Grčka drama i Mitel Europa
Federalizacija i(ili) „mitelizacija“ Evropske unije?
(Berlin, 12.08.2015 - kancelarka Angela Merkel pred prvu, posle godišnjih odmora, redovnu, nedeljnu sednicu Kabineta )
Dinamika grčke krize i njen sadašnji epilog ukazuju da se u EU i evrozoni oblikuje model dominacije Nemačke uz njen pritisak na ostale članice. Po mnogo čemu, nemačka politika u EU deluje kao „gazda“, odnosno kontrolor evrozone.
Sve češće se čuju ideje da treba „federalizovati“ EU, odnosno staviti je „pod kapu“ Berlina i moć nemačke ekonomije, umesto dosadašnjeg koncepta konsenzusne ili „ravnotežne“ EU. Grčka kriza je „školski primer“ nametanja protektornih rešenja postupcima Nemačke, praćenih jakim uticajem na ponašanje ostalih članica EU i evrozone.
Ekonomski „IV rajh“ i novi poredak
Zastupnik finansijskog modela „Mitel Europe“ je nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji je insitirao na isključenju Grčke iz evrozone, odnosno njenom napuštanju evrozone (Mitel Europa – nemački koncept iz 19. veka, Mitteleuropa - nemački termin za zemlje centralne Evrope). Ovaj model nemačkih „bizmarkovaca“ uticao je na potrese unutar EU i evrozone ali i pokrenuo veliku polemiku u Nemačkoj. Kancelarka Angela Merkel, koja „merka“ i treći mandat, pod stalnom je medijskom i političkom „vatrom“ u Nemačkoj, EU i Grčkoj zato što toleriše i često prihvata tvrde stavove ministra Šojblea koji se poonaša kao finansijski „gaulajter“ u EU.
Merkleova uživa poverenje kod 60 do 70 odsto Nemaca, zbog ekonomske stabilnosti u vreme postrecesione krize EU i vidne polarizacije unutar evrozone. Nemačka je lider Unije ali su očigledne i opasnosti da se nemačka politika u EU transformiše u model „Mitel Europe“ sa podrškom u germanofilskom delu Evrope, pre svega u Holandiji, Češkoj, Slovačkoj, Austriji uz komplikovanje odnosa sa Francuskom i državama južne Evrope. Ovde je reč i podelma EU i evrozone na sever jug - Mitel Europu i ostatak evrozone. Da li se možda stvara „ekonomski IV rajh“ i novi ekonomski ali i politički poredak u Evropi?
Zemlje Mitel Europe (Mitteleuropa) na širem kulturnom planu (prikazanim plavo) koje su krajem 19. veka činile: Nemačko carstvo, Austro-Ugarska, Švajcarska, kao i tadašnja Poljska i baltičke gubernije Ruske imperije (mapa i tekst – Vikipedija, https://en.wikipedia.org/wiki/Mitteleuropa#/media/File:Grossgliederung_Europas-en.svg )
Nemačka „meka diktatura“ u EU
Ako se sagleda na grčkoj krizi, već je formirana „Mitel Europa“ sa mnogim elementima Nemačke kao protektora unutar evrozone i stvaranja lošeg imidža po dubini EU. Pritisak, ucene i direktive Nemačke, a preko nje i kreditora, prema Grčkoj pokazuju surovost namera da se promene odnosi unutar evrozone. Kako kaže bivši nemački ministar spoljnih poslova i nekadašnji lider zelenih Joška Fišer, politika kancelarke Merkel i ministra Šojblea liči na oblik političke i ekonomske integracije evrozone u nemački ekonomski i politički model.
Nemačka je preko kreditora uspela da Grčkoj nametne još teže mere i uslove kojima se kažnjava Grčka za suprotstavljanje evrozoni i Nemačkoj preko referenduma. Takođe je nametnuta i kontrola, u celini, grčkih finansija i poreskog sistema.
Na osnovu grčke krize Nemačka je uvela metode finansijskog i političkog disciplinovanja, odnosno „diktaturu“ koja se, pre svega, zasniva na dominaciji i interesima Nemačke, uz stavljanje evrozone u potčinjenu poziciju u odnosu na Berlin. Ovo može biti početak vraćanja u Nemačkoj njene valute DM (dojč mark) koja bi mogla da deluje kao paralelna moneta sa evrom. Više ni EU niti evrozona nisu onakve kakve smo poznavali.
