? Da sebe što pre naoruža i isturi se kao dobro utvrđeni bedem prema Rusiji.

Eventualno, direktno oslonivši se na SAD, na osnovu bilateralnih ugovora sa Amerikom, čime bi se premostile “manjakavosti” potrage za konsensusom unutar originalnog NATO pakta. Na primer – u insistiranju da se baze NATO u Evropi pomere bliže ruskim granicama.

U evropskom ešalonu, to najglasnije traže Poljska i Baltik. Kao i uvek, sledeći za američkim sugestijama, za isturanje baza bliže Rusiji je i Britanija. Većina ostalih u NATO rezervisana je, dok proces odobravajuće odluke u najvećoj meri koči Nemačka.

Nemačka ne želi da se pogazi sporazum o stacioniranju NATO trupa na istoku (1997.), ponuđen Moskvi u vreme širenja zapadnog pakta obuhvatom bivšeg istočnog bloka.  

U Talinu, šef Poljske je pomenuo “oživele imperijalne ambicije” u regionu, i apostrofirao tobožnju opasnost po Baltik od Rusije. Estonija podiže “zid” od bodljikave žice duž granice s Rusijom, a sve tri enklave Baltika i Poljska, održale su na svojoj teritoriji rekordan broj manevara uz učešće prevashodno američkog NATO ljudstva i oružja. Ofanzivna oštrica vojnih vežbi okrenuta je prema Rusiji.

M1A2 abrams borbeno vozilo prilikom istovara opreme 1. brigade 3. pešadijske divizije Armije SAD u luci u Rigi, Letonija, 09. mart, 2015.

Preuređivanje Evrope?

Zamisao predsednika Poljske nije novost. Niti je novost što je ovaj lider, u svojstvu predsedničkog kandidata poljske konzervativne Partije zakona i pravde, iz fijoke izvukao jedan stari plan (maršala Pilsudskog) i, propagirajući gotovo sto godina stare ideje, dobio jedne savremene izbore. Novost je procena šefa Poljske da se zamisao o jednom dobro naoružanom tampon-pojasu, sazdanom od istočne Evrope, može izneti u akciono polje politike baš u ovom trenutku. U momentu, kada mnogima izgleda da je Evropska unija, ovakva kakva jeste – upetljana konsensusima, s Briselom na grbači, Nemačkom svezanih ruku, neefikasna u odlukama - pred nekom još nejasnom ali sudbonosnom raskrsnicom.

Ima već celi forum neformalnih posmatrača koji ukazuje da nekakva “reorganizacija nameštaja” te i takve Evrope mora da predstoji – ne upuštajući se u kojoj nepogodi će se to dogoditi.

Karakterističan je Stratfor, neslužbeni reflektor američkog geopolitičkog razmišljanja o Evropi i Rusiji, koji bar već pet ili šest godina afirmiše logiku “bezbednosnog rešenja” za Poljsku, Baltik, Ukrajinu, Rumuniju... (čak i Srbiju) naspram “opasnosti od Rusije”, upravo oživljavanjem ideje o “intermarumu”. I vojnom osloncu tih zemalja direktno na Ameriku.

To je glavna novost u odnosu na Evropu Pilsudskog. I to pridodaje aktuelnost naporima predsednika Poljske.

Stratforova analiza odavno odiše (američkim) permanentnim nepoverenjem u čvrstinu ukalupljenosti Nemačke unutar američkih stega, apostrofirajući duboku ekonomsku upućenost Nemačke na Rusiju. Čak 4.600 nemačkih firmi je u jednom trenutku bilo registrovano u Moskvi. Počelo se sumnjati da li su šabloni EU i NATO dovoljno čvrsti da na duže zadrže pod kontrolom tako zahuktalu Nemačku. I iz američkog razmišljanja (2010) nije bilo teško zaključiti koliko je za SAD bilo urgentno da se, naspram sve čvršćih rusko-nemačkih pa onda i rusko-evropskih veza, izvede jedna “Ukrajina”, kao povod da se silom preseče tkivo potencijalnih integracija Evrope i Rusije.

S blokom Poljske i Baltika između te dve celine.

Više od pet hiljada pripadnika vazduhoplovnih, pomorskih i kopnenih trupa učestvovalo je u multinacionalnoj vežbi NATO u Baltičkom moru u blizini Ustka, u Poljskoj 17. juna 2015.

Ko će se postrojiti

Nasilna intervencija SAD u Evropi, organizacijom puča u Kijevu i provociranjem fronta unutar Ukrajine, pogodovala je političkom uzletu desnog krila u političkom spektru Poljske - Partiji zakona i pravde, pod čijim je skutom politički izrastao Andžej Duda.

Poljaci s dobrim istorijskim razlogom pamte rusko-nemačka klešta sile, i potsećanje na “opasnost” ponovnog rukovanja moćnih suseda “preko glave Poljaka”, obezbedilo je mladom advokatu glasove na izborima.

U jesen ove godine, to raspoloženje bi se moglo potvrditi i na parlamentarnim izborima. Međutim, može li se “pelcer” bloka s Poljskom prikalemiti i ostalim kandidatima za “međumorje”, osim Baltika?

U izjavi poljskom radiju, na koji se poziva AP, predsednik Poljske je rekao da je njegov cilj “vrlo jednostavan – da ojača bezbednost Poljske i da ojača bezbednosne garantije za centralnu i istočnu Evropu, u situaciji kakva je sada”. Podrazumeva “imperijalne ambicije” Rusije.

Prema AP, Andžej Duda može računati da će njegovo nastojanje, osim Baltika, podržati i Rumunija, ali da ga čeka teška borba ako misli da za svoje stanovište pridobije Mađarsku, Češku i Slovačku. Ove tri, slede politiku “dobrih političkih i ekonomskih odnosa i sa Nemačkom i sa Rusijom, i nevoljne su da to ugroze”, kaže AP.

Ono što je već sada jasno, Vašington je uz inicijativu predsednika Poljske, težinom američke moći i uticaja. Samit regionalnih lidera zemalja članica NATO predviđen je za novembar, a samit čitavog pakta sledi 2016. u Varšavi – što već jeste simbolično sa stanovišta politike koju je nametnula Amerika. Glavno pitanje samita NATO u Varšavi svešće se na insistiranje da se u zapadnoj alijansi izglasa to što traže Varšava i Baltik. Baze, oružje i neprijateljstvo prema Rusiji. Izgleda da je to jedini način da Evropa ne nadraste kontrolu saveznika preko okeana.