Grčki izbori kad im vreme nije

Kome odgovaraju izbori u Grčkoj u septembru? Običnom građaninu nisu potrebi izbori već sigurnija egzistencija, pravo na rad, ekonomska i socijalna sigurnost.

Izbori su potrebni Ciprasu da potvrdi svoju političku snagu i većinu ili da se, ukoliko izgubi, povuče sa kormila Grčke i nastavi da bude opozicionar. Izbori odgovaraju i kreditorima i EU da bi pojačali Novu demokratiju, oslabili i razjedinili Sirizu i radikalnu levicu i dobili poslušne izvršioce kreditorskih obaveza.

„Kreditno pozitivna“ ostavka

Tako je bonitetska kuća Mudis ocenila kao "kreditno pozitivnu" ostavku premijera Grčke Aleksisa Ciprasa i njegove vlade, "jer nudi mogućnost da bude formirana čvršća vlada koja bi predano radila na sprovođenju reformi dogovorenih u zamenu za treći paket međunarodne finansijske pomoći Grčkoj", navodi Mudis.

Čvršća kreditorska vlada neće biti vlada jedne partije, recimo Sirize, već koaliciona ili ekspertska vlada u kojoj će, najverovatnije, biti i Nova demokratija koja bi bila garant spovođenja mera štednje.

Sada je na delu privremena ili prelazna vlada sa predsednicom Vrhovnog suda Vasiliki Tanu na čelu. Mesto ministra finansija u prelaznoj grčkoj vladi je dodeljeno Jorgosu Hulijarakisu, akademiku koji je bio član grčkog pregovaračkog tima na sastancima sa kreditorima, dok je popularna pop pevačica Alkistis Protopsalti imenovana ministarkom turizma. Moguće je da Jorgos Hulijarakis, ostane i u novoj vladi Grčke početkom oktobra, ako se tada regularno bude formirala grčka vlada.

Grčka se suočava i sa velikim imigrantsko-izbegličkim talasom koji ugrožava stabilnost zemlje ali i dinamiku prevremenih izbora. Ima primedbi iz EU na račun Grčke oko odnosa sa imigrantima. I Grčka ima principijelne primedbe na stav EU koji je dosta maglovit oko obaveza članica Unije prema migrantima.

“Mrtva trka” Sirize i Nove demokratije

Aleksis Cipras igra na jačanje svoje uloge i podrške iz EU u sukobu sa frakcijama svoje Sirize koja je već u rascepu. Ukoliko bude dobio podršku, Cipras će prihvatiti ublažavanje dužničkih obaveza Grčke - bez otpisivanja dugovanja.

Razlika u podršci javnosti, koju istraživači objavljuju, između radikalne levice Sirize i desnice bitno se smanjuje tako da je sada samo za jedan do tri procenta ispred Nove demokratuje.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 64 odsto Grka veruje da je Cipras pogrešio tražeći novi mandat, dok 68 odsto smatra da Grčka treba da ostane u zoni evra po svaku cenu.

Različite su procene u anketama ali je izvesno da Cipras i Siriza više neće imati snagu kao do sada u donošenju političkih odluka. To je signal da rastu šanse za koalicionu vladu u kojoj će, po instrukcijama EU ali i biračkog tela, biti i Nova demokratija.

Sirizu će, po analizi kompanije ProRata, podržati 23 odsto anketiranih. Na drugom mestu je konzervativna Nova demokratija (ND) sa 19,5 odsto poverenja birača, dok su po popularnosti iza nje ultradesna Zlatna zora (Hrisi avgi) sa naklonošću 6,5 odsto ispitanika i Komunistička partija Grčke, koju bi podržalo pet odsto glasača. Za Svegrčki socijalistički pokret (PASOK) glasalo bi 4,5 odsto, za Potami (Reku) četiri odsto a za novoformirano Narodno jedinstvo (Laiki enotita) koje se otcepilo od Ciprasa, 3,5 odsto, od ukupno 1.000 anketiranih.

Mogući partneri Sirize - Nezavisni Grci, po anketi, neće preći cenzus od tri odsto potreban za ulazak u parlament, jer su u anketi dobili tek dva odsto poverenja, prenosi Rojters.

Janis Varufakis kao  “disident”?

Postavlja se pitanje koju će ulogu na grčkoj političkoj sceni  imati bivši ministar finansija, ekonomista Janis Varufakis. Po  njemu, njegov bliski prijatelj Aleksis Cipras je posle referenduma odlučio ne samo da se preda Evropi i „Trojci“, već i da implementira sve njihove uslove. Varufakis kaže da je Cipras “zaključio da je bolje da progresivna vlast, koja prezire evropske pregovarače, sama sprovede te mere koje bi ionako kasnije u Grčkoj, sa entuzijazmom, sprovodio neko iz Evrope”. Po Varufakisu, Cipras je trebalo da bude „grčki De Gol ili Miteran“ ali ga je “pojeo” lični ego umesto da se drži obećanja datog grčkom narodu.

U intervjuu za Nju rivju, koji je preneo britanski Gardijan, Varufakis je optužio Ciprasa zbog odluke da se „preda“ međunarodnim kreditorima. Rezultat je podela u partiji koju naš narod, hrabri birači koji su rekli „ne“, nisu zaslužili - kazao je bivši grčki ministar.

“Bivalo je slučajeva, tokom mojih brojnih sastanaka sa francuskim ministrom finansija Mišelom Sapenom i evropskim komesarom za ekonomska pitanja Pjerom Moskovisijem, da bude postignut dogovor, ali onda u Briselu sve ispari“, dodaje Varufakis.

Uskoro će se videti na čijoj će strani biti Janis Varufakis i kakav će stav prema njemu zauzeti Aleksi Cipras.