Turska kao sponzor neootomanizma na Balkanu
Turska usmerava i podstiče koridore izbeglica da bi posredno širila i svoj interes i uticaj, kako na Balkanu tako i prema EU
(Bodrum, 20.08.2015 - ukrcavanje izbeglica u turskoj luci Bordum, na putu za Grčku, i dalje, prema Makedoniji, Srbiji i zemljama EU - tekst i foto: Fonet)
Turska vlada pod okriljem premijera Ahmeta Davitoglua i predsednika Taipa Erdogana na Balkanu, pre svega na Kosovu, BJR Makedoniji, BIH i u Sandžaku podstiče islamski radikalizam. Deluju kroz finansiranje proislamskih NVO i partija ali se “peru” milioni dolara i preko raznih privrednih investicija na Balkanu. Tako prištinski list Zeri piše da su vlasti u Prištini dobile milione evra netrasparentnih investicija od Turske, koje je odobrio lično Redžep Tajip Erdogan, još dok je bio premijer, što uvećava sumnje da je reč o pranju novca.
Novac dolazi na nezakonit način, jer ne ide bankarskim transakcijama, i tim novcem, koji na Kosovo stiže zaoblazeći legalne tokove, izgrađeno je desetak novih džamija dok su neke, iz perioda otomanske okupacije, restaurirane.
Program širenja turskog uticaja
Turska ima jak uticaj, kako na privrednom planu - gradnjom puteva kroz Albaniju i Kosovo preko kompanije Enke-Behtel (američko-turskoj kompaniji), tako i preko turskih diplomatskih krugova, računajući i delovanje turskih tajnih službi.
Po istraživanju Zeri, sve ide preko turske agencije za saradnju i kordinisanje. Ova turska agencija - TIKA, po saznanju lista, pare donosi ilegalno a ne putem bankarskih računa. TIKA je na Kosovu investirala oko tri miliona evra u periodu od 2009 – 2014. a samo u prizrensku glavnu džamiju „Sinan Paša“ investirano je 1,2 miliona evra.
Agencija TIKA na Kosovu oslobođena je od plaćanja poreza i zapošljava isključivo radnike iz Turske. Slične su aktivnosti i u BIH, BJR Makedoniji i Sandžaku gde deluju i turske poslovne banke i privatne firme koje imaju znatno šire ciljeve.
Otomanska koncepcija preko Balkana do EU
Podsticanje neoosmanizma na Kosovu nema samo kulturološko-verski karakter već predstavlja i direktan uticaj na vladajuće krugove na Kosovu i u državama na Balkanu sa turskom manjinom. Podaci govore da je za manje od četiri godine restaurirano oko 30 džamija i verskih objekata iz otomanskog perioda.
Širenje otomanske svesti zasniva se na ideji „Velike Turske”, odnosno geopolitičkom pokrivanju Balkana kao vitalne zone uticaja a sve to se sada odražava i kroz turski kanal za izbeglice i imigrante iz Sirije i Iraka koji prolaze preko Balkana prema “dubini” EU. Turska, dakle, usmerava i podstiče koridore izbeglica da bi posredno širila i svoj interes i uticaj, kako na Balkanu tako i prema EU.
Plan turskog političko-državnog dvojca Erdogan-Davutoglu je jačanje turske otomanske koncepcije na većem delu Balkana, računajući i Grčku i Trakiju, Bugarsku ali i Albaniju. Tako se pravi mreža neoosmanizma na Balkanu koji ima versko-kulturološki, ekonomski i geostrateški značaj.
